Priča: Bogdanovo remek-djelo koje ne smije da se ponovi!

Došao je kraj Svetskog prvenstva. Španija je prvak, Srbija je podbacila i vreme je da podvučemo crtu.

  • Sport
  • Košarka


Po drugi put u poslednjih 13 godina Španija se sa Mundobasketa vraća kući sa zlatnom medaljom.

Reprezentacija Srbije imala je velika očekivanja, ali nije uspela da se dokopa ni medalje, a kamoli zlata. Neko će reći da je gomila okolnosti uticala na ovakav donekle opravdan ishod, neko će reći da je peto mesto katastrofa, a istina je "tu negde".

Sigurno je da je poraz od Argentine u četvrtfinalu i osvajanje petog mesta za ekipu kao što je Srbija neuspeh. Priča o tome da "orlovi" nisu ni bili jedni od dva glavna favorita za zlato, već da je samo o tome stvorena medijska slika uz dodatni pritisak - ne pije vodu.

Sada već bivši selektor Aleksandar Đorđević zaključio je svoj ciklus u reprezentaciji, koji će srpska javnost morati da pamti po dobrom.

Možda nije bilo savršeno i sigurno je da je, barem na ovom prvenstvu, bilo dosta toga za čime se može žaliti, ali Saletov mandat na čelu Srbije bio je uspešan, i to je činjenica.

Ipak, peto mesto na Mundobasketu pred koji je stvorena nikada veća pompa ostavio je dosta prostora za kritike i analizu.



Stefan Jović

(25 minuta, 7 poena, 3,9 skokova, 5,4 asistencije)

Pred okupljanje reprezentacije nije bilo potpuno jasno da li će on ili Vasilije Micić biti okosnica ekipe u vidu glavnog plejmejkera, ali je bivši as Crvene zvezde ubrzo otklonio sve dileme.

Jović se utopio u sivilo ekipe tokom četvrtfinalnog poraza, ali je do tog trenutka bio jedan od najboljih igrača ekipe.

On je prosečno igrao 25 minuta, sedam više od Micića, a za to vreme imao je 7 poena i 5,4 asistencije u proseku. Procenti šuta su mu bili solidni, pogotovo gledajući njegove šuterske sposobnosti (63% za dva, 32% za tri).

Zanimljivo je da je Srbija sa Jovićem na terenu ostvarivala najveći rezultatski plus - dok je on bio na terenu "orlovi" su pobeđivali protivnike sa 16,6 poena razlike.

Bek iz Niša je jedan od igrača kome se najmanje može zameriti na pruženim partijama na Mundobasketu i sigurno je da će i naredni selektor računati na novog igrača Himkija već od Olimpijskih igara.



Vasilije Micić

(18,7m, 5,6p, 1,8sk, 3,3as)

Plejmejker Anadolu Efesa je na Mundobasket došao posle najbolje sezone u karijeri u kojoj je bio jedan od ključnih igrača ekipe koja je nadmašila sva očekivanja i zauzela drugo mesto u Evropi.

Opšte je poznato da je Vasa doživeo veliku tragediju tokom prvenstva kada mu je preminula majka, a ta situacija imala je ogroman teret i do tog trenutka.

Nezahvalno je pričati o tome koliko bi njegove partije bile bolje da je mogao da bude rasterećeniji u Kini, a kada pričamo o njegovoj igri možemo istaći da je bio daleko od klupskog nivoa.

Micić je šutirao svega 20 odsto za tri poena i imao 5,6 poena i 3,3 asistencije po meču. Jedini je igrač Srbije koji nije promašio nijedno slobodno bacanje, ali je igrač sa kojim je Srbija na terenu ostvarila najveći rezultatski minus (+3,6).



Bogdan Bogdanović

(28m, 22,9p, 4,1sk i 4,4as)

Šta reći? Najbolji igrač Srbije, najbolji igrač celog prvenstva. Nažalost, najkorisniji igrač (MVP) ne može biti neko iz poraženog sastava, a sigurno je da bi taj epitet poneo Bogdanović da je Srbija došla do zlata.

