Priča: Kako su Inter i Juve od rivala postali zakleti neprijatelji?
Geneza jednovekovne mržnje. . .
Fudbal 06.10.2019 | 19:15
Ironijom sudbine začetnik nepomirljivog neprijateljstva nosi nadimak Otrov. Reč je o Benitu Lorenciju koga je njegova mama, videći njegovu zločestost, dok je još bio mali, nazvala Otrov (Veleno). Na terenu je Lorenci bio prgav i njegova specijalnost je bila da provocira protivničke igrače. Ušla je u anale priča kada je toliko iznervirao defanzivca Juvea Ravu u prvenstvu 1947/1948 da je ovaj pokušao da ga nokautirao krošeom, vispreni Lorenci se izmakao, a nokaut je “popio” ni kriv ni dužan centarfor Kvarezima. Otrov je ostao upamćen i po tome što je dao nadimak Mariza legendi Juventusa Bonipertiju u prvim godinama po završetku Drugog svetskog rata. Lorenci je dao žensko ime Bonipertiju zbog njegovih plavih lokni.
Seme večnog razdora je pustilo korene u proleće 1961. godine. Inter i Juventus su bili u trci za "skudeto". Pred utakmicu u Torinu, Juve je imao četiri boda prednosti. Utakmica je bila prekinuta posle samo pola sata igre zbog invazije navijača na teren. Disciplinski organi, držeći da je Juve odgovoran jer je bio organizator meča, dali su pobedu za zelenim stolom Interu (2:0). Zahvaljujući toj odluci Nerazuri su se približili na samo dva boda zaostatka od Bjankonera. U pretposlednjem kolu je Inter pobedio Napoli, a Juve je izgubio od Padove i dva tima su bila izjednačena na tabeli.
Tada na scenu stupa Umberto Anjeli, predsednik Juventusa i predsednik FS Italije. Budući da je FS Italije kontrolisao drugostepeni organ (tzv. Caf) koji je odlučivao o žalbi Juventusa na odluku Disciplinske komisije, Anjeli je iskoristio svoj položaj i isposlovao da prvostepena odluka bude preinačena u naredbu da se ponovi utakmica Juve - Inter. To nije sve, rođeni brat advokata Anjelija je tempirao da odluka bude objavljena dan pre odigravanja mečeva poslednjeg kola.
Inter koji se nalazio na čelu tabele, vratio se na minus dva u odnosu na Juventus. Predsednik Intera Anđelo Morati, Masimov otac, i trener Elenio Erera bili su van sebe, a igrači koji su već osećali miris novog "skudeta" totalno dezorijentisani. Te nedelje, 4. juna, nastaće jedna od najčuvenijih opaski u kombinovanim radio-prenosima RAI-ja. I dan-danas se koristi fraza legendarnog radio-komentatora Sandra Čotija “Čudo na Čibaliju”, kao sinonim za totalno neočekivan i zapanjujući događaj. Katanija je pobedila Inter, a Juve je osvojio bod u Bariju i stekao nedostižnu prednost od tri boda.
Tako je ponavljanje susreta Juve - Inter izgubilo značaj. Morati je iz protesta, uz saglasnost trenera Elenija Erere, poslao u Torino na megdan novom šampionu Juveu, omladinski tim Intera. Bjankoneri nisu imali milosti za Interove klince među kojima je bio Sandro Macola, kasnije će postati jedan od najbolji italijanskih fudbalera svih vremena. Utakmica se završila 9:1, u korist Stare dame: šest golova Sivorija, a počasni gol za Inter je bio delo pomenutog Macole.
Posle tog proleća odnosi Juventusa i Intera su se samo pogoršavali. U istoriju je ušla i utakmica Juve - Inter odigrana 1983. godine. Navijači Bjankonera su napali autobus sa igračima Nerazura. Prozori su bili polupani kamenicama, a Đampjero Marino je ozbiljno povređen. Uprkos neredima meč je odigran i završen 3:3. Inter se žalio nadležnim organima i za zelenim stolom pobeda je dodeljena milanskom klubu.
