„Овај логор је другачији од других, јер жртве нису били само Јевреји“, рекао је Перес и додао да се Јасеновац разликује од осталих логора по начину убијања – чекићима, ножевима и камењем, што свједочи о мржњи и бруталности.

Хрватски предсједник Иво Јосиповић рекао је да је Јасеновац мјесто суочавања са прошлошћу.

„Прошлост је била тешка, прошлост је била болна, али морамо извући поуке да би наше сутра било боље и да се страхоте које су се догодиле овдје и на многим другим мјестима више никада не понове“, рекао је Јосиповић.

Он је додао да је Јасеновац мјесто страшног злочина, мјесто на којем су злочиначке усташке власти убиле бројне Србе, Јевреје, Роме и Хрвате, само зато што су били друкчији.

Предсједници су се сагласили да је важно образовати будућа покољења како се овакве трагедије више никада не би поновиле.

„Није довољно не заборавити него треба и поучавати о трагедији која трује достојанство и оних убијених и оних који су преживјели“, рекао је Перес.

У кратком обраћању Перес се дотакао и иранског предсједника Махмуда Ахмединеџада који негира холокауст да би, како је рекао, „омогућио легитимитет наставка убијања“.

Перес је данас у Кадишу присуствовао молитви за мртве коју су предводили хрватски рабини Котел Да Дон и Луцијан Прелевић, након чега су два предсједника положила вијенце на споменик „Јасеновачки цвијет“, те разгледала Меморијални музеј.

Перес данас ће се састати и са хрватским премијером Јадранком Косор, чиме ће завршити вишедневну званичну посјету Хрватској.

Концентрациони логор Јасеновац отворен је недуго након успостављања Независне државе Хрватске, средином 1941. године, а престао је да постоји тек завршетком Другог свјетског рата 1945. године.

У Јасеновцу, који је био најсуровији и најбруталнији систем логора смрти хрватских усташа, људи су убијани од 21. августа 1941. до 22. априла 1945. године.

Јасеновчаки логор сматра се највећим концетрационим логором за истријебљење људи на територији некадашње НДХ, а чинио га је комплекс од неколико подлогора дуж ријеке Саве, на плавној равници Лоњског поља.

У Јасеновцу се налази од 210 до 241 квадратних километра масовних гробница, а Доња Градина је била највеће стратиште и једино подручје јасеновачког система логора смрти које је до сада истражено.

Процјене засноване на извјештају државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника као и Центра „Симон Визентал“ говоре да је у логорима Јасеновца убијено 500 000 Срба, 80 000 Рома, 33 000 Јевреја,
више од 20 000 дјеце и 120 000 антифашиста, припадника других народа и народности.

„Ја сам био у БиХ, многи су сумњали у остваривост и резултате те посјете, а посјетио сам и Републику Српску и срео се са /премијером Милорадом/ Додиком, дочекан срдачно и премијер је не само обећао, него и направио неке ствари за које многи нису вјеровали да ће се догодити, и тако послао добру поруку да је отворен за сарадњу“, рекао је он.

Јосиповић је додао да је премијер Српске обећао и да ће Хрвати који су из БиХ или РС, а живе у Хрватској тренутно, имати право гласа, те могућност да се што више њих региструје, што је и учинио.

Предсједник Хрватске питање повратка избјеглица и ситуацију у којој за неке људе рат још није завршен анализира кроз проблем економских фактора у овом тренутку.

„Ја сам недавно био са повратницима и видио сам резултате, нису они увијек такви какви смо хтјели, али разговори имају нови замах и надам се да ће темпо повратка бити повећан“, рекао је Јосиповић за Радио-телевизију Србије.

На питање има ли Хрватска снаге да обезбиједи одржив повратак, Јосиповић је рекао да је најбоље питати људе да ли то заиста желе, те истакао да су врата свима отворена.

„Ја сам видио да има људи повратника који су се сјајно снашли, али и оних са страшним проблемима, који имају и бирократске препреке. Желим рећи да су данас разлози повратка битно другачији него раније, данас су економски проблеми доминантни, врата јесу свима отворена, али ови проблеми су велики и морамо бити реални“, рекао је он.

