Utisci iz Atine...
Nedostaje Teodosić, manje živeti od šuta i više verovati u Bogdana! Bjelica je suvo zlato, Jokić pravi mađioničar*, Srbiji su potrebni Vasilije Micić iz Efesa i Marko Gudurić iz Fenera, centri se još traže. . .
Košarka 19.08.2019 | 22:45
Dok Orlovi pune baterije za novi put i odlazak na Daleki istok, posle Akropolis kupa ostali su utisci koji se i dalje kao pazl slažu u košarkaškoj javnosti. Neki pozitivni, neki možda i ne tako dobri, ali sve su to crtice koje stvaraju sliku trenutnog izgleda tima. Posle sedam pobeda i izdašnih napadačkih partija, ostalo je da se koriguju neke sitnice u odbrani i pronađu rešenja za pojedinosti koje bi Srbiju trebalo da dovedu do savršenstva pred nadolazeće takmičarske izazove.
Ovo je tekst o određenim detaljima, prvenstveno iz Atine, a donekle i iz dosadašnjih priprema...
NEDOSTAJU TEODOSIĆ I VASA IZ EFESA
I ptice na grani znaju da Miloš Teodosić u poslednjih godinu i kusur dana nije bio u ozbiljnijem takmičarskom ritmu, a da je prethodnih šest meseci praktično bez ikakvog trenažnog procesa, izuzev onoga što je prošao s reprezentacijom. Videlo se tokom mečeva protiv Borca i Finske da nema dovoljno utakmica u nogama, ali posle nove povrede stopala videlo se koliko zapravo nedostaje Srbiji.
Vasilije Micić i Stefan Jović su dosad odradili solidan posao u organizaciji igre, dobili veliku pomoć od Nikole Jokića* – sam po sebi nudi posebnu dimenziju košarke – i Bogdana Bogdanovića. Ali uprkos dobrim organizacionim rešenjima, čini se da su Micić i Jović na momente bili suviše napadački pasivni, stegnuti i oslanjali se na to šta će Bjelica, Bogdanović, Jokić ili neko četvrti da napravi. Jović nije prepoznatljiv kao neko ko se često odlučuje za šut – najčešće napada koš iz driblinga i prodora – i više radi na tome da razigra ekipu – što se vidi i kroz 18 podeljenih asistencija kroz tri dana turnira –, te da kroz dobru odbranu napravi razliku. Micić je posle maestralne sezone u Efesu, kada se probio u red najboljih plejmejkera Evrope, još nedorečen u dresu Srbije. Nije isključeno da će se to uskoro promeniti nabolje, ali Micić još traži svoje mesto pod suncem i pravu ulogu. Rođeni Kraljevčanin je na tri utakmice ubacio 21 poen (7/10 za jedan, 4/10 za dva, 2/7 za tri), uz 15 završnih dodavanja u prethodna tri dana. Njegov partner iz Niša skupio je tek sedam poena (bez šuta s penala, 2/5 za dva, 1/7 za tri). Dakle, dvojica plejmejkera Srbije postigli su koliko Bogdanović u meču protiv Grčke. Ne treba, opet, zaboraviti da je Micić imao manji peh s udarcem koji je zadobio protiv Borca, pa je nakratko bio van stroja.
Pomenuti statistički podaci ne govore o tome da Srbiji škripi u napadu, jer to definitivno nije slučaj. Ali utisak je da u ovom momentu previše toga zavisi od trilinga Jokić – Bjelica – Bogdanović, čak i od šuta spolja. Da nedostaje prirodni tok akcije, što je logično za ovaj period rada.
Zato tu nedostaje neko poput Teodosića. Bez obzira na sve pomenute, realne manjkavosti i minuse, Miloš Teodosić je i dalje vrsni košarkaš. Majstor igre pod obručima i neko ko loptu poznaje kao svoj džep i s njom ima posebnu konekciju. Zna kada i koga treba da spoji s košem, na nivou koji Jović i Micić još traže, a budite sigurni da nijednom odbrambenom igraču neće biti svejedno kada naspram sebe vidi čoveka koji je postigao gotovo sve što jedan profesionalni igrač može, a pritom je dirigent kakvim malo koja selekcija može da se pohvali. I šuter kome kroz vene teče ledena krv. Pisali smo ranije o tome, Teodosić u kombinaciji s Jovićem ili Micićem kao dobrim odbrambenim igračima stvaraju balans kakav je nekada postojao u dvojcu sa Stefanom Markovićem. Toga u ovom trenutku nema.
