Balkan pošteđen jakih vrućina

- Dok francuski grad Bordo obara temperaturne rekorde, a Zapadna Evropa se priprema za drugi toplotni talas ovog leta, Srbija i Balkan su pošteđeni jakih vrućina.

Svijet 25.07.2019 | 07:49 U utorak je u Bordou zabeležena temperatura od 41,2 stepena i tako u ovom gradu oboren rekord iz 2003. godine kada je živa u toplomeru bila na 40,7 stepeni, prenosi BBC.

Meteorolozi predviđaju rekordne temperature u Evropi cele nedelje, a najtoplije će biti u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji.

U belgijskom gradu Klajne Brogel, u provinciji Limburg, izmereno je 39,9 stepeni celzijusa, što je najviša temperatura izmerena u tom gradu od 1833. godine.

U južnom holandskom gradu Ajndhovenu izmereno je 39,3 stepeni, čime je oboren 75-godišnji nacionalni rekord u najvišoj izmerenoj temperaturi.

Francuske vlasti navode da je od posledica poslednjeg toplotnog talasa preminulo pet osoba.

Prema prognozama, u Parizu se sutra očekuje oko 42 stepena celizijusa, dok je najviša temperatura u francuskoj prestonici izmerena leta 1947. godine kada je živa u termometru dostigla 40,4 stepeni celzijusa.

BBC navodi da je Pariz zadesila najveća suša za poslednjih 150 godina.

U delovima Francuske proglašen je narandžasti meteoalarm - drugi najviši nivo upozorenja.

U Luksemburgu, gde bi sutra temperature mogle da dosegnu 40 stepeni, crveni meteo alarm proglašen za jug zemlje i za prestonicu.

Temperature će širom Evrope biti iznad 40 stepeni.

Belgija je izdala crveni meteoalarm koji važi na teritoriji cele zemlje.

Crveni meteoalarm je na snazi i u Španiji, ali samo u regionu Saragose koji je prošlog meseca imao velike probleme zbog požara, dok stručnjaci navode da postoji velika opasnost od požara u Španiji i Portugalu.

Holandska vlada je aktivirala „nacionalni plan za borbu protiv toplote".

Očekuje se da temperatura u Velikoj Britaniji bude iznad 35 stepeni - što bi takođe moglo da obori neke rekorde.

Temperaturni rekordi u junu oboreni su i u Češkoj, Slovačkoj, Austriji, Andori, Luksemburgu, Poljskoj i Nemačkoj.

Prema podacima s kraja 19. veka, prosečna temperatura na globanom nivou porasla je za jedan stepen celzijusa posle dolaska industrijalizacije.

Klimatološki institut u nemačkom Potsdamu navodi da je svih pet najtoplijih leta od 1500. godine zabeleženo u 21. veku.

Kako navodi BBC, za to vreme Srbija i Balkan bez problema prolaze kroz prilično blago leto.

"Tako deluje zato što nismo imali ekstremno visoke temperature, one iznad 40 stepeni, kakvih obično bude u ovo doba godine", kaže za BBC Slobodan Sovilj, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Sovilj kaže da je početkom jula na istoku i jugu Srbije temperatura bila bila nešto iznad 35 stepeni, ali se od tada uglavnom zadržava ispod tog podeoka.

Kako navodi BBC, uprkos tome što pojedini mediji najavljuju žestok toplotni talas, Sovilj kaže da nema razloga za brigu.

"U narednih petnaestak dana neće biti velikih vrućina u Srbiji i na Balkanu, maksimalna temperatura će biti između 30 i 35 stepeni. Avgust će biti topliji od proseka za dva stepena i ne bi trebalo da bude problema, ali toplotni talasi se ne mogu isključiti", kaže on.

(Tanjug)