Он је након разговора са предсједавајућим Предсједништва БиХ Харисом Силајџићем рекао новинарима да као грађанин очекује да БиХ окрене ново поглавље у сарадњи са Србијом и да се прави добра будућност на овим просторима.

Ганић тврди да је БиХ била нападнута, да су фабрике уништене, да је страдао велики број цивила, те да се Србија мора осјећати одговорном да плати за то.

Он је навео да је Силајџићу предао три копије документа за чланове Предсједништва БиХ, који је презентован на суду у Лондону, у којем „Србија потврђује да је на територији БиХ, између ове двије државе, био међународни оружани сукоб“.

Ганић је рекао да је главни циљ да Силајџић на основу тих докумената заједно са другим органима, „покрене процедуру која је адекватна“.

Силајџић је рекао да у процесу који се водио пред лондонским судом у случају „Ганић“, БиХ учинила колико је могла, додавши да је то био „атак на БиХ“, те да ће се и даље борити за интересе БиХ.

На питање новинара колико ова одлука суда у Лондону и документи које помиње Ганић могу да помогну да се покрене поступак против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, Силајџић је рекао да то тражи мишљење експерата, те да је то поступак који ће сасвим сигурно тражити и нове чињенице, јер је то услов, а данас је, како је рекао, чуо неке ствари од Ганића, које ће сигурно помоћи.

Коментаришући ово питање, Ганић је рекао да ће да помогне да „БиХ наплати од Србије онолико колико се може наплатити за све оно што је урадила у току рата“, те да ће он, као приватно лице, анализирати са својим адвокатима који је најбољи пут за компензацију за ових пет мјесеци проведених у притвору у Великој Британији.

Када је ријеч о изјави главног тужиоца Тужилаштва БиХ Милорада Барашина да се води истрага за Добровољачку улицу, а у поступку против Ејупа Ганића и осталих осумњичених, Ганић је рекао да је овај случај истраживао и Хашки трибунал, који је тражио додатне провјере за три лица, те да је комплетан случај предао Тужилаштву БиХ.

Он је навео да је три и по године истрагу у Тужилаштву БиХ водио Енглез Филип Алкок, који је касније „рекао да је све истражио што се могло истражити и да је дошао до истог закључка до ког је дошао и Хашки трибунал“.

Ганић сматра да и Илија Јуришић, који је у Србији осуђен због злочина у случају „тузланска колона“, треба да буде ослобођен.

Говорећи о свом одласку у Београд, Силајџић је рекао да је испуњен његов услов да се парламент Србије извини породицама жртава.

„Ја не знам да ли ћу сутра ићи, још нисмо утврдили термин, али ће свакако доћи до те посјете“, рекао је Силајџић.

За Приједлог тог закона, који је припремила Привремена парламентарна комисија, гласало је 19 посланика Представничког дома парламента БиХ, 12 је било против, док су четири посланика била уздржана.

СНСД је уложио амандман на члан 48 Приједлога закона. Овим чланом се прописује да ће се за расподјелу власти користити резултати из 1991. године све до коначног спровођења Анекса 7 Дејтонског споразума.

Ова странка тражи да се у закону о попису становништва прецизира ко ће објавити да је завршен Анекс 7, под којим условима и када, односно повратак избјеглих и расељених.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је раније да ће СНСД одлучити да ли ће дати кворум сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, јер су делегати ПДП-а и ДП-а најавили да ће подржати закон о попису становништва БиХ.

„Веома је опасно донијети закон о попису у којем постоји одредба која говори да ће се структура власти у БиХ вршити на бази пописа из 1991. године, јер је сама суштина Дејтонског споразума да се та власт врши на бази паритета“, рекао је Додик и додао да је очување паритета од кључног националног интереса за Србе и Хрвате и за РС као ентитет.

Он је оцијенио да у том погледу представници партија из РС, који олако прихватају да подрже тај закон, чине несагледиву дугорочну штету и увлаче систем „један човјек, један глас“ у органе БиХ.

ПДП је најавио да ће подржати закон о попису становништва у БиХ, јер је, како наводе, РС предложеним законским рјешењем добила могућност изјашњавања по вјерској, националној и језичкој основи и могућност да се сазна права демографска слика БиХ. Ова странка сматра да члан 48 овог закона сувишан, али не и штетан по РС.

Уз сва обавезна пописна питања која прописује Евростат, Закон о попису становништва омогућава становницима БиХ да се на добровољној бази изјасне о етничкој и вјерској припадности, те о језику.

Предвиђено је да пописни подаци буду прикупљани у Источом Сарајеву, а питање пописа дијаспоре ријешено је тако што ће попис ове категорије становништва бити проведен одвојено од пописа резидентног становништва.

Делегати би на данашњој сједници требало у првом читању да се изјасне и о Приједлогу закона о парламентарном надзору у области одбране, безбједности и обавјештајно-безбједносних послова, те о Приједлогу мјера Министарства безбједности БиХ и информацију о предложеним мјерама полицијских акција БиХ у вези с терористичким нападом на Полицијску управу у Бугојну.

На сједници би требало да буде размотрена Информација о допису Министарства безбједности БиХ Уједињеним нацијама поводом проглашења појединих организација из БиХ повезаним са терористичким организацијама и стављања ван снаге документа који изазива правну несигурност грађана и институција у БиХ, те Информација о стању безбједности у БиХ за прва три мјесеца ове године.

Делегати би у другом читању требало да размотре и Приједлог закона о допунама Закона о служби у Оружаним снагама БиХ, Приједлог закона о измјенама Закона о управним споровима БиХ, те Приједлог закона о међународном и међуентитетском друмском превозу.

Из Парламентарне скупштине БиХ је саопштено да ће дефинитивни дневни ред сједнице бити утврђен непосредно прије њеног почетка.

Почетак сједнице Дома народа Парламентарне скупштине БиХ заказан је за 11.00 часова.

Екстрадициони суд у Лондону одбио је јуче захтјев Србије за изручење Ганића, који се сумњичи за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, под образложењем да би му суђење у Србији било политички мотивисано. Тужилаштво Србије најавило је жалбу на одлуку суда.

Након што је око поноћи кренуо са лондонског аеродрома Ганић је јутрос допутовао у Истамбул.

Ганић је ухапшен 1. марта, на аеродрому Хитроу, у Лондону, на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића, у децембру 2008. године, због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву: војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Према подацима Центра јавне безбједности Источно Сарајево, у нападима 2. и 3. маја 1992, у Добровољачкој улици, убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.

Портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић потврдила је данас да је „Ејуп Ганић осумњичено лице и да је истрага која се води за Добровољачку улицу у току“.

Координатор Тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак рекао је Срни да је случај „Ганић“ и даље актуелан у Тужилаштву БиХ које спроводи истрагу за злочин у Добровољачкој улици.

Она је нагласила да такви наводи ни на који начин неће допринијети утврђивању истине и процесу помирења у региону.

Маловићева је поручила да се усвајањем Декларације о Сребреници Србија недвосмислено опредијелила према том злочину и потпуно је јасно да поштовање исказано према жртвама и захтјев за изручење Ганића, који је поднесен с циљем довршења кривичног поступка који се против њега води у Србији ни на који начин не може бити предмет трговине.

Он је додао да је данас у Сарајеву разговарао са члановима Предсједништва Харисом Силајџићем и Жељком Комшићем, али не и са Небојшом Радмановићем, који је био у Бањалуци.

„Такве ствари доводе у питање безбједност српских посланика у Парламентарној скупштини БиХ. Нама посланицима се скривају информације, уводе се лица на споредне улазе за која нам се не каже нити се она представљају и идентификују. То је порука да једни могу да улазе на која хоће врата и како хоће, док за друге важе строга правила из неких затворских капацитета“, сматра Калабић.

Он је навео да лице које је ушло у зграду заједничких институција није жељело да се представи, није идентификовано, и да је по њега дошао савјетник замјеника предсједавајућег Представничког дома Бериза Белкића и увео га на споредни улаз.

„То лице је ушло у салу без знања посланика. Шта је са осталим грађанима који су тражили да присуствују сједницама парламента. Овдје се постављају и безбједносна питања. Овакав проспуст безбједносних служби шаље јасну поруку“, нагласио је Калабић.

Према његовим ријечима, до сада се сматрало да су овакви случајеви пропусти, „али очито је да је то постала пракса, да постоје дупли стандарди“.

„Припадници службе безбједности спријечени су у идентификацији тог лица. Они који су све ово организовали директно су то повезали са тачком дневног реда о приједлогу закона забране ношења одјеће која онемогућава идентификацију. Они су организовали и пропуст и све ово мислећи на ту тачку. Они су директни организатори овог сценарија“, нагласио је Калабић.

Белкић је потврдио да је лице о којем је ријеч Нађа Диздаревић и да је она грађанка БиХ и заинтересована из групације грађана о чијим ће интересима данас бити расправљано.

„Диздаравићева је писмено тражила присуство сједници, а Колегијум јутрос није постигао консензус о томе“, рекао је Белкић и додао да је лаж да ју је у зграду заједничких институција увео његов савјетник.

Према његовим ријечима, провјера идентитета је ствар органа безбједности и Колегијум није задужен за идентификацију.

Након што је Клуб посланика СНСД-а констатовао да није добијен одговор на постављена питања ко присуствује данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и на који је начин извршена идентификација присутних, Калабић је затражио да се посланици изјасне да ли су стечени услови за наставак сједнице.

Нађа Диздаревић сједници присуствује у дијелу сале резервисаној за новинаре, а новинарима је сама рекла да при уласку у зграду Парламентарне скупштине није скидала никаб, односно обезбјеђењу није показала лице како би се утврдио њен идентитет на основу поређења са фотографијом на личним документима.

Представнички дом још није завршио расправу о дневном реду, која је због питања идентификовања присутних у сали, прекинута при разматрању захтјева СНСД-а да посланици потврде аутентични превод Дејтонског споразума на службене језике БиХ.

Након ове одлуке суда, српска страна има право жалбе Вишем суду, пред којим ће се водити потпуно нов поступак. О захтеву за екстрадицију потом одлучује министар унутрашњих послова Велике Британије, коју треба да потврди Дом лордова у британском парламенту.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић најавио је да ће пуномоћници спрске стране размотрити право на улагање жалбе на првостепену одлуку Суда у Лондону.

„Постоји право жалбе вишем суду. Размотрићемо то. Поштујемо наравно сваку одлуку енглеског суда и идемо даље. Ово је тек прво полувреме“, рекао је Векарић Тањуг.

Председавајући председништва БиХ Харис Силајџић рекао је за агенцију АП да је „победила правда“.

Након читања одлуке суда, Ганићева кћерка Емина је заплакала, грлећи брата и оца.

„Он је потпуно слободан човек. Захтев је одбијен и доктор Ганић је на путу за Сарајево“, рекао је саветник Дамир Арнаут, члан правног тима Ганићеве одбране, а преносе сарајевски медији.

На захтев тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наредјења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у мају 1992.

Решењем о спроводјењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела – ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Суд у Лондону је 14. јула окончао двонедељну расправу о српском захтеву за изручење Ганића, када је одбио и захтев његове одбране да му се укине кућни притвор уз полагање кауције.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Жбогар је навео да је то предложила висока представница ЕУ за безбједност и спољну политику Кетрин Ештон, а њен приједлог јуче је подржала већина делегација.

Приједлог Ештонове не бави се питањем укидања Канцеларије високог представника међународне заједнице и одлука о томе биће донесена послије октобарских избора у БиХ.

Мјесто новог шефа делегације ЕУ у БиХ било би једно од 30 нових позиција које се отварају у склопу новоуспостављене заједничке дипломатске службе ЕУ.

Сједница Савјета министара спољних послова земаља чланица ЕУ одржана је јуче у Бриселу.

Према његовим ријечима, безвизни режим за грађане БиХ требало би да ступи на снагу у децембру ове или почетком сљедеће године.

Сједница Савјета министара спољних послова земаља чланица ЕУ одржана је јуче у Бриселу.