Kako će Teodosić najverovatnije propustiti Mundobasket u Kini, Micić i Jović će kao dvojica preostalih organizatora igre imati praktično obavezu da odigraju bar po jednu dobru napadačku rolu kada se bude najviše važilo. U protivnom, suvo ograničavanje na to šta će trojica košarkaša, bez dileme, svetskog kalibra uraditi može biti kontraproduktivno za ceo tim. Jer, jedno je šta se događa na pripremama, gde treneri znaju da sakriju karte i naprave određene napadačke i odbrambene "skrivalice". Drugo je kada turnir počne i onda učinak s priprema ne znači ništa. Ali, ovaj deo povezan je sa sledećom temom, a to je – život od šuta.
ŽIVOT OD ŠUTA NIJE UVEK DOBAR
Tu se vraćamo na činjenicu da treneri znaju da se "zakopčaju" i ne otkriju baš sve dok ono pravo ne počne. Da budemo jasni, biti na proseku od 88,33 poena u pripremama nije mala stvar, ali baš kao što selektor Aleksandar Đorđević reče posle utakmice s Finskom, kada je iz njega kiptelo nezadovoljstvo - Srbija mora da gradi igru iz odbrane, ne napada.
"Moramo da shvatimo da iz odbrane i fizičkog kontakta i snage moramo da tražimo svoju igru, ne napadom, iako to mogu da razumem u ovom trenutku. Svi želimo da se tražimo, ali mislim da nema potrebe za tim, napad treba da tražimo za neke tri sedmice", poručio je tada Đorđević.
Rezultat ove kritike video se protiv Grčke, kada je odbrambena tranzicija bila na potrebnim visinama u najvažnijim minutima, što je kasnije donelo preokret i pobedu.
Srbija je kroz niz kvalitetnih provera, gde se progresivno dizao renome protivnika, pokazala da može da se snađe u svim okolnostima. Od šest mečeva – ne računamo okršaj protiv Borca, koji je ipak bio revijalnog karaktera – Orlovi su u četiri navrata išli na više od 90 poena, što je samo po sebi impozantno. U prethodne tri utakmice Srbija je ispalila čak 82 hica van linije 6,75 metara i bila precizna 33 puta. To je, pogotovo za pripreme, vrlo dobrih 40 odsto!
Ali, život od šuta najčešće je mač s dve oštrice. Hod po ivici žileta. Jednog dana te služi, sledećeg si već u ozbiljnom problemu. A kada dođe eliminaciona faza, jedno ustajanje na levu nogu može da bude kobno. Protiv Italije smo šutnuli 37 puta sa distance i pogodili u 13 navrata. Sinoć protiv Grčke 12 puta u metu iz 30 pokušaja. Azuri, inače protivnici u grupnoj fazi Mundobasketa, su u svojim kadrovskim problemima i rezultat iz Atine ne sme se uzimati kao relevantan odnos snaga na parketu, iako je Srbija i dalje klasa za sebe. Romeo Saketi tada nije računao na kvartet Galinari - Heket - Datome - Aradori, pa konačna razlika od 32 poena jeste potvrda velike razlike u kvalitetu, ali je priča za sebe. Na kraju će se meriti jedino ono što se bude napravilo u poslednjem kolu u Fošanu. Sa Grčkom smo morali da idemo "napolje", jer su Janis Burusis i Jorgos Papajanis isključili iz napada Bobana Marjanovića i Miroslava Raduljicu, a kako Nikole Jokića nije bilo, Nikola Milutinov je jedini uspeo da iznese veliki teret i pogodi nešto iz reketa. Bilo je nekoliko "konekcija" na asistencija Gudurića i Jovića, a Milutinov je u službu tima stavio znanje prikupljeno radom u Pireju.
CENTRI SE JOŠ TRAŽE
Srpski centri, isključujući Jokića, nisu se preterano iskazali u napadu. Protiv Turske Marjanović i Raduljica– Milutinov odmarao – imali su ukupno 11 poena. Sa Italijom su Marjanović i Milutinov – Raduljicaodmarao – ubacili zajedno 16 poena, od čega džin iz Dalasa 13. Juče su Marjanović i Raduljica bili ograničene minutaže, jer nisu znali kako protiv grčkih centara, pa je Milutinov sam postigao 14 poena. Prihvatao je visoke lopte od svojih plejmejkera i rešavao napade bez većih problema, ali je na tome malo čak zamerio i selektor, tražeći od svojih igrača da spuste loptu dole i budu direktniji u duelima. Što je, istini za volju, umelo da zafali...