I sledeća epizoda razdora između poklonika Bjankonera i Nerazura se odigrala u Torinu. Opet je bio april, kao 1961. godine, i dva tima su bila u trci za "skudeto". Juve je imao bod prednosti. Del Pjero je zatresao mrežu Intera u prvom poluvremenu, a zatim se polovinom drugog dela meča odigrala epizoda koja i danas zapali svaki put dve tifozerije kada se povede priča o tome da li je Julijano napravio penal na Ronaldu ili ne. Masimo Morati će posle meča reći: ”Ovaj šampionat je falsifikovan. Trebalo je, kao moj otac, da u Torino pošaljem klince da igraju protiv Juvea”.
Kalčopoli će početkom 21. veka razotkriti sistem tzv. trijade Mođi-Điraudo-Betega koji je manipulisao sudijama, novinarima, medijima, drugim klubovima i igračima. Jedna od žrtava tog sistema bio je Inter Ektora Kupera koji je izgubio skudeto 2002. godine ali je Morati dobio satisfakciju da prišije sebi tzv. skudeto poštenih 2006. godine koji je, prethodno, bio oduzet Juventusu, a Mođiju je zabranjeno do kraja života da obavlja bilo kakvu funkciju u sportu. Mođi je izbegao zatvor, iako je osuđen u prvom i drugom stepenu, pošto je italijansko pravosuđe poslovično sporo i neefikasno, dozvolilo da krivično delo Mođija zastari.
Ulje na vatru u prethodnih nekoliko dana je dolio predsednik Juvea Andrea Anjeli podnoseći još jedan zahtev da se Interu oduzme skudeto 2006. godine. Jedna od misija sina Umberta Anjelija, sećate ga se sa početka teksta, je da izvrši reviziju Kalčopolija i opere biografije svojih prethodnika s opravdanjem da su svi pokušavali da rade iste stvari kao Mođi i Điraudo, ali nisu bili sposobni kao oni. Aktuelni predsednik Juva je odrastao u okrilju “trijade” i smatra ih svojim “učiteljima” zbog čega je dodatno motivisan da učini sve da ispegla žitija svojih uzora.
Inter - Juve nije nikada obična utakmica. Ove godine je još manje jer, pored istorijskog bagaža, dodatno opterećenje predstavlja Antonio Konte. Za razliku od Đovanija Trapatonija i Marčela Lipija, koji nisu imali igračku već samo trenersku prošlost u Staroj dami, Antonio Konte je simbol Juventusa, bivši kapiten, nosilac jedne od 50 zvezda na novom stadionu Bjankonera.
Nije slučajno da je akcija Juveovih navijača na društvenim mrežama skupila, za samo nekoliko sati, na desetine hiljada potpisa da se skine Konteova zvezda. Nije tajna ni da je Andrea Anjeli eksplicitno zabranio povratak Kontea u Juve i pored toga što su njegova dva najbliža saradnika Fabio Paratiči i Pavel Nedved bili srpemni da ponovo zagrle starog trenera. To objašnjava disproporcionalnu reakciju Kontea na konfereciji za novinare na Anjelijev stav povodom “skidanja” zvezde sa stadiona. Iako je Anjeli rekao stvari koje su bile u stilu “dalje ruke od Kontea”, Antonio nije propustio priliku da izvadi par kamenčića iz cipele.