Bilo kako bilo, Bogdan je odigrao nestvarno dobro i pokazao da se nalazi u životnoj formi. Imao je najveću minutažu u ekipi (28 minuta po utakmici) i za to vreme beležio, uz napisanu statistiku, imao i najveći indeks korisnosti od 24,6.

Član idealne petorke Mundobasketa pokazao je da najbolje partije rezerviše za reprezentaciju. Igrao je kad dobro kad je "trebalo", a igrao je dobro i kad nije.

Procenti Bogdana Bogdanovića na ovom prvenstvu su nešto što je najviše zadivilo. On je za dva šutirao 59,5 odsto, dok je za tri imao 53 odsto.



O tome koliko je bio naoštren i spreman govori i podatak da je bivši bek Partizana postigao 35 trojki (iz 66 pokušaja), što je više nego što je sedam reprezentacija pojedinačno uspelo da uradi.

Toliki broj šuteva za tri poena nisu timski ubacile Dominikanska Republika (33 u pet mečeva), Jordan (32 u pet utakmica), Senegal (30 u pet utakmica), Japan (27 u pet utakmica), Kina (27 u pet utakmica), Portoriko (25 u pet utakmica) i kao veliko iznenađenje Litvanija sa najmanje ubačenih trojki (23 u pet utakmica).

Bogdanu sledi treća sezona u Sakramento Kingsima, sada sa novim trenerom Lukom Voltonom. On je prethodnu godinu proveo često igrajući na poziciji "tri", koja mu nije prirodna, a bio je daleko od toga da ima "ključeve" ekipe u svojim rukama.

Ljubiteljima njegove igre ostaje da se nadaju da će bivši trener Lejkersa više verovati Bogdanoviću nego Dejv Jejger i da će ga vratiti na prirodnu "dvojku", te mu češće dati loptu u ruke. Jer, ovo što smo videli na prvenstvu je stvarno zastrašujuće.



Marko Gudurić

(15m, 5,6p, 1,1sk, 1,1as)

Novi košarkaš Memfis Grizlisa došao je na Mundobasket sa velikim očekivanjima. Imao je odličnu sezonu u Fenerbahčeu, obezbedio ugovor u NBA ligi i bio jedina realna zamena na poziciji "dva" za Bogdanovića, posle povrede Milosavljevića.

Gledajući partije Bogdanovića teško da je iko mogao da ga zameni u bukvalnom smislu te reći, ali ono što je bivši bek Crvene zvezde pružio bilo je sušta suprotnost igrama našeg najboljeg košarkaša.

Gudurić je prvenstvo počeo solidno, sa 9 odnosno 12 poena protiv Angole i Filipina, ali je usledio strmoglav pad. Protiv Italije nije pogodio nijedan od četiri šuta, zatim je ponovo bio solidan protiv Portorika (10 poena), ali je protiv Španije i Argentine bio ispod proseka ispodprosečne Srbije.

U njegovoj igri tokom celog prvenstva videla se želja, ali je izostajalo sve drugo. Šut nije "radio", koncentracija je prečesto padala i Srbija je jednostavno izgledala lošije sa njim na terenu, što govori i drugi najslabiji indeks korisnosti (+5) i +/- (+5).

Pred 24-godišnjim Gudurićem je još mnogo košarke i sigurno je da ga očekuje blistava karijera. Ovo prvenstvo neće želeti dugo da pamti, ali sumnje da će se nacija vrlo brzo radovati uspešnim partijama ovog igrača - nema.



Vladimir Lučić

(21,7m, 7,1p, 3sk, 0,9as)

Igrač koji je u jednu ruku ispunio očekivanja, a u drugu nije.

Lučića je definitivno pogodila povreda koju je zadobio neposredno pred početak prvenstva i video se njen uticaj na njegovu igru na samom početku. Igrao je sve bolje i bolje kako je prvenstvo odmicalo.

Imao je četvrtu najveću minutažu po meču (21,7 minut) u veoma nezahvalnoj poziciji.

U nedostatku klasične niske četvorke koja može da odgovori na "small ball" postave protivnika često je Lučić bio u toj ulozi, koja je daleko od njegove prirodne i u kojoj nije mogao da parira, što se jasno videlo u "mis-meču" protiv Španskih "četvorki".

