Priča: Maler...

Ako ništa drugo, a ima podosta razloga, bar zbog požrtvovanja iskazanog u kompletnim kvalifikacijama za Svetski kup, ali i radne etike, ostvarenog napretka i karijere, Milosavljeviću bi sam put u Kinu došao kao nagrada za beskonačne litre znoja prolivenih kako bi se našao tu gde jeste i za dres nacionalnog tima. A, sve je mogao da zasladi i medaljom. . .

Košarka 18.08.2019 | 16:33 Pre nego što je sve počelo ostali smo bez Milana Mačvana. Potom i Dejana Todorovića. Precrtavanje Nikole Kalinića i Nemanje Nedovića podiglo je prašinu, ali se u prirodu odluke čoveka koji treba da ima poslednju reč ne zalazi. Povreda Miloša Teodosića ohladila je sve, stanje Vladimira Lučića i Nikole Milutinova je dobro, ali su na trenutak sve zabrinuli. Kap koja je, ipak, prelila čašu istekla je onog trenutka kada se s usana Dragana Milosavljevića začulo: "Ne mogu da se oslonim na nogu".

Možda vam neće mnogo ljudi ovih dana reći da je izostanak Dragana Milosavljevića toliko jak udarac za reprezentaciju Srbije. Neće, jer onaj ko tako nešto izgovori ne shvata taj izvorni, suštinski značaj momka iz Kruševca u sistemu Aleksandra Đorđevića. A, ako biste pokušali da pronađete igrača koji predstavlja sinonim svega što Srbija jeste i kako selektor vidi igru ovog tima onda je to upravo Dragan Milosavljević. Čast svima koji nose plavi dres, jer su heroji nacije i idoli svih generacija, neki od njih čak i crème de la crème svetske košarke, ostali u samom vrhu evropskog poretka, a tu je i popuilarni Gagi. Jer, dovoljno je samo malo da se udubite u ono što je šef stručnog štaba izgovorio u subotu uveče, kako biste shvatili ko je pogonsko gorivo Srbije.

"Veliki peh što je 'duh' ove ekipe, igrač koji je primer ponašanja i odnosa prema igri i timu, Dragan Milosavljević doživeo povredu zbog koje će propustiti Svetski kup", poručio je Đorđević nedugo pošto su Orlovi s komotnih 32 poena razlike preslišali Italiju.

Kome nije dovoljan ovaj pogodak u metu, setimo se kako je to Đorđević pričao nakon što je obezbeđen plasman za Mundobasket, posle ubedljive igre i pobede nad Izraelom. Tada je, setimo se, selektor na konferenciju za štampu doveo upravo član Unikahe iz Malage.

"Nije slučajno što Dragan Milosavljević sedi do mene i što najčešće sedi uz mene, jer nas on boji energijom i srčanošću. On je savršen primer igrača koji dolazi iz Srbije i koji je postigao sve što je on uspeo", izjavio je Đorđevići otkrio zanimljive detalje:

"Te 2015. godine izborio se za mesto na Evropskom prvenstvu tako što je trenirao tri dana sa puknutim mišićem i nikome to nije hteo da kaže, ali se ipak izborio. Onda vam to sve govori o njemu".

Bio je to momenat kada je Milosavljević zauvek kupio beskrajno poštovanje jednog od najvećih košarkaških asova svih vremena i čoveka koji je vratio zemlji veru u košarkašku silu i probudio usnulog diva. 

Srbija je zaista doživela težak udarac ispadanjem Dragana Milosavljevića iz sistema. Selektor je automatski izgubio sve ono na ćemu je želeo da bazira taktiku i igru Srbije - specijalca za odbranu, koji poput krpelja ume da se zalepi za protivnika i ne dozvoli mu normalno funkcionisanje na parketu. Nepresušni je izvor energije, ali i neko ko je tačno znao da razdrma ekipu i pogodi važan šut u sušnim minutima - setimo se njegove minijature protiv Litvanije -, dok je kroz višegodišnji dril i brušenje spoznao kada treba da ide u "meso", a kada da povuče ručnu.

Rotaciji će nedostajati igrač koji podjednako dobro može da popuni dve važne pozicije i rastereti Bogdana Bogdanovića i Marka Gudurića na beku, odnosno Marka Simonovića i Vladimira Lučićana krilu, gde ga uostalom gotovo redovno koristi Luis Kazimiro u Malagi. Ta uloga i breme sada ostaju samo novom članu Memfisa. Na kraju svega, jasno je to izgovorio i Đorđević u više navrata - Dragan Milosavljević je primer uzornog košarkaša i reprezentativca, neko u koga treba da se ugleda ostatak ekipe, ali i svaki košarkaš u zemlji. Nije neko ko mnogo govori, jer to radi na parketu. Strpljivo čeka svaki minut u igri, prihvata ulogu kakva mu se dodeli i jedino o čemu razmišlja je kako da pomogne saigračima, ne da se nameće i samopromoviše. 

Velika je šteta što Milosavljević neće putovati u KInu. Velika je ne samo zbog reprezentacije Srbije, jer je ostala bez važnog šrafa u rotaciji i jednog od najzahvalnijih pojedinaca za kreiranje taktite, već i zbog samog Gagija. Ako ništa drugo, a ima podosta razloga, bar zbog požrtvovanja iskazanog u kompletnim kvalifikacijama za Svetski kup, ali i radne etike, ostvarenog napretka i karijere, Milosavljeviću bi sam put u Kinu došao kao nagrada za beskonačne litre znoja prolivenih kako bi se našao tu gde jeste i za dres nacionalnog tima.

A, sve je mogao da zasladi i medaljom...

Izvor: mozzartsport

Foto: Star Sport