Говорећи о сутиацији у БиХ, Јосиповић је истакао да судбина БиХ лежи у рукама три конститутивна народа и да је сада кључни тренутак када политичари морају да одлуче да ли желе функционалну државу једнаких права народа или ће, како је навео, наставити ометање које не даје добар резултат.

„Мислим да таква свијест сада сазријева, да је вријеме за одлуке и бољитак“, рекао је Јосиповић и додао да његов став из предизборне кампање да је потребно преиспитати позицију Хрвата у БиХ никада није значио успостављање трећег ентитета, него помагање хрватском народу, а што је и уставна обавеза, јер је у БиХ тај народ конститутиван.

Говорећи о питању Косова, Јосиповић је истакао да та расправа у првом реду јесте ствар Косова и Србије, али да ће његова земља то пажљиво пратити.

„Наша одређена суздржаност само показује да смо свјесни осјетљивости тог питања“, рекао је Јосиповић.

Говорећи о предстојећој годишњици „Олује“, која се у Хрватској слави као „велика побједа“, Јосиповић је рекао да је могућ договор о историјским околностима и да је „тачно да је за Хрватску тај датум симбол побједе и независности“, али да жали за сваким изгубљеним животом током те акције.

Јоспиовић је истакао да је веома задовољан не само гостопримством представника власти, већ и невладиног сектора.

На питање новинара, после сусрета са представницима невладиног сектора, да ли ће председник Тадић посетити Вуковар, Јосиповић је рекао да у то не сумња, јер му је председник Србије и раније најављивао тај долазак.

„Није важно када ће се то догодити, али претпостављам да ће бити релативно скоро“, додао је хрватски председник, који борави у дводневној посети Србији.

Председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић сматра да је политичка клима сазрела за Тадићеву посету Вуковару, као и да та посета треба да се догоди измедју 18. и 20. новембра.

У том периоду 1991. године окончане су борбе у Вуковару.

„Политичка и социјална клима је релаксиранија, тако да могу почети веома важни процеси као што је меморијализација, одавање поште на институционалном нивоу и уз разумевање према жртвама“, рекла је Наташа Кандић.

Хрватски председник поменуо је неколико питања које две земље треба да разреше, као што је повратак културног блага и додао да је утврдјен датум предаје докумената   везаних „за логоре у Србији и за вуковарску болницу“.

Он је навео да је у Београду водио разговоре о привредној сарадњи, а да ће данас  разговарати и о јачању односа када је реч о борби против организованог криминала.   „Током посете склопљено је много конкретних договора које ће градјани и Хрватске и Србије осетити“, истакао је Јосиповић.

Упитан о статусу хрватске мањине у Србији, Јосиповић је рекао да је важно да су Хрвати нашли своје место у политичком животу, да имају представника у парламенту, али је навео да је та чињеница „мање резултат институционалног решења, а више добре воље Демократске странке и председника Тадића“.

„Био сам на прослави у Суботици и био сам изненадјен и бројем Хрвата који су се окупили, па и подршком коју су дали не само свом водјству него и председнику Тадићу“, рекао је хрватски председник.

Тадић и Јосиповић су јуче у Суботици учествовали на прослави 20. годишњице оснивања Демократског савеза Хрвата у Војводини.

Јосиповић је рекао и да Хрватска има пројекте стамбеног збрињавања избеглица који су из економских разлога били успорени и додао да сматра да ће тај процес сада бити убрзан.

Хрватски председник ће се данас састати са премијером Србије Мирком Цветковићем, а потом ће, заједно с председником Србије, разговарати с породицама избеглица, повратника у Хрватску, прошетати центром града и присустовати сусрету уметника Србије и Хрватске.

Ватра је захватила углавном ниско растиње, а куће и локално становништво нису угрожени.

Командир Ватрогасне јединице Дамјан Лончар рекао је да је цијела јединица „на ногама“, те да је пожар од кућа веома удаљен и да ватрогасци до гашења ватре неће напустити Жвиње.

„Свуда је киша падала у херцегновској општини, а у Жвињама ниједне капи, било је ведро“, рекао је Лончар.

За Јосиповића ће сутра бити приређен свечани дочек испред Палате „Србија“ на Новом Београду, гдје ће се у 10.30 часова састати са предсједником Србије Борисом Тадићем.

У Палати „Србија“ биће одржан и састанак делегација Србије и Хрватске, а предвиђено је да у 11.45 Тадић и Јосиповић одрже конференцију за новинаре.

