На истој седници влада РС је задужила Министарство правде да припреми предлог одлуке о формирању експертске групе која ће изучити Саветодавно мишљење Међународног суда правде и о томе поднети извештај.

Влада РС у саопштењу истиче да је саветодавно мишљење МСП  од великог значаја за РС с обзиром на остваривање њене уставне позиције, као и због специјалних веза које РС има са Србијом.

Влада констатује да Међународни суд правде у саветодавном мишљењу истиче да опште одредбе међународног права не садрже забрану једностраних декларација независности.

Влада је, како је наведено у саопштењу, имала у виду да поједини званичници БиХ, као и одређени представници страних држава и међународних организација, наглашавају да мишљење МСП подржава заговорнике признавања Косова као независне државе.

Након пажљивог прегледа тог мишљења, Влада констатује да такви наводи немају основа.

„У мишљењу МСП нема ничега што би могло наметнути, па чак ни навести да БиХ, њени ентитети или било која друга држава или организација подлежу било каквој правној обавези признавања Косова и Метохије као независне државе“, каже се у саопштењу, додајући да чак ни само саветодавно мишљење не потврђује да је самопроглашено Косово остварило државност.

Он је након разговора са предсједавајућим Предсједништва БиХ Харисом Силајџићем рекао новинарима да као грађанин очекује да БиХ окрене ново поглавље у сарадњи са Србијом и да се прави добра будућност на овим просторима.

Ганић тврди да је БиХ била нападнута, да су фабрике уништене, да је страдао велики број цивила, те да се Србија мора осјећати одговорном да плати за то.

Он је навео да је Силајџићу предао три копије документа за чланове Предсједништва БиХ, који је презентован на суду у Лондону, у којем „Србија потврђује да је на територији БиХ, између ове двије државе, био међународни оружани сукоб“.

Ганић је рекао да је главни циљ да Силајџић на основу тих докумената заједно са другим органима, „покрене процедуру која је адекватна“.

Силајџић је рекао да у процесу који се водио пред лондонским судом у случају „Ганић“, БиХ учинила колико је могла, додавши да је то био „атак на БиХ“, те да ће се и даље борити за интересе БиХ.

На питање новинара колико ова одлука суда у Лондону и документи које помиње Ганић могу да помогну да се покрене поступак против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, Силајџић је рекао да то тражи мишљење експерата, те да је то поступак који ће сасвим сигурно тражити и нове чињенице, јер је то услов, а данас је, како је рекао, чуо неке ствари од Ганића, које ће сигурно помоћи.

Коментаришући ово питање, Ганић је рекао да ће да помогне да „БиХ наплати од Србије онолико колико се може наплатити за све оно што је урадила у току рата“, те да ће он, као приватно лице, анализирати са својим адвокатима који је најбољи пут за компензацију за ових пет мјесеци проведених у притвору у Великој Британији.

Када је ријеч о изјави главног тужиоца Тужилаштва БиХ Милорада Барашина да се води истрага за Добровољачку улицу, а у поступку против Ејупа Ганића и осталих осумњичених, Ганић је рекао да је овај случај истраживао и Хашки трибунал, који је тражио додатне провјере за три лица, те да је комплетан случај предао Тужилаштву БиХ.

Он је навео да је три и по године истрагу у Тужилаштву БиХ водио Енглез Филип Алкок, који је касније „рекао да је све истражио што се могло истражити и да је дошао до истог закључка до ког је дошао и Хашки трибунал“.

Ганић сматра да и Илија Јуришић, који је у Србији осуђен због злочина у случају „тузланска колона“, треба да буде ослобођен.

Говорећи о свом одласку у Београд, Силајџић је рекао да је испуњен његов услов да се парламент Србије извини породицама жртава.

„Ја не знам да ли ћу сутра ићи, још нисмо утврдили термин, али ће свакако доћи до те посјете“, рекао је Силајџић.

Од предвидјених пет милиона конвертибилних марака за медије,  влада је одобрила новинској агенцији СРНА и БН ТВ по 400.000 КМ, док је недељнику „Репортер“ одобрено 200.000 КМ, а   „Екстра магазин“ је добио 150.000 КМ.

Прњаворској телевизији „К3″ и „Бел ТВ“ из Бања Луке, такодје је додељено по 150.000 КМ, док је Радио-телевизија „Слобомир“ Бијељина добила 100.000 КМ.

ЈП Информативни центар Рудо, Телевизија Рудо и ТВ „Арена“ из Бијељине добиле су по 50.000 КМ.

Пре петнаестак дана влада РС одобрила је један милион КМ Јавном радиотелевизијском систему РТРС, док је по 400.000 КМ одобрено дневним новинама „Глас Српске“ и „Независне новине“.

Дневни лист „Фокус“  добио је 360.000 КМ, а „Преш“ 200.000 КМ.

Влада РС и прошле године је медијима у овом ентитету поделила пет милиона КМ због ублажавања последица економске кризе.

У народном предању чувају се примјери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сијено и домове људи који су се огријешили радећи на празник Огњене Марије.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови.

Света великомученица Марина посјечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана, због вјере у Христа.         Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.

У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посјећују и клањају им се и православни и муслимани.

Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.

Огњену Марију неке православне породице обиљежавају као крсну славу.

Истичући да је незахвално коментарисати наводе стране штампе која преноси незваничне информације о тајном плану Ештонове, предсједник РС је рекао да би ЕУ ову земљу требало да третира као слободну и суверену, а не да се према њој односи као према протекторату и колонијалној територији.

