Među blokiranim vozilima bio je autobus sa košarkašima Hemofarma iz Vršca i autobus“ Autoprevoza“ iz Banjaluke u kome je bilo i troje dece, te veliki broj vozila.

Oni su bili zameteni više od 40 sati, jer je bilo nemoguće doći do kolone vozile zbog snežnih nanosa i automobila koji su ostajali zaglavaljeni na putu.

Ovim je završena procedura usvajanja oba ova zakona, koji su uslov za napredak BiH ka EU, a realizovan je i deo dogovora šest političkih lidera postignut u decembru u Sarajevu.

Da se ​​sredstva poreskih obveznika neracionalno troše za smeštaj institucija BiH konstatovala je i Dušanka Majkić iz SNSD-a, koja je istakla da bi se samo smanjenjem troškova zakupa za jednu marku po metru kvadratnom godišnje uštedelo 200.000 KM, a smanjenjem zakupljenog prostora za jedan metar kvadratni po zaposlenom dodatnih 160.000 KM.

Majkićeva je upozorila da je čak 60 odsto institucija BiH smešteno u zakupljenom prostoru u centru Sarajeva, gde su cene najveće.

Prema rečima Emira Kabila iz Saveza za bolju budućnost BiH, iz izveštaja revizije vidljivi su proizvoljnost, neodgovornost i improvizacija u trošenju budžetskih sredstava.

Komisija za finansije i budžet Predstavničkog doma predložila je zaključke kojima bi se Savjetu ministara BiH naložilo da realizuje sve preporuke revizije, te da do kraja juna izradi i dostavi ovom domu plan racionalizacije troškova zakupa i strategiju za dugoročno rješavanje pitanja smještaja institucija BiH.

Za raspravu o predlozima zakona o izmjenama i dopunama Zakona o unutrašnjoj reviziji institucija BiH, Zakona o finansiranju institucija BiH, te Zakona o porezu na dodatnu vrednost nije bilo zainteresovanih poslanika.

Poslanik SDS-a Aleksandra Pandurević predlagač je zakona kojim bi se plaćanja PDV-a oslobodili humanitarni telefonski pozivi za lečenje građana BiH u inostranstvu, ali ovaj predlog, nakon dobijenog negativnog mišljenja UO Uprave za indirektno oporezivanje, nije dobio podršku ni nadležne Komisije za finansije i budžet Predstavničkog doma.

Vlada Federacije BiH saopštila je da će se i federalni premijer Nermin Nikšić danas u Sarajevu susresti sa Lajčakom, koji je izvršni direktor za Evropu i centralnu Aziju u Službi spoljnjih poslova EU Miroslav Lajčak.

Ovom susretu, koji je zakazan za 15.45 časova u zgradi federalne Vlade, prisustvovaće i specijalni predstavnik EU u BiH Peter Sorensen.

Nakon ovog susreta biće izdato saopštenje za javnost.

Predloženim zakonima predviđeno je da Tužilaštvo i Sud BiH prestanu sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a da nakon njegovog usvajanja svi predmeti pređu u nadležnost entitetskih tužilaštava.

Po prestanku rada Suda i Tužilaštva BiH nezavršene predmete, vodeći računa o stvarnoj i mesnoj nadležnosti, preuzela bi nadležna tužilaštva entiteta i Brčko distrikta, a sa završenim predmetima postupalo bi se u skladu sa propisima kojima se uređuje pitanje arhivske građe, navodi se u predlozima zakona .

Nakon što je sredinom januara u Tužilaštvu BiH obustavljena istraga o ratnom zločinu nad kolonom JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je zaključak kojim je od poslanika iz Srpske u Parlamentarnoj skupštini BiH zatraženo da predlože zakone o prestanku važenja Zakona o Sudu BiH i Zakona o Tužilaštvu BiH.

Kolegijum Predstavničkog doma na današnjoj sjednici trebalo bi da odredi nadležnu komisiju za razmatranje Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o Tužilaštvu BiH i Prijedloga zakona o prestanku važenja Zakona o Sudu BiH.

Popisom će biti obuhvaćeni državljani BiH sa prebivalištem ili boravištem u BiH, bez obzira da li su u trenutku popisa prisutni u zemlji, a prema popisnim pitanjima, lica obuhvaćena popisom izjasniće se, između ostalog, i o etničkoj / nacionalnoj pripadnosti, jeziku, te veroispovesti.

Na osnovu dogovora šestorice stranačkih lidera postignutog krajem decembra, iz zakona je izbrisan član 48, kojim je bilo predviđeno da se rezultati o etničkoj strukturi stanovništva popisa iz 1991. godine primenjuju pri formiranju vlasti sve do potpune primjene Aneksa 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno do završetka povratka izbjeglih i raseljenih lica.

Ovaj član bio je dve godine „kamen spoticanja“ za usvajanje zakona o popisu stanovništva.

Dom naroda usvojio je amandman srpskog poslanika Staše Košarca kojim je predviđeno da Agencija za statistiku BiH iskazuje podatke na svim nivoima vlasti – BiH, entiteta, kantona, opština i Brčko distrikta.

Budući da je zakon o popisu stanovništva usvojen u različitom tekstu od teksta usvojenog u Predstavničkom domu, Dom naroda imenovao je Josipa Merdžu, Stašu Košarca i Halida Genjca u komisiju koja bi sa predstavnicima Predstavničkog doma trebalo da usaglasi konačan tekst zakona.