Defanzivno je, u drugim situacijama, bio dobar tokom celog prvenstva, ali ga konstantno nije išao šut ni iz otvorenih pozicija. Taj segment igre je popravio i protiv SAD postigao 15 poena u 3/3 za tri, ali je tada već bilo kasno.



Marko Simonović

(13,2m, 3p, 1,6sk, 0,3as)

Možda i predugih 13 minuta na parketu provodio je Simonović, koji nije uspeo da se trgne posle ne baš najbolje sezone u Zenitu.

Protiv Španije je proveo na terenu samo tri minuta i za to vreme uspeo da izgubi dve lopte, dok je protiv Argentine igrao 11 minuta, pogodio jednu trojku iz dva pokušaja i napravio tri faula.

Njegova odbrana bila je daleko od one tokom najbolje sezone u karijeri u Crvenoj zvezdi, a u napadu nije opravdao ulogu šutera i nije terao protivnike, kao što bi igrač njegovih predispozicija trebalo, da se "lepe" za njega i da mu ne dozvoljavaju da ostane sam, kao što nam je bilo prekopotrebno protiv "gaučosa".

Novi igrač Cedevita Olimpije sigurno nije krivac za neuspeh Srbije jer on ni u jednom trenutku nije bio taj od kojeg se očekivalo da donese nekakvu prevagu.



Nemanja Bjelica

(21,4m, 10,7p, 4,7sk, 2,7as)

Bjelica je propustio prvi meč zbog povrede, ali je čim se vratio pokazao ko je i šta je, doduše protiv Filipina, sa 20 poena bez promašaja iz igre.

Protiv Italijana je pokazao potpuno drugu stranu sebe jer nije mogao da pogodi ništa (2/9), ali je bio aktivan na skoku i odlično upošljavao saigrače (7sk, 9as).

Šut je popravio odmah u naednom meču protiv Portorika, pa se ono što se desilo u naredne dve utakmice - obe u nekom smislu odlučujuće - bilo veliki šok za ljubitelje srpske košarke.

Krilni centar Sakramento Kingsa je protiv Španije i Argentine ukupno šutirao 5/22 i ostavio možda i najgori utisak za celo prvenstvo. Ono što je možda još gore od užasnog procenta šuta je odbrana koja je bila praktično nepostojeća u ta dva meča, pa smo preko Bjelice primili veliki broj poena.

Bjelica je oduvek važio za jednog od "šrafova" u ekipi Aleksandra Đorđevića i sigurno je da je imao "kredita" kada se ispucavao protiv Argentine, ali ostaje nejasno zašto je Beli u utakmici u kojoj stvarno ništa nije mogao da pogodi (5/17, tri izgubljene) odigrao 31 minut, više nego u bilo kojoj drugoj na prvenstvu.



Stefan Birčević

(8,7m, 4,8p, 2,8sk, 0,5as)

Kritike upućene selektoru zbog poziva Stefanu Birčeviću ispostavile su se kao tačne. Na poziciji "četvorke" koja može da bude korišćena u modernoj košarci Srbija je bila jako, jako tanka, a bilo je jasno da Birčević tu neće pomoći.

Birčević je minute beležio protiv Angole, Filipina i Portorika, protiv Italije, Španije i Češke je igrao ukupno 8 minuta, dok nije ni ulazio protiv Argentine i SAD.

Ipak, nije bilo ni realno očekivati da prevagu donese neko ko je prethodne sezone imao 6,8 poena u proseku igrajući za Tofaš i Telekom Bon, uz dužno poštovanje, ali ostaje nejasno zašto je dobio priliku da ode na Mundobasket kada je situacija sa "četvorkama" bila takva kakva je bila.

I pored toga ostaje utisak da je Stefan mogao da dobije priliku barem protiv Argentine, barem u nekim trenucima dok je Bjelica srljao u napadu i ispadao u odbrani.



Nikola Jokić

(22,6m, 11,5p, 7,5sk, 4,8as)

Jokić nije odigrao loše, štaviše bio je jedan od boljih, ali to ne znači da je opravdao očekivanja.

Glavni utisak Nikolinih partija na prvenstvu je, bez premca, njegova pozicija. Možda i najponavljanija kritika Đorđeviću pred Kinu, to da Jokić jednostavno nije "četvorka" i da je mnogo bolji na centru, se obestinila.

To što Jokić nije igrao na svojoj najboljoj poziciji ipak nije bio glavni problem, već nemogućnost toga da se uklopi u igru sa bilo kojim drugim od "teškaša" kojih je Srbija imala i više nego dovoljno.

Kada bi Jokić igrao sa Raduljicom, kapiten Srbije bi izgledao smešno na "četvorci", dok bi Jokića eksploatisali na istoj poziciji. Sa Marjanovićem je na trenutke bilo dobro, ali je odbrana Srbije sa ta dva igrača na visokim pozicijama bila tragična. Verovatno najbolje se Nikola uklopio sa svojim imenjakom, jednim od najboljih centara Evrope Milutinovim.

Od Jokića se očekivalo mnogo, a kako i ne bi od čoveka koji je proglašen najboljim centrom na svetu. Sigurno je da on nije prvi krivac ovakvog rezultata naše zemlje, ali se ne može ni zaobići.

Da li je isključivo kriv Đorđević za loše "pozicioniranje" igrača Denver Nagetsa ili ne nije na nama da sudimo, ali možemo da donesemo zaključak u kojem će se to pitanje istaći.

Sve u svemu, Nikola je protiv Španije sam kriv za svoju paritju i za nezrelo isključenje tokom treće četvrtine kada je pao pod pritiskom izazvanim katastrofalno lošim suđenjem, što jednostavno nije smelo da se desi igraču od kojeg je trebalo da zavisi igra ekipe.

Partija protiv Argentine, gledajući je kroz napad i statistiku, bila je dobra (16p, 10sk, 5as), ali jedan jak utisak ostavilo nezalaganje u odbrani i gori učinak u defanzivnom segmentu nego uobičajeno.



Nikola Milutinov

(14,3m, 7p, 2,3sk, 0,8as)

Jedno izuzetno čudno prvenstvo za Milutinova, koji je bio kao čardak - ni na nebu ni na zemlji.

Uz dosta malu minutažu u prva tri meča (igrao na svakom po tačno 12 minuta) centar Olimpijakosa izgledao je solidno, a delovalo je kao da može i želi da pokaže mnogo više.

Očekivalo se da će protiv Protorikanaca dobiti dosta bitniju priliku, ali je tada selektor Đorđević rešio da ga ne uvrsti u postavu tokom celog prvog poluvremena, pa da mu da šansu u nastavku.

Iako je selektor istakao da nema problema van terena sa Nikolom, delovalo je jasno kao dan da to jednostavno nije istina - pogotovo kada je Milutinov vidno frustriran jednom prilikom zatražio izmenu i napustio teren.

Sličnim putem nastavio je prvenstvo. Protiv Španije je odigrao 20 minuta i imao 7 poena uz 2 skoka, odigravši jedan donekle pristojan meč gledajući na kompletan utisak reprezentacije, a onda, protiv Argentine...

Iako je Srbija primala poene pod košem "kao od šale", iako Marjanović i Raduljica nisu ni funkcionisali ni igrali, Milutinov je dobio samo tri minuta...

Delovalo je kao da je ovaj centar Srbije mogao i morao mnogo više. Nešto van terena je gotovo sigurno uticali na njegovu malu minutažu, koja se doduše povećala u "nebitnim" mečevima protiv SAD i Češke u kojima je bio dosta dobar.



Boban Marjanović

(9,8m, 6,8p, 2,5sk, 0,6as)

Igrač sa trećom najmanjom minutažom u ekipi, posle Birčevića i Raduljice. Pre nekoliko sezona u Crvenoj zvezdi jedan od najboljih centara Evrope, trenutno član Dalas Maveriksa, još jednom neupotrebljiv u reprezentaciji Srbije.

Slika Bobana Marjanovića na Svetskom prvenstvu ima dve strane.

Dok je istina da je on, po ko zna koji put, izgledao nedovoljno iskorišćeno i nespremno za saradnju sa saigračima, takođe je tačno da je svojim zaslugama izgledao kao igrač manje u odbrani, a u napadu nije uspevao da se adaptira na sudijski kriterijum i da izvuče maksimum iz sebe.

Jedino je Milutinov imao bolji procenat šuta od njega (78% naspram 76%), to je bilo dovoljno za svega 6,8 poena po utakmici.

Od Bobana se očekivalo više, ali se u isto vreme nekako znalo da do toga neće doći, barem ne u bitnim utakmicama protiv "tvrdih" odbrana.



Miroslav Raduljica

(9,5m, 6,1p, 2,sk, 1,6as)

Raduljica je odigrao fenomenalno u meču protiv Italije, u prvoj grupnoj fazi. Završio ga je sa 12 poena i dva skoka za svega osam minuta na parketu i bio najzaslužniji za prekid serije protivnika.

Ušao je tokom treće četvrtine, kapitenski išao u "meso" protiv naoštrenih "azura" i preuzeo odgovornost u trenucima kada je retko kome išlo. Ali, to je apsolutno sve što smo videli od kapitena reprezentacije.

Tridesetjednogodišnji centar Đangsua već dve godine igra u Kini i to se jasno može videti.

Protiv Španaca i čvrste centarske linije predvođene Markom Gasolom nije imao teoretskih šansi, dok protiv Argentinaca koji su najslabiji na njegovoj poziciji nije ni imao priliku da proba.



Šta izvući kao zaključak?

Evidentno je da je Đorđević imao nekoliko grešaka vezanih za Mundobasket. Neke su se desile pre nego što je prvenstvo počelo, dok su druge došle u ključnim momentima u Kini.

Selekcija igrača i prednost u "sajzu", kako je selektor više puta napomenuo, ispotavila se kao potpuno irelevantna, o čemu govori i podatak da je naša visinska prednost u najbitnijem meču prvenstva, protiv Argentine, pretvorena u ukupno 9 minuta na parketu za Raduljicu, Marjanovića i Milutinova.

Nesrećna situacija Vase Micića je, barem tako izgleda, uzela danak ne samo njemu već i drugima, a celokupna atmosfera nije izgledala kao na nekim prethodnim takmičenjima, a o tome zašto je tako bilo možemo samo da spekulišemo.

Bogdan bi sa ovakvom igrom mogao i morao sledeće godine da bude u trci za igrača koji je najviše napredovao u NBA ligi i ne postoji segment u kojem bi on mogao da bude kritikovan, ali smo na Mundobasketu bili "reprezentacija Bogdana Bogdanovića".

To, definitivno, nije dobro i neće biti dobro ako se ponovi u budućnosti. Daleko od toga da Bogdanove fenomenalne partije nisu dobro došle, ali ovolika količina igranja "kroz" jednog igrača – kojem je usput individualna statistika bila ni na kraj pameti – nije dobro za timski uspeh nijedne ekipe.

Ali, gledajući srpsku košarku i ljude u njoj (od igrača do stručnih lica) – biće sve okej.

Srbija na Mundobasketu:

Najbolji indeks: Bogdanović 24,6; Jokić 19; Bjelica 13,3
Najbolji strelci: Bogdanović 22,9; Jokić 11,5; Bjelica 10,7
Najbolji skakači: Jokić 7,5; Bjelica 4,7; Bogdanović 4,1
Najbolji asistenti: Jović 5,4; Jokić 4,8; Bogdanović 4,4
Najbolji +/-: Jović 16,6; Jokić 12,6, Bogdanović 12,5
Najbolji kradljivci: Bogdanović 1,3; Micić 0,9; Bjelica 0,9
Najviše izgubljenih: Jokić 2,9; Jović 2; Micić 1,8

Rezultati Srbije na Mundobasketu:

I faza, Grupa D:
31. 8. Srbija – Angola 105:59
2. 9. Srbija – Filipini 126:67
4. 9. Srbija – Italija 92:77

II faza, Grupa J:
6. 9. Srbija – Portoriko 90:47
8. 9. Srbija – Španija 69:81

Četvrtfinale:
10.9. Srbija – Argentina 87:97

Od 5. do 8. mesta:
12.9; Srbija – SAD 94:89
14.9; Srbija – Češka 90:81

Izvor: B92

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.