„Због тога пријетње санкцијама и другим видовима одмазде засноване на политичком волунтаризму моћника не могу наћи своју примјену у једној слободној европској држави. Вјерујемо да ће у Бриселу превагнути демократски оријентисани гласови и да ће заједница европских народа наставити да буде промотер и заштитник слободе, људских права и демократије, а не поборник политичког диктата и репресија“, рекао је Кузмановић.

Он је додао је да је РС спремна да и у будућности активно подржава све процесе прилагођавања пуноправном чланству у ЕУ и да подржи реформе под условом да не умањују и угрожавају опстанак ентитета и уставни капацитет РС, утврђен и загарантован Дејтонским споразумом.

Британски „Дејли телеграф“ пренио је јуче да висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон предлаже постављање новог, моћног изасланика ЕУ за БиХ ове јесени, а тајни план усмјерен је против руководства РС са Милорадом Додиком на челу.

Овај лист пише да је Ештонова сковала тајни план за преузимање директне контроле над БиХ са новим овлаштењима ЕУ усмјереним против српских „тврдолинијаша“ који се противе држави БиХ и блокирају политичке реформе.

Она предлаже да нови изасланик, који би био дио новоформиране дипломатске службе ЕУ, добије нова овлаштења од Савјета министара ЕУ, којим ће моћи да уведе забране путовања и замрзне средства ЕУ свих особа за које се сматра да опструишу реформе.

Екстрадициони суд у Лондону одбио је јуче захтјев Србије за изручење Ганића, који се сумњичи за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, под образложењем да би му суђење у Србији било политички мотивисано. Тужилаштво Србије најавило је жалбу на одлуку суда.

Након што је око поноћи кренуо са лондонског аеродрома Ганић је јутрос допутовао у Истамбул.

Ганић је ухапшен 1. марта, на аеродрому Хитроу, у Лондону, на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића, у децембру 2008. године, због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву: војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Према подацима Центра јавне безбједности Источно Сарајево, у нападима 2. и 3. маја 1992, у Добровољачкој улици, убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.

Портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић потврдила је данас да је „Ејуп Ганић осумњичено лице и да је истрага која се води за Добровољачку улицу у току“.

Координатор Тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак рекао је Срни да је случај „Ганић“ и даље актуелан у Тужилаштву БиХ које спроводи истрагу за злочин у Добровољачкој улици.

Она је нагласила да такви наводи ни на који начин неће допринијети утврђивању истине и процесу помирења у региону.

Маловићева је поручила да се усвајањем Декларације о Сребреници Србија недвосмислено опредијелила према том злочину и потпуно је јасно да поштовање исказано према жртвама и захтјев за изручење Ганића, који је поднесен с циљем довршења кривичног поступка који се против њега води у Србији ни на који начин не може бити предмет трговине.

Он је додао да је данас у Сарајеву разговарао са члановима Предсједништва Харисом Силајџићем и Жељком Комшићем, али не и са Небојшом Радмановићем, који је био у Бањалуци.

„Такве ствари доводе у питање безбједност српских посланика у Парламентарној скупштини БиХ. Нама посланицима се скривају информације, уводе се лица на споредне улазе за која нам се не каже нити се она представљају и идентификују. То је порука да једни могу да улазе на која хоће врата и како хоће, док за друге важе строга правила из неких затворских капацитета“, сматра Калабић.

Он је навео да лице које је ушло у зграду заједничких институција није жељело да се представи, није идентификовано, и да је по њега дошао савјетник замјеника предсједавајућег Представничког дома Бериза Белкића и увео га на споредни улаз.

„То лице је ушло у салу без знања посланика. Шта је са осталим грађанима који су тражили да присуствују сједницама парламента. Овдје се постављају и безбједносна питања. Овакав проспуст безбједносних служби шаље јасну поруку“, нагласио је Калабић.

Према његовим ријечима, до сада се сматрало да су овакви случајеви пропусти, „али очито је да је то постала пракса, да постоје дупли стандарди“.

„Припадници службе безбједности спријечени су у идентификацији тог лица. Они који су све ово организовали директно су то повезали са тачком дневног реда о приједлогу закона забране ношења одјеће која онемогућава идентификацију. Они су организовали и пропуст и све ово мислећи на ту тачку. Они су директни организатори овог сценарија“, нагласио је Калабић.

Белкић је потврдио да је лице о којем је ријеч Нађа Диздаревић и да је она грађанка БиХ и заинтересована из групације грађана о чијим ће интересима данас бити расправљано.

„Диздаравићева је писмено тражила присуство сједници, а Колегијум јутрос није постигао консензус о томе“, рекао је Белкић и додао да је лаж да ју је у зграду заједничких институција увео његов савјетник.

Према његовим ријечима, провјера идентитета је ствар органа безбједности и Колегијум није задужен за идентификацију.

Након што је Клуб посланика СНСД-а констатовао да није добијен одговор на постављена питања ко присуствује данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и на који је начин извршена идентификација присутних, Калабић је затражио да се посланици изјасне да ли су стечени услови за наставак сједнице.

Нађа Диздаревић сједници присуствује у дијелу сале резервисаној за новинаре, а новинарима је сама рекла да при уласку у зграду Парламентарне скупштине није скидала никаб, односно обезбјеђењу није показала лице како би се утврдио њен идентитет на основу поређења са фотографијом на личним документима.

Представнички дом још није завршио расправу о дневном реду, која је због питања идентификовања присутних у сали, прекинута при разматрању захтјева СНСД-а да посланици потврде аутентични превод Дејтонског споразума на службене језике БиХ.