Usvajanje zakona o popisu jedan je od uslova za nastavak puta BiH ka EU.

U raspravi o Prijedlogu zakona o popisu stanovništva delegat Mladen Ivanić izrazio je zadovoljstvo što će BiH konačno dobiti spisak, ali je dodao da mu nije jasno zašto je trebalo gubiti dve godine na dogovor o ovom pitanju kada će se i dalje vlasti birati na isti način kao do sada.

Podsećajući da je BiH jedina zemlja koja 2011. nije imala spisak, Ivanić je istakao da najveće posledice svega toga trpe građani.

Zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda Sulejman Tihić rekao je da je, što se njega i SDA tiče, ovaj zakon mogao biti usvojen još dok je bio u toku „prudski proces“.

Tihić je objasnio da je pitanje etničke zastupljenosti u institucijama BiH i entiteta rešeno ustavima entiteta, Ustavom BiH, odgovarajućim zakonima i drugim pravnim aktima.

„Nigdje se to ne rešava zakonom o popisu stanovništva. Taj zakon može da bude samo osnova za obezbjeđivanje etničke zastupljenosti, a ustavi entiteta i BiH kažu da se do daljnjeg, kad je u pitanju etnička zastupljenost, primenjuju rezultati iz 1991″, rekao je Tihić , konstatujući da svi znaju da se to ne primenjuje ni u Federaciji ni u Republici Srpskoj, često zbog realnih okolnosti.

Prema njegovim rečima, spisak će omogućiti da se vidi gde se BiH nalazi ekonomski, ali i kakvo je etničko stanje, te će omogućiti da se poprave pokazatelji kojima neko nije zadovoljan.

On tvrdi da međunarodna zajednica mora ostati aktivno angažovana kako bi se obezbijedilo da do toga i dođe. „Mi treba i dalje da ostanemo angažovani. Treba stalno da promovišemo dijalog i govorimo jednim glasom“, rekao je Incko.

On je zahvalio ministru Aselborn za zalaganje Luksemburga u korist BiH, posebno pozitivnim stavom koji je ova zemlja imala u brojnim razgovorima o pridruživanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Mlada populacija u FBiH, smatra Pašalić, uopšte ne vidi perspektivu, jer tamo nema održivog povratka, a federalne vlasti ničim nisu motivisale ljude za povratak, niti mnogo brinu o onima koji su tamo ostali. „Ako posmatramo koliko se nesrba vratilo u RS, prije svega Bošnjaka, sve će biti jasno. Statistički pokazatelji sve govore, a sve ostalo su demogoške fraze“, rekao je Pašalić za „Fokus“.

„Pres“ piše da se broj Srba u Federaciji BiH s predratnih pola miliona danas sveo na jedva 50.000 stanovnika, uglavnom starijih ljudi pa su učestala upozorenja da do 2020. godine u ovom entitetu neće biti srpskog naroda.

Dragomir Kovač, sekretar Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica BiH, kaže da se od 1996. godine do danas u Srpskoj vratilo između 250.000 i 300.000 Bošnjaka, što predstavlja 50 odsto predratne bošnjačke populacije na području RS, dok je u isto vreme broj Srba koji su se vratili na područje današnje FBiH u domenu statističke greške.

Kovač navodi da su federalne vlasti poslednjih godina stalno onemogućavale povratak dok su ga zvaničnici iz Srpske na sve načine stimulisali. „U prilog tome idu podaci da je u prošle tri godine za povratak Bošnjaka u Srpskoj iz entitetskog budžeta izdvojeno više od 50 miliona maraka, dok je u isto vreme FBiH izdvojila tri miliona za povratak Srba. Kao posledicu toga uskoro ćemo imati multietničku RS i u potpunosti etnički očišćenu FBiH „, ističe Kovač.

Prema njegovim rečima, posebno kritično stanje je u najvećim federalnim gradovima, kao što su Sarajevo, Tuzla, Zenica i Mostar, jer retki tamošnji Srbi nemaju nikakvu mogućnost zaposlenja dok se njihova u ratu uništena imovina sporo ili nikako ne obnavlja.

Jovo Janjić, predsednik Demokratske inicijative sarajevskih Srba, kaže da u ovom gradu danas živi jedva 15-tak hiljada Srba od predratnih 160 000.

Od predratnih 40.000 Srba koji su živeli na području današnjeg Tuzlanskog kantona, prema zvaničnim podacima Srpske pravoslavne crkve, ostalo je nešto više od dve hiljade starih, uplašenih i obespravljenih ljudi. Gotovo identična situacija je i u Zenici. Nešto masovniji povratak Srba na predratna ognjišta u FBiH zabilježen je samo na području Livanjskog kantona, ali ukupan broj povratnika čak i tamo ne prelazi 15.000, navodi „Pres RS“.

„Ne radi se o nekakvom slučajnom problemu niti se radi o tome da tu problema nema. Radi se jednostavno o tome da je mimo Dejtona nametnuto nešto što pravi problem u meri u kojoj je javnost nezadovoljna radom Tužilaštva i Suda BiH“, rekao je Tadić za sarajevsko „Oslobođenje“.

Prema njegovim rečima, ni ekonomski ni socijalni problemi u BiH neće biti riješeni ukoliko se ne razgovara io radu Suda i Tužilaštva BiH.

„Svim tim pitanjima treba se uporedo i temeljno baviti i tražiti kvalitetna rešenja za promenu postojećeg stanja“, zaključio je Tadić.