Двојица предсједника затим ће отићи у Суботицу, гдје ће присуствовати обиљежавању 20. годишњице оснивања Демократског савеза Хрвата у Војводини.

Другог дана посјете, у јутарњим часовима Јосиповић ће имати састанак са невладиним организацијама, међу којима је и Фонд за хуманитарно право, а затим ће се у 12.30 часова састати са премијером Србије Мирком Цветковићем.

Послије сусрета са Цветковићем, Јосиповић и предсједник Србије Борис Тадић ће разговарати са породицама избјеглица, повратника у Хрватску у згради предсједника Србије на Андрићевом венцу у Београду.

Двојица предсједника ће предвече прошетати центром Београда, а затим ће присуствовати сусрету умјетника из Србије и Хрватске у ресторану „Калемегданска тераса“.

Предсједник Србије Борис Тадић и Иво Јосиповић, који је на челу Хрватске тек шест мјесеци, састајали су се више пута, а аналитичари их сматрају најзаслужнијим за видно поправљање односа између Београда и Загреба.

Крајем марта Тадић је у Опатији имао неформални и радни састанак са Јосиповићем, који многи сматрају прекретницом у односима двије државе.

Од почетка Јосиповићевог мандата, Србија и Хрватска потписале су споразум о екстрадицији, а недавно је потписан и споразум о сарадњи српске и хрватске војске.

Уочи сутрашње посјете министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић најавио је да ће хрватском колеги Томиславу Карамарку предложити да грађани двије државе прелазе границу само са личном картом.

„Апсолутно се противим изручењу у Србију, јер сам увјерен да не би имао праведно суђење“, рекао је Калинић истражном судији Жупанијског суда у Загребу која га је испитала у затворској болници у Загребу.

Истражни судија испитао је све предвиђене свједоке, а документе на основу којих је Калинићу издат хрватски пасош послала је на графолошко вјештачење. Данас је испитан и Драго Цесар на чије име је гласио Калинићев пасош.

Калинић је ухапшен 9. јуна у Загребу, након што га је ранио Милош Симовић, који је такође припадник земунског клана осуђен за Ђинђићево убиство. Притвор му истиче 23. аугуста и Државно тужилаштво мора до тада одлучити хоће ли против њега поднијети оптужни приједлог или ће бити изручен Србији, гдје је оптужен за тешка кривична дјела.

Одбегли припадник земунског криминалног клана Сретко Калинић важио је, према свједочењима, за једног од најсуровијих припадника те криминалне групе. У атентату на Зорана Ђинђића, он је обезбјеђивао извршење злочина и није био директно у просторији одакле је Звездан Јовановић пуцао на премијера.

Након Калинићевог бјекства из Србије 2003. године, дуго се спекулисало да се крије у родној Хрватској. Осим за убиство Ђинђића, Калинић је у одсуству осуђен и на 40 година затвора због учешћа у 19 убистава, три отмице и двије терористичке акције. На Интерполовој потјерници је већ седам година.

Симовић је ухпашен 10. јуна приликом покушаја илегалног преласка границе Хрватске и Србије, код мјеста Моровић.

Симовић је, као и Калинић, један од завереника у атентату на Ђинђића. У одсуству је за то осуђен на 30 година затвора и 40 година затвора, у процесу против „земунског клана“ и то због учешћа у 19 убистава, три отмице и два случаја тероризма

„То је лакше рећи него спровести. БиХ чекају врло озбиљне одлуке и надам се да ће политичари бити на висини историјског задатка“, рекао је Јосиповић за „Блиц“.

Јосиповић је истакао да су нови преговори о статусу Косова ствар Србије и Косова, и да ће подржати све што они договоре.

„Све што између њих буде договорено, подржаћемо. Очекујем да ће пресуда Међународног суда правде бити подстицајна“, рекао је Јосиповић пред своју службену посјету Србији.

На питање колико је Влада Хрватске спремна да спроведе у пракси његове приједлоге о повлачењу тужби за геноцид, Јосиповић мисли да не постоје битне разлике ни када је ријеч о тужби.

„Тужба ће постати беспредметна када се оно што је њен предмет оствари непосредном сарадњом. О тужби одлучује Влада и увјерен сам да ће, кад за то дође вријеме, донијети исправну одлуку“, поручио је Јосиповић.

Он је рекао да проблем границе са Србијом, иако није тако драматичан као онај са Словенијом, не треба потцијенити, истичући да стручни тимови раде на њему.

„Ако не буде договора, залажем се да се што прије крене с арбитражом или поступком пред Међународним судом правде. Најгоре је пустити да проблем измакне контроли. И ту сам оптимиста, вјерујем да ће граница бити ријешена у догледно вријеме“, истакао је хрватски предсједник.

Он је додао да су Србија и Хрватска постигле велики успјех у интензивирању разговора о отвореним питањима, издвојивши сарадњу на сузбијању организованог криминала, посебно споразум о изручивању, и сарадњу на прогону ратних злочина.

Приликом сукоба са словеначким територијалцима погинула су петорица, рањено је 17 војника ЈНА, а заробљено 30. Уништено је двадесетак возила, од тога дванаест борбених.

Они се терете за злочин против цивила на основу командне одговорности, према којој је Трифуновић као претпостављени командант Вараждинског корпуса издао наређење Попову, команданту касарне Калнички партизани у Вараждину, да у Словенији запосједне граничне прелазе са Аустријом – преко Орможа, Љутомера до Горње Радгоне – потврђено је београдском листу “Данас“ у овом тужилаштву.

Хелсиншки одбор у Словенији покренуо је питање ратног злочина који су тамошњи територијалци починили над припадницима ЈНА, али без резултата. Попов је рекао да суд у Србији није обавијештен о овој оптужници.

„Спор се води од 1992. за учешће наше јединице у рату у Словенији. Мој непосредни командант тада је био генерал Трифуновић, док је командант Пете војне области био сада покојни генерал Конрад Колшек, који је пред словеначким судом доказао да није крив“, истакао је Попов.

Он је и раније изјавио да ништа није учинио самовољно и изван правила, принципа и војничке етике и да је акцију изведена на основу одлуке Савезне владе и војничких наређења.

„Моја јединица није ништа чинила у смислу ратних злочина, јер никога нисмо стрељали, вјешали, никога нисмо ухапсили, нисмо ништа разарали из чиста мира и објести, никога нисмо први нападали“, рекао је својевремено у својој одбрани пуковник Попов.

Трифуновић и Попов су у Окружном суду Вараждину осуђени због наводних ратних злочина на по 15 година затвора.

Приједлог за обједињавање казни упутили су Норчеви адвокати, пошто је у марту пресуда за Медачки џеп постала правоснажна.

Норац је 2003. године за ратне злочине у Госпићу, гдје је убијено око четрдесет цивила, на суду у Ријеци осуђен на 12 година затвора, а после тога оптужен је и осуђен за ратне злочине у Медачком џепу на још шест година, првобитно на седам.

За ратне злочине у Медачком џепу по командној одговорности Норцу се судило заједно са генералом Рахимом Адемијем, али је Адеми ослобођен, јер је утврђено да је на терену био још један командант, адмирал Даворин Домазет Лошо, који је био изасланик начелника Главног штаба Јанка Бобетка.

Према оптужници, на подручју Медачког џепа од 9. до 17. септембра 1993. године, када су се хрватске снаге повукле и подручје предале снагама УН, убијена су 23 српска цивила и пет заробљених војника, а уништено 300 различитих грађевина.

Хрватски медији спекулишу да би обједињавање казни Норцу било темељ за његов бржи излазак из затвора, за помиловање и захтјев за превремени отпуст након што издржи већи дио казне.

Кругови блиски Норцу надају се да би он могао да буде на слободи већ за годину – двије, јер његов случај упоређују са случајевима Срба осуђених за ратне злочине у Хагу који су послије одслужене двије трећине казне били пуштени на слободу, наводе медији.

Стога, од Караџића тражи да ступи у контакт са Хрватском и до 10. августа обавести суд да ли тражена документација уопште постоји и у том случају организује преглед документације како му је то понудјено од власти те државе или да обавести суд да одустаје од свог захтева.

Од хрватских власти Трибунал захтева да сарадјују с Караџићем или његовим правним саветником по том питању.

Караџићу се суди у Хашком трибуналу због оптужби за геноцид и друге ратне злочине у БИХ током ратних сукоба.