„Бан Ки Мун позвао је све стране укључене у рјешавање косовске кризе да подрже конструктиван дијалог и рјешавање свих преосталих отворених питања, уз одржање политичке стабилности и уздржавање од било каквих провокација“, рекао је РТС-у Фархан Хак, портпарол шефа свјетске организације.

Он је потврдио да су Бан Ки Мун и Јеремић разговарали о нацрту резолуције који је Србија у сриједу предала Генералној скупштини УН, којом се јасно истиче да једнострана сецесија није прихватљив начин за рјешавање територијалних питања и позива на проналажење рјешења путем дијалога.

„Током сусрета било је ријечи и о Конференцији о разоружању, која ће крајем септембра бити одржана у Њујорку“, рекао је Хак и додао да је генерални секретар изразио наду да ће Јеремић учествовати у раду ове конференције.

Ово је први сусрет представника Београда и генералног секретара УН послије изношења савјетодавног мишљења Међународног суда правде.

Током боравка у Њујорку, Јеремић ће се обратити и форуму Покрета несврстаних и одржати велики број састанака са амбасадорима земаља чланица УН.

Јеремић ће својим саговорницима пренијети позицију Србије послије изношења савјетодавног мишљења Међународног суда правде и представити даље кораке које је Влада Србије усвојила као стратегију у одбрани суверенитета и територијалне цјеловитости.

У ауторском тексту о Косову у америчком листу „Волстрит џурнал“, Јеремић је упозорио да ће, уколико не буде постигнут споразум о рјешењу за Косово, бити створен преседан примјењив у цијелом свијету и заложио се за праведно рјешење прихватљиво за обје стране.

„Од почетка смо упозоравали да је погрешан приступ да се тражи мишљење МСП-а. Следећи погрешан корак јесте да се супротно мишљењу МСП, предлаже резолуција Генералној скупштини УН, која може нанети тежи и далекосежнији пораз Србији“, рекао је Коштуница за лист „Данас“.

Он оцјењује да се упркос јавним и јасним упозорењима да се срља у провалију, наставља погрешна политика, као да се тражи алиби за потпуни слом и уништење сваке могућности да се Србија и у будућности бори за Косово.

„Србија је, док је водила државотворну политику, дакле до пролећа 2008. године, успела да обезбеди суштински важну ствар – да се у Савјету безбедности неће мењати Резолуција 1244, која гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије. Успели смо да обезбедимо подршку Русије, тако да смо у Савету безбедности, где Русија има право вета, ствари држали у нашу корист. Истина је да није било правих преговора, али зато нема ни промене Резолуције 1244, а самим тим ни чланства Косова у УН“, рекао је Коштуница.

Он сматра да садашња власт прави кардиналну грешку када питање Косова из Савјета безбједности, гдје захваљујући принципијелној подршци Русије Србија има ствари под контролом, измјешта у Генералну скупштину гдје се одлучује већином, а све то још послије оваквог мишљења МСП-а.

Коштуница је рекао да „неупитна политика да Европска унија нема алтернативу“ може довести до великог пораза од кога ће се Србија дуго опорављати.

„Србија не може краткорочно гледано да промени став западних сила које су тутори лажне државе Косово. Али, државотворна политика би могла много тога да сачува и поступно да поправља ствари у нашу корист“, навео је он.

Коштуница је рекао да би у тренутној ситуацији најцјелисходнији потез био подношење тужбе Међународном суду правде против макар једне државе која је признала Косово и да се саопшти да би тужба могла бити поднесена и против држава која сада намјеравају да признају Косово.

Јеремић ће саговорницима пренети позицију Србије након изношења саветодавног мишљења МСП и представити даље кораке које је Влада Републике Србије усвојила као статегију у одбрани суверенитета и територијалне целовитости.

Министар Јеремић ће, такодје, одржати и низ консултација у циљу припреме за седницу Савета безбедности о Косову, која је заказана за идућу недељу.

Србија је јуче поднела Генералној скупштини УН Резолуцију којом се јасно истиче да једнострана сецесија није прихватљив начин за решавање територијалних питања и позива на проналажење узајамно прихватљивог решења путем дијалога.

„Имајући у виду да Медјународни суд правде није потврдио право косовских Албанаца на отцепљење од Србије, у Резолуцији се јасно наводи да једнострана сецесија није прихватљив начин за решавање територијалних питања“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Србије.

Резолуција је поднета након што су обављене консултације са широким кругом медјународних чинилаца, укључујући све сталне чланице Савета безбедности УН, истиче се у саопштењу.

У Резолуцији коју је Србија поднела УН наводи се да Генерална скупштина прима на знање Саветодавно мишљење МСП донето 22. јула о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са медјународним правом.

У тексту се наводи да Генерална скупштина УН позива стране да пронадју „узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем мирног дијалога, у интересу мира, безбедности и сарадње у региону“.

Према српском предлогу Резолуције, Генерална скупштина УН треба да одлучи да укључи у привремени дневни ред тачку о даљим активностима после доношења саветодавног мишљења МСП.

Векарић је додао и да коментаре Ганића сматра кампањом и притиском на виши суд, „којем ће се по свој прилици тужилаштво у Београду жалити“, преноси „Блиц“.

„За злочин у Добровољачкој улици нема ниједне пресуде. А неко је одговоран за 52 жртве. Ако није Ганић одговоран, ко је? У нашим оптужницама више од 90 одсто оптужених су Срби, према томе, ми имамо право да поставимо ово питање“, истакао је Векарић.

„Блиц“ пише да Тужилаштво за ратне злочине у Београду, које је тражило Ганићево изручење, још није донијело одлуку о подношењу жалбе на пресуду лондонског суда.

Министар правде Србије Снежана Маловић изјавила је да су Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду и Тужилаштво за ратне злочине у досадашњим поступцима показали да су апсолутно спремни да процесуирају починиоце кривичних дјела ратних злочина, без обзира на њихову националност или националност жртава.

Она није жељела да коментарише образложења суда у Лондону да би суђење у Србији било „политички мотивисано“, наводећи да је случај „Ганић“ искључиво ствар правосудних органа, а не политике.

Британски суд одбио је прије два дана захтјев Србије да јој изручи бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 лица из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године. Према подацима Центра јавне безбједности Источног Сарајева, у нападима 2. и 3. маја убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.

Она је нагласила да такви наводи ни на који начин неће допринијети утврђивању истине и процесу помирења у региону.

Маловићева је поручила да се усвајањем Декларације о Сребреници Србија недвосмислено опредијелила према том злочину и потпуно је јасно да поштовање исказано према жртвама и захтјев за изручење Ганића, који је поднесен с циљем довршења кривичног поступка који се против њега води у Србији ни на који начин не може бити предмет трговине.

Он је додао да је данас у Сарајеву разговарао са члановима Предсједништва Харисом Силајџићем и Жељком Комшићем, али не и са Небојшом Радмановићем, који је био у Бањалуци.

Извор „Блица“ у државном врху Србије, који је захтијевао анонимност, рекао је да Влада Србије није ни прихватила ни одбила овај приједлог и да сматра да преговори о Косову могу да почну тек након расправе у Генералној скупштини УН.

„Влада Косова и премијер Тачи више пута су поновили спремност да се разговорима, преговорима и договором нађе оптимално рјешење за сјевер Косова. Тешко је сада казати какво ће рјешење бити нађено, али самом изјавом премијер је јасно ставио до знања да постоји широк опсег могућих рјешења, од којих је једно и специјални статус“, навео је Горани за „Блиц“.

Он инсистира на познатом ставу да „српска заједница на сјеверу Косова мора да прихвати реалност и схвати да се проблеми морају рјешавати путем договора и преговора у оквирима и границама државе“.

„Влада је спремна да путем договора дођемо до оптималног рјешења. Кључ је унутар српске заједнице. Није до нас и на нама да утврђујемо границе. Оне су плод договора на међународном нивоу“, каже Горани, закључујући да је на столу широк опсег могућих рјешења.

„За нас је важан циљ, а то је одрживо решење за интегритет Србије, за опстајање државе Србије на Косову и Метохији, за заштиту нашег народа и културног идентитета на Косову и Метохији – то је оно што треба да нас занима“, рекао је Тадић на завршетку ванредне седнице парламента посвећене Косову и Метохији.

Тадић је истакао да је његова намера да као председник републике лиши Србију националних конфликата у које је деценијама била уроњена, не само са суседима, већ и са великим силама.

У документу се позива на национално јединство и најављује коришћење свих расположивих дипломатских и политичких средстава за очување суверенитета и територијалног интегритета.

Шеф дипломатије Вук Јеремић упозорио је да је 55 држава „на корак“ од признавања Косова, али да Влада Србије чини све да то предупреди. „Ситуација у медјународној заједници везано за Медјународни суд правде је за нашу позицију изузетно тешка. 55 држава света се налази врло близу признавања независности Косова, али Влада чини све да тај број сведе на што мању меру“, казао је Јеремић.

Он је најавио да ће дипломатска активност Србије у наредном периоду бити усмерена на то да се зауставе даља признања и да се оствари већина у Генералној скупштини за резолуцију Србије. „Након тога ће бити јасно да МСП није дао право Албанцима на отцепљење од Србије“, истакао је министар спољних послова.

Заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да не очекује да у Скупштини Србије буде постигнут консенсус око предлога одлуке о Косову, али ни да „свако остане укопан у свом политичком рову“. „Ми живимо у Србији и никада у историји није постигнут консензус. Да је постојао консензус у вековима иза нас, вероватно данас и не бисмо расправљали о овој теми“, рекао је Дачић новинарима у парламенту.

Указујући да је питање Косова изнад сваке партијске политике, Дачић је истакао да „Србија мора најозбиљније да разговара са најмоћнијим светским факторима о томе  шта се то од ње тражи и очекује“.

Упркос апелима представника власти да би у парламенту требало постићи национално јединство, пошто Србија са данашње седнице шаље поруку свету, представници опозиције искористили су говорницу да оштро критикују власт због косовске политике.

Опозиција је критиковала потезе власти који су довели до мишљења Медјународног суда правде: напредњаци су затражили оставку владе, а Демократска странка Србије предложила да – уместо да иде пред Генералну скупштину УН – Србија тужи државе које су признале независност Косова.

Шеф посланичке групе “Напред Србијо” Томислав Николић изјавио је да је данашњи дан у парламенту тај „када државнички одговорни људи подносе оставке да би Србија кренула даље напред“, али да не жели данас да расправља ни о чијој одговорности.

„Данашњи дан није за свадје медју нама у Народној скупштини, није ни за амнестирање ни за нападе и волео бих да председник владе затражи хитну седницу на којој ће потражити мишљење од Народне скупштине да ли је исправно то што је он радио до сада, а не да ли је исправно то што је урадио МСП”, рекао је Николић.

Он је казао да су представници власти говорили да је мишљење МСП “последња одбрана”, а затим да та одлука “није много битна” и запитао зашто је онда уопште то мишљење тражено.

Представник ДС С Слободан Самарџић изјавио је да посланици тог клуба не могу да прихвате предлог одлуке о Косову, јер је то наставак политике која је доживела пораз у Хагу.

Самарџић сматра да предлог владе да Србија упути резолуцију о Косову Генералној скупштини УН представља „самоубилачку акцију“ у коју влада покушава да увуче парламент.

„Ићи поново на најважнији орган УН, који је дао саветодавно мишљење и који ће политички дезавуисати такву одлуку је лоша процена. Шта ћемо радити ако Генерална скупштина одбије наш предлог резолуције, што је врло вероватно“, упитао је Самарџић.

По његовом мишљењу, требало би поднети тужбу против једне или више земаља које су признале једнострано проглашену независност јужне српске покрајине.

Шеф посланичке групе Либерално демократске партије Чедомир Јовановић, чији је вербални обрачун са шефом дипломатије обележио почетак седнице, изјавио је да та посланичка група неће подржати предлог резолуције владе.

“Не подржавамо ову резолуцију због тога што је она израз континуитета са погрешном политиком” рекао је Јовановић.