U situaciji kada Dragan Milosavljević sigurno ne putuje u Kinu, verovatno i Miloš Teodosić, selektor Đorđević praktično već ima kompletan sastav za Kinu, računajući Vladimira Lučića, čiji se potpuni oporavak od povrede butnog mišića očekuje u narednih dan ili dva. To znači da će Srbija u Kinu ići sa četvoricom centara, koji još traže svoje mesto i adekvatne role. Selektor je kroz ove pripremne utakmice znao da kombinuje petorke gde bi Jokić bio i četvorka sa Milutinovim ili Raduljicom, pa je Srbija zapravo i dalje u eksperimentalnoj fazi, kada se još traže prave uloge za svakog od četvorice dugajlija.
Jokić će izvesno biti najslobodniji da igra onako kako on najviše voli i ima više lopte u rukama spolja, kako bi zajedno sa svojim bekovima kreirao lake poene iz blokada i utrčavanja. Marjanović zbog svoje konstitucije zahteva mnogo taktičkog prilagođavanja cele petorke u obe faze igre, ali kako je odigrao dobro protiv Italije, tako za njega nije bilo sreće protiv Grčke. Jednostavno, koliko može da bude upotrebljiv, toliko može da bude, uslovno rečeno, višak u pojedinim situacijama. Kada protivnik potpuno zatvori reket, ima teškaše sličnog kalibra ili su na drugoj strani brži, okretniji centri i bekovi koji lako penetriraju u prostor. Raduljica je igrač tima i miljenik u svlačionici, ali u Atini nije bio ni blizu onih svojih, prepoznatljivih izdanja u dresu Srbije. Tek sedam poena, uz samo dva pogotka iz igre. Znao je i ranije Raduljica da nestane u pripremama, ali da onda na velikim takmičenjima bude čovek koji posterizuje Darija Šarića, izmisli lude poene u završnici protiv Francuske, ili atraktivno razigrava saigrače kao što je to radio u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Riju...
Ima vremena da sve "legne" na svoje mesto, ali Srbiji će na Dalekom istoku biti potrebni centri s učinkom. Da se kvalitet koji je nesporan pretoči u nešto konkretno.
ISTRPETI BOGDANA i GUDURIĆA
Bogdan Bogdanović je nepredvidiv igrač, iako talentom i znanjem suva klasa. Šuterski možda čak nešto kao Vasilis Spanulis - može celu utakmicu da promašuje sa svih pozicija i onda da pogodi kada se rezultat lomi. Protiv Litvanije u Beogradu imao je učinak 5/16 iz igre, da bi onda u Kaunasu bio drastično bolji - 10/16. Turskoj je ubacio 17 (5/8 za dva, 2/6 za tri), Italiji 15 (3/3 za dva, 3/11 za tri), a Grčkoj čak 28 poena (3/6 za dva, 5/9 za tri)! Procenti mu nisu bili vrhunski, pogotovo kod šuta za tri poena (10/26), ali je zajedno s Bjelicom rešio Helene, pojačao razliku protiv Azura i Tursku rafalnom paljbom u prvom delu brzo postavio na svoje.
Kritički nastrojena javnost je posle Bogdanovićevog sinoćnjeg promašaja za trijumf podsetila kako je ispustio meč lopte protiv SAD u Riju i Litvanije godinu dana ranije. Ali je zaboravila da je izneo ceo Evrobasket u Istanbulu i na kraju od prevelike potrošnje ostao bez goriva protiv Slovenije. Bogdan Bogdanović je u ovom trenutku jedan od dvojice pravih, izvornih šutera reprezentacije Srbije, zbog čega nacija mora, a stručni štab želi maksimalno da istrpi i njegove crne serije.
