Danas kreće Vuelta a España...

Rudar gleda ka Pirinejima, Supermen bi da leti, a Lokomotiva da predvodi kompoziciju. . .  U subotu timskim hronometrom počinje 74. biciklistička Trka kroz Španiju.

Ostali sportovi 24.08.2019 | 16:00 Rimljanima je trebalo skoro dva veka da osvoje pirinejsku zemlju, a vozači dvotočkaša će za takav podvig imati 21 dan,  od uvodne runde u vidu timske vožnje na vreme na deonici Salinas de Torevijeha – Salinas, do poslednje sredinom narednog meseca na relaciji Fuenlabrada - Madrid. Uz ravničarske, brdske i visokoplaninske etape, učesnici će na programu imati i jednu rundu individualnog hronometra, a tokom trke je predviđen i dvodnevni odmor.

Biciklizam je pakleno težak sport, da bi se postigao značajan rezultat neophodno je proliti mnogo znoja, imati dovoljno jake noge i nerve. Jednom rečju - treba biti rudar.

Sve nabrojane karakteristike ima debitant na španskom bojištu, polivalentni 29-godišnji Primož Roglič. Svetska “pedala” broj tri je prvi favorit na predstojećoj Vuelti, samo će Slovenac morati da ima i malo sreće pa da 15. septembra, usred Madrida, “iskopa” crvenu majicu namenjenu pobedniku ove Grend tur trke.

Dok su njegovi sugrađani u Trbovlju kopali ugalj, on je tokom tekuće godine “garavio” konkurente, a sebi skupljao zlatnu prašinu.

Tehnički problem i pad na Trci kroz Italiju su ga sprečili da se dočepa ružičaste majice. Uprkos tome što je predvodio karavan na Apeninima, završio je na najnižem stepeniku podijuma po završetku takmičenja, ali je mu je zato prijalo kupanje po okončanju trke Tireno - Adrijatiko, penjanje po brdima Švajcarske na Trci kroz Romandiju, dok je zvanje ciklo-šeika stekao u borbi nešto nižeg nivoa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U odsustvu Ekvadorca Ričarda Karapaza, koji je zadobio povredu i neće jurišati na “duplu krunu” u 2019. godini (pobedio je na Điru), južnoameričku čast braniće Kafeterosi.

Supermen zna da leti, a koliko dobro i brzo okreće pedale pokazaće njegov biciklistički “dvojnik” Kolumbijac Migel Anhel Lopez (18. na UCI listi). Branilac 3. mesta iz 2018. godine, ima na čemu da temelji velika očekivanja jer mu Trka kroz Španiju leži. Bio je najbolji mladi vozač na Vuelti pretprošle sezone, a u svoj CV je upisao i dvostruki etapni trijumf iste godine.

Dokaz da čvrsto korača iberijskim tlom pruža činjenica da je u martu tekuće godine pobedio na Trci kroz Kataloniju, a sve je “podebljao” osvajanjem bele majice namenjene najboljem mladom vozaču na Điru, uz to je završio i na vrhu kod kuće - na Trci kroz Kolumbiju, tako da “brdaš” iz Peske priželjkuje penjanje na još jedan vrh svetskog “pedaliranja”.

Drugi predstavnik zemlje banana, Nairo Kintana, uprkos tome što je osvojio trofej na Vuelti pre tri godine, ovoga puta vreba iz pozadine. I on se na ovogodišnjoj Trci kroz Kataloniju osećao kao mali “kralj Žordi” (4. mesto), svetlost Pariza i Azurna obala Nice su mu više godili pa je bio vicešampion, a osvajanje etape na Tur de Fransu podseća na isti rezultat na Trci kroz Španiju u, za njega, blistavoj 2016, mada bi najviše voleo da se podseti kako je to biti najbolji na najvažnijoj trci u Španiji.

Iako Holanđani i u snu voze bicikle, plasman Stivena Krojsvajka na 3. mesto ovogodišnjeg Tur de Fransa nije bio očekivan, a sad čovek iz “niske zemlje” opet mora da se dokazuje na brdima. Zasad mu je to polazilo za rukom.

Dvadesetoplasirani biciklista na svetskoj rang listi brani 4. mesto,  zagrejao se 5. pozicijom na Volta Katalunji, dva mesta više pozicionirao se na nešto manje značajnoj Trci kroz Andaluziju, a da li je na njoj naučio da brije konkurente poput seviljskog berberina, saznaćemo za nešto manje od mesec dana.

Imena poput Estebana Čavesa, šampiona iz 2009, višestrukog etapnog pobednika Alehandra Valverdea, zatim Rafala Majke, Rigoberta Urana svakako ostavljaju mogućnost da sve procene i predviđanja o najozbiljnijim kandidatima za osvajanje titule padnu u vodu.

Kad je o istoriji trke reč, kako i dolikuje, na čelu večne liste po broju titula prvaka je predstavnik zemje domaćina Roberto Eras (4), Crvena Furija je dala i najviše šampiona dosad (31), a da sve bude u znaku Španije pobrinuo se osvajač najviše etapa Delio Rodrigez, koji je podignutih ruku 39 puta prelazio ciljnu ravninu na takmičenju započetom 1935. godine.

Vamos!

Izvor: mozzartsport