Inače, San Siro je rasprodat. Neće biti oboren rekord broja gledalaca, otkad su postavljena sedišta na južnoj i severnoj tribini, jer je kapacitet stradiona smanjen za dve i po hiljade mesta iz predostrožnosti usled anomalnih vibracija na trećem prstenu San Sira. Cene karata za 76.000 mesta išle su od 55 evra za sektor gde će biti smešteni navijači Juventusa do 450 evra u centralnim foteljama. Oborena je prošlogodišnja rekordna zarada od prodaje ulaznica na meču sa Barselonom (5.800.000 evra). Nova granica je fiksirana na 6.500.000 evra. Interasantno je da je petina ulaznica, oko 15 hiljada, prodato u inostranstvu i na San Siru ćemo bukvalno imati gotovo čitav svet jer je publika sastavljena od predstavnika 100 različitih nacija. Zato su pojedini mediji u Italiji, prethodnih dana, krstili Derbi Italije kao “Planetarni derbi”. Televizijski prenos će ići u 200 zemalja, praktično nema dela zemaljske kugle gde se neće gledati sudar Kontea i Sarija.
Što se tiče sastava, Konte je ostavio malo sumnji oko nastupa Lukakua, mada kolege koje prate Inter svakodnevno u Apijano Đentileu tvrda da će se Belgijanac sigurno naći od prvog minuta na terenu. Lukaku je preskočio meč sa Barselonom ne toliko zbog povrede koliko zbog uverenja Kontea da mu je protiv Barse bio mnogo korisniji kao par Sančez i Lautaro. Tako da je sudar sa Juveom samo dobrodošao da se pokrije sa dobrim razlogom izostanak belgijskog centarfora.
Jedina nedoumica u sastavu Intera je na desnom boku. D’Ambrozio je logično rešenje, ali bek Intera ima veoma negativna sećanja na prethodne mečeve sa Starom damom: nekad bi postigao autogol, nekad bi napravio asistenciju za igrače Juvea da zatresu mrežu Handanovića, nekada bi jednostavno zaboravio “svog igrača” koji bi po pravilu postigao gol.
Verovatno bi bilo neizvesno do kraja ko bi pravio društvo Lukakuu u napadu Nerazura da Sančez nije napravio glupost na meču sa Sampom kada je zaradio drugi žuti karton, i isključenje, zbog simuliranja. Ovako je Lautaro Martinez siguran, dok će Politano čekati svoju šansu na klupi.
Dakle, Inter bi trebalo da igra u formaciji 3-5-2: Handanović - Godin, De Fraj, Škrinijar - D'Ambrozio, Barela, Brozović, Sensi, Asamoa - Martinez, Lukaku.
Mauricio Sari je bio porpilično zakopčan oko sastava svog tima i nije želeo da odgovori na pitanje o Dibali i Iguainu, odnosno ko bi mogao da igra pored Ronalda. Ali, s obzirom na to da se vratio svojim navikama iz Napulja, bilo bi veliko iznenađenje da vidimo drugačiji sastav od ovoga 4-3-1-2: Ščensni - Kvadrado, Bonuči, De Liht, Aleks Sandro - Kedira, Pjanić, Matuidi - Remzi - Ronaldo, Iguain.
Budući da su De Šiljo i Danilo povređeni Kvadrado mora da igra u ulozi desnog beka i kako je Daglas Kosta još uvek van stroja, Sari nema nameru da se vraća na formaciju 4-3-3. Istovremeno, Demiral i Rugani ne mogu da ugroze De Lihta i pored neuverljivog starta Holanđanina u crno-belom dresu. Na sredini terena Emre Džan, Rabio i Bentankur dobijaju šansu samo ako je neko od trija Kedira, Pjanić, Matuidi povređen. Remzi se nametnuo kao ofanzivni plejmejker. Meč protiv Bajer Leverkuzena nije počeo od prvog minuta samo zato što je dugo bio povređen i Sari je želeo da ga delimično poštedi za sudar sa Interom. Jedina stvarna dilema je u napadu. Kome pokloniti poverenje da pravi društvo Ronaldu: Dibali ili Iguainu. Argentinci ne tresu mnogo mreže na startu sezone, Iguain je postigao samo dva gola u prvenstvu i Ligi šampiona, a Dibala čak nijedan. Međutim, svi poslednji golovi CR7 su bili plod asistencija Dibale.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar