Nejmarovim košmarima nema kraja!

Sledeći je Tuhel: Misliš da je najgore prošlo! Varaš se, sad sam ja na redu! „Moraš da se suočiš sa istinom i da snosiš posledice“, razočaran je Nemac željom igrača da letos napusti Pariz.

Fudbal 17.10.2019 | 10:32 Pre skoro dva meseca pričao je kako mu „saga Nejmar“ ne smeta, iako je bilo jasno da su odnosu u klubu narušeni. Pokušavao je možda baš tom rečeniciom s kraja avgusta Tomas Tuhel da olabavi relacije između brazilskog ofanzivca i uprave kluba, ali na kraju nije imao kud osim da, kao u svakoj uređenoj kompaniji, sluša gazdu, pa tako najavljuje da najskupljeg fudbalera svih vremena tek čeka nimalo priojatan period u Pari Sen Žermenu.

Ni ove dve godine nikako se ne mogu podesti kao med i mleko. Uprkos dve titule prvaka Francuske. Nejmar je doveden da Svece odvede na krov Evrope, a sebe ustoliči kao jednog od najboljih igrača sveta, ali se prevario u proceni, pa je kukao, molio, grebao i rukama i nogama ne bi prokopao kanal za povratak u Barselonu. Sve je to izazvalo bes katatskih gazda PSŽ, kasnije i navijača – zviždali Nejamrau svaki put kad primi loptu – a ako je suditi po poslednjim izjavama i – Tomasa Tuhela.

„Navijači Pari Sen Žermena su izrazili mišljenje. Mogu da ih razumem, apsolutno. Imaju pravo da kažu šta mislie, osećaju. Naše pristalice su ponosne na klub, a nije lepo kad čujete da vaš igrač iz nedelje u nedelju ponavlja kako želi da ode. Kao što sam i rekao Nejmaru, nekad je u životu tako, moraš da se suočiš sa istinom i da snosiš posledice“, otvoren je Tuhel u razgovoru za engleski Gardijan.

Nemac, pak, veruje da je baš on čovek u koga Nejmari ima poverenja. Dosad ga je štitio u velikom broju situacija, ali sve u životu ima granice.

„Nejmar ima dobru dušu. Kad ga posmatrate sa strane, dok je na terenu, ponekad je teško zaključiti da je dobra osoba, ali verujte mi je da jeste. Rekao sam mu: „misliš da je najteži deo prošao, ali sad se nosiš sa mnom. Teraću te na paklen rad do gronjih granica. Tako da ono najteže tek sledi“.

Jasna poruka da na Parku prinčeva neće biti privolegovanih. Ma koliko da su plaćeni. A plaćeni su dosta. S razlogom: dovedeni da osvajaju trofeje, međutim, nije samo srebrnina ono što znanima nemačkog stratega.

„Naravno da se računaju bodovi, klubu kao što je PSŽ važne su titule, ali... Tu je i odnos sa fudbalerima, da pojedincu pomognete da prebrodi težak period u karijeri. Zar i to nije uspeh? Srećom, ne zavisim od broja osvojenih bodova ili titula, jer je velika mogućnost da ću biti tužan ili da neću ispuniti svoje ciljeve. To je važnije od pehara, ali svi smo mi takmičari, gledamo kako da pobedimo svaku narednu utakmicu. Nekad vaš naporan rad pomogne igraču u teškom periodu karijere. Kad spoznate da u nekom neizvesnom susretu vaša ekipa stoji dobro pomislite „kakav smo sjajna posao odradili poslednjih sedmica“. Niko van sistema zapravo ne zna kako se do toga dolazi. Sve male stvari koje ostvarimo svakog dana za mene predstavjaju nagradu. Onaj ko gleda samo utakmicu – gleda prosto i zanima ga samo pobeda“.

Tuhel je drugačiji. Ne interesuje ga samo pobeda, već i način na koji se do nje dolazi. Teži savršenstvu, iako mu je jasno da je to ne moguća misija.

„Nikad nisam bio ni blizu savršene utakmice. Još je tražim. Zato i obožavam treninge na kojima, takođe, zahtevam savršen rad. Mislim da se vremenom sve više približavamo tom cilju. Dođu periodi kad pomislite „to je to“, ali tenzije su toliko velike da ne stignete ni da uživate. Fudbal je igra grešaka, a sposobnost da se s njima nosite je, takođe, kvalitet. Kao trener, morate da prihvatite da ne postoji savršena utakmica. Nažalost, ali tako je. To vam je kao Sizivof posao. Nikad kraja“.

Ipak, šta je suština?

„Satisfakcija je kad dobijate velike mečeve u najzahtevnijem takmičenju. Kao nedavno protiv Real Madrida, kao lane na Old Trafordu ili nad Liverpulom. Obuzme vas neverovatno osečanje, uočite smisao, uživate u fudbalu, približavate se malopre pomenutom savršenstvu, ali vam ono stalno izmiče.

Na kraju pomalo škakljuvo, a zapravo smisleno pitanje: mora li trener da bude ujedno i ludak?

„Mora, pomalo. Od početka karijere je očigledno. Čak i kad ste trener mlađih kategorija, kad nemate medijski pritisak. S druge strane, suočavate se da roditeljima dece koju trenirate. Ponekad nisam siguran šta je od to dvoje gore. Potrebno je da naučite da nosite pritisak u akademiji, sa roditeljima koji žele da izvuku najbolje od svog naslednika, da im kažete kako ne delite uvek njihovo mišljenje. Svi smo mi ludi za fudbalom i zato to prihvatamo“, pojasnio je Tomas Tuhel, trener PSŽ-a.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Reuters