Ide li "Erdoganov koridor" pravo u Banjaluku?

Početkom godine najavljena je izgradnja auto-puta koji će da poveže Beograd i Sarajevo. Pre nekoliko dana počeli su pripremni radovi od Kuzmina do Sremske Rače.

Republika Srpska 12.09.2019 | 19:26 Šta bi sve trebalo da poveže auto-put koji je već stekao naziv "Koridor mira i prijateljstva", da li je trasa do Bijeljine najizvesnija i gde je u svemu tome Banjaluka?

Uz pesmu "Sarajevo, grade moj", turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je na svečanoj večeri pozdravio Milorada Dodika, kada je u Ankari u maju ove godine potpisan Memorandum o izgradnji auto-puta Beograd–Sarajevo. A predsedavajući Predsedništva BiH je počasnu gardu i turskog predsednika podravio sa "Merhaba asker".

U Ankari je sve izgledalo kao pesma.

"Mali putevi, koje Bosna i Hercegovina ima, uvek su služili da ljudi odu. A velikim putevima, kakvi su auto-putevi, ljudi dolaze i vraćaju se", rekao je tada Dodik.

A onda je u Bosni i Hercegovini svako otišao svojim putem. Memorandum, koji po pravnoj formi nije obavezujući, jedini je dokument koji Bosna i Hercegovina ima o izgradnji ovog auto-puta. Trasa je načelno dogovorena, ali još se precizno ne zna kuda će ići auto-put, ko će biti izvođač radova, niti ko će sve to da plati.

"Ne znamo ni način finansiranja, da li je to kredit, zajam ili neki finansijski aranžman sklapamo sa turskom državom. Da li taj novac daju turske banke, da li za njih garantuje Turska ili taj novac možda daje iz svog budžeta", pita se Siniša Vukelić, urednik portala Kapital.

Sa druge strane granice, u Srbiji, stvari su nešto jasnije. Zaštitni šlem i prsluk trebalo je krajem avgusta u Sremskoj Rači da nosi Redžep Tajip Erdogan i time zvanično otvori radove na izgradnji dela auto-puta kroz Srbiju.

Erdoganova poseta je odložena. Ali i bez Erdogana i bez ovog sporazuma u Srbiji su počeli pripremni radovi na izgradnji prve deonice, od Sremske Rače do Kuzmina.

Turski kredit i srpski budžet grade deonicu Sremska Rača – Kuzmin

Radovi se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ove godine za to je izdvojeno više od četiri miliona evra. Nastavak radova finansiraće se iz kredita. Međutim, još nije poznato po kojim uslovima će se Srbija zadužiti kod turskih banaka. U selu Kuzmin, turska kompanija Tašjapi već je postavila mašine i opremu.

"Plan je da se ova deonica završi za dve i po godine. To će, naravno, biti još preciznije definisano nakon što budu dati projekti za izvođenje", kaže Jusuf Pehlivan, koordinator ovog projekta.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, kaže da je Srbiji cilj da se poveže sa svim gradovima u okruženju.

"Sarajevo je veliki grad sa kojim treba da imamo dobru auto-putsku konekciju i to nam je cilj da uradimo", ističe Poledica.

U Srbiji ovaj auto-put ima dva kraka. Prvi od Sremske Rače vodi prema Kuzminu. U Bosni i Hercegovini trasa, za sada, načelno, ide preko Bijeljine, zatim prema Brčkom, i od Lončara prema Tuzli do Sarajeva. Drugi deo trase Ide preko Pala, Rogatice, Višegrada, gde se pravi veza za Goražde. U Srbiju će auto-put ulaziti kod Kotromana, ide do Požege, gde bi trebalo da se spoji sa auto-putem Miloš Veliki.

Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, kaže da mu je prioritet povezivanje Beograda sa Sarajevom i Banjalukom.

"Nažalost, tu imamo par poteškoća. Te poteškoće se ogledaju u tome što još nije potpisan međudržavni sporazum o izgradnji mosta na reci Savi u mestu Rača, nekih 300 metara nizvodno od postojećeg. To je gore na Savetu ministara pošto imamo problem sa formiranjem centralne vlasti. Ali ima najava da će to biti gotovo do kraja meseca", tvrdi Trninić.

Kada ovaj koridor mira bude završen, biće to prvi auto-put koji će povezati Beograd i Sarajevo. Direktna veza sa Banjalukom, bar za sada, nije predviđena.

I najbrže će se u Banjaluku stizati kao i do sada, preko Hrvatske.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kaže da, kada je o našim potezima reč, "nema greške". Pogotovo zato što je deonica od Sremske Rače do Kuzmina duga 17 kilometara, a njome se povezujemo sa Bijeljinom, koja je veliki ekonomski centar u Republici Srpskoj.

Prijedor Banjaluci bliži od Beograda

I u Republici Srpskoj vode se velike rasprave. Tamo počinje gradnja auto-puta prema Prijedoru. Kada se završi auto-put Beograd–Sarajevo, od Brčkog do Doboja neće biti auto-puta. A to je najkraći put ako se iz Beograda krene za Banjaluku. Zato se sada u Banjaluci raspravlja da li im je preča veza sa istokom, odnosno Beogradom, ili zapadom, odnosno Prijedorom.

"To je naišlo na velike kritike. Reč je o malom gradiću koji bi mogao odlično, efikasno i mnogo jeftinije da se poveže brzom cestom. Međutim, odlučilo se da to bude auto-put u punom profilu. Mnogi smatraju da je to zbog Dodikovog koalicionog partnera Marka Pavića", kaže Siniša Vukelić, urednik portala Kapital.

Marko Pavić već je za tamošnje medije negirao da je ovu trasu krojila politika. Ekonomski interes nalazi u činjenici da je Prijedor veliki grad. A ministar saobraćaja Neđo Trninić, inače član Pavićevog Demokratskog narodnog saveza (DNS), tvrdi da Banjaluka paraleno može da se poveže i sa Prijedorom i sa Beogradom.

(RTS)