S druge strane je Marko Gudurić. Novi član Memfisa očigledno je daleko od forme koja ga je preporučila NBA franšizi iz Tenesija, ali obećava to što polako diže formu i, što je još važnije, nije klonuo duhom posle nekih izdanja ispod realnog proseka. Stavio je tačku protiv Grčke hladnokrvnom egzekucijom uz tri pogotka s penala. Protiv Italije je ubacio 13, a Turske 11 poena. I pored toga nije odisao onom energijom iz Fenerbahčea, ali zbog svoje pobedničke crte i hladnokrvnosti, kao i činjenice da je Dragan Milosavljević otpao iz tima, ima teži zadatak da odmeni Bogdanovića i čak popuni mesto niskog krila ako zatreba. Dakle, treba da naštimuje žice i pronađe odgovarajući ritam u obe faze, kako bi rasteretio Bogdanovića pre svih, a onda i Jokića i Bjelicu. Potrebno je da ima i adekvatnu ulogu, koja je još u izmaglici. Selektor i njegovi pomoćnici ukazali su mu poverenje, mada treba i on da ima malo više vere u sebe.
BJELICA SUVO ZLATO
Najveća boljka Srbije poslednjih godina je pozicija krilnog centra. Milan Mačvan duže vreme muči muku s povredama, a kada Nemanje Bjelice nije bilo zbog svojih problema, jedina klasična četvorka bio bi Stefan Birčević, odnosno još Stevan Jelovac u kvalifikacijama. Zato se u ovim pripremama videlo koliko je Bjelica nedostajao u Riju i Istanbulu, iako je rezultat došao i bez njega. Bjelica je jedinstven igrač. Uprkos visini imao je pokretljivost i kontrolu lopte da je mogao komotno da igra sve - od pleja, gde je mnogo toga naučio uz dril Svetislava Pešića, do krilnog centra, što najčešće radi otkako je u NBA ligi. S godinama je svoju igru više korigovao ka tome da bude popularna "streč" četvorka koja širi protivničke odbrane i koristi svoje šuterske kvalitete zarad tima. I dalje u njemu čuče igra s loptom, prodor i asistencija, ali ih nešto ređe koristi. Svoje uloge uvek odrađuje s mnogo žara i volje, a njegova igračka specifičnost dosad je uvek isplivavala na površinu i davala pozitivne rezultate. Zajedno s Jokićem i Bogdanovićem istakao se kao jedan od lidera ovog tima, a hladnokrvnost mu je na toj visini da je kao od šale rešio Grke i Litvance. Iako, vidi se, još nije na 100 odsto mogućnosti i zna da se malo izgubi u želji. Svakako, igrač od nemerljivog značaja za reprezentaciju.
TESNE ZAVRŠNICE
Na kraju ostavili smo ono što je dosad možda i najviše obradovalo prosečnog gledaoca. I kada je igrala loše, Srbija je dobijala. Na mali i veliki broj poena s Litvanijom, kada se gubi dvocifrenom razlikom od istog rivala, pa i od Grčke u krcatoj OAKA Areni, gde su Heleni pokazali gotovo fanatičnu želju za pobedom baš protiv nas. Ali i to je rešeno s pravim ishodom. I kada situacija naizgled deluje loše, Orlovi su ostajali hladne glave i tražili prava rešenja. Bilo je tu, opravdano, mnogo izgubljenih lopti, loših odluka i pogrešnih ideja, što se videlo u poslednjih šest - sedam minuta sa sve produžetkom protiv domaćina Akropolis kupa, ali ove utakmice su najbolja škola za sve. Da se uvide greške i isprave dok je svaki eventualni poraz bezbolan. U Kini je potrebno zadržati taj nivo pribranosti, svesti greške na minimum i dodatno povećati veru u pojedinačni i timski kvalitet. Jer, samo tako može da se ode do konačnog cilja - medalje.
Do tada, ima sasvim dovoljno vremena da se ceo tim ukomponuje i onda započne misija pokoravanja Kine.
* Pisati detaljnije o kvalitetima Nikole Jokića i koliko samom pojavom unapređuje igru Srbije bilo bi izlišno u ovom trenutku. Kao najbolji centar i igrač planete svoje majstorstvo pokazao je već u prvim taktovima utakmice protiv Litvanije u Beogradu, kada je s jednim treningom izgledao bolje od pojedinaca koji su odradili kompletne pripreme. Igrač zbog kojeg Srbija diše punim plućima i prva violina reprezentacije! Naš svemogući Somborac, klasa za sebe.
Izvor: mozzartsport
Foto: Star Sport
Komentari / 0
Ostavite komentar