Prlainović ima rješenje za vaterpolo...

Sigurno bi uspelo! Srpski as predložio promenu koja bi donela bolje dane njegovom sportu. Govorio je i o aktuelnom stanju u domaćem klupskom vaterpolu.

  • Sport
  • Ostali sportovi


Odluka Dejana Savića da sedmorici iskusnih članova reprezentacije da slobodno leto posle osvajanja Svetske lige učinila je da nosioci "A" selekcije poput Filipa Filipovića, Andrije Prlainovića, Duška Pijetlovića i ostalih najzaslužnih "delfina" konačno dočekaju odmor.

Dok selektor bude prvi put na velikom takmičenju proveravao "kostur tima" za Olimpijske igre 2024, za neke će to biti prvo slobodno leto posle čak 18 godina.

U društvu onih koji su dobili vreme za predah je i Andrija Prlainović, koji je za sobom takođe imao napornu klupsku sezonu "presečenu" utakmicama i turnirima reprezentacija. U takmičarskoj 2018/19, on je nastupao za Solnok (pod vođstvom Živka Gocića, a uz Milana Aleksića, Viktora Rašovića i Đorđa Lazića) koji se u rotaciji od osam-devet igrača borio na nekoliko frontova.

Pored toga što je vaterpolo sam po sebi fizički izuzetno težak, članovi naše reprezentacije (kao i drugih) iz godine u godinu igraju ogroman broj mečeva, a organizacija takmičenja (uglavnom sa izuzetkom mađarske lige) to teško prati. Čak ni Liga šampiona ne može biti isticana kao dobar primer, jer i ona ima neke očigledne mane, poput završnog turnira Fajnal-ejt na kojem osvajač mora da pobedi u tri utakmice u tri dana, a domaćin ima rezervisano mesto još od početka sezone.

U intervjuu za hrvatski sajt "Vaterpolo udruge Danče", Prlainović je govorio o problemima današnjeg vaterpola, sa posebnim akcentom na borbu za popularnost tog sporta.

"Klubovi ćute i nikako da nađu zajednički jezik da se suprotstave ovakvom kalendaru", izjavio je on.

Jedan od najtrofejnijih igrača u istoriji uobičio je svoj stav u predlog da se vaterpolo "prebaci" na najadekvatnije godišnje doba za taj sport.

"Eventualno bi trebalo produžiti klupsku sezonu na letnje mesece, prebaciti vaterpolo na otvorene bazene. To bi bila mnogo veća promena, nego ovo menjanje pravila svake dve-tri godine. To mogu i iz ličnog iskustva da potvrdim, jer sam igrao prvenstva na otvorenim bazenima, znam da ljudi više vole da gledaju vaterpolo na otvorenom. Pri tome, imamo u Evropi jako mali broj kvalitetnih zatvorenih bazena i za TV prenose, a i za komfor gledalaca", izjavio je on.

Sjajno u Budimpešti, a godinu posle u Đenovi...

"Vaterpolo sam sebi izbija iz ruke mogućnost napretka. Recimo, imamo finalni turnir u Budimpešti koji je je vrhunski organizovan, gde finale gleda 10.000 ljudi u areni koja podseća na košarkaške, gde je sve zaista na vrhunskom niovu, gde je TV prenos izuzetan.
Prelazimo godinu posle u Đenovu gde to ne liči ni na šta, gde se jedva vidi na televiziji ko drži loptu i gde se igra pred jedva nekih 2.000 ljudi", kaže Prlainović.

Prlainović je ukazao i na činjenicu da u zatvorenim bazenima temperatura ponekad bude i 40 stepeni Celzijusa, pa svi jedva čekaju da odu.

"Siguran sam da bi ta promena uspela da digne vaterpolo na viši nivo popularnosti. Mogu zamisliti vaterpolo, klupsku sezonu leti u mestima po Jadranu, u Italiji, Grčkoj, Španiji, pa i u Mađarskoj i Srbiji... Svi imaju otvorene bazene. Na svakom otvorenom bazenu, uz malo bolju organizaciju, može se napraviti kapacitet tribina od tri-četiri hiljade. Vaterpolo je, jednostavno, letnji sport, a preko toga se prešlo i to je zanemareno. Pri tome, Evropsko prvenstvu u januaru ima mnogo veći odjek u javnosti i mnogo je zanimljivije ljudima da dođu, kao što je bio slučaj u Beogradu i kao što će biti sada slučaj u Budimpešti. Mislim da se lakše opredele da dođu na neku vrhunsku utakmicu ili takmičenje u januaru nego da u julu dođu na sedam dana nekog takmičenja".

Prema njegovom mišljenju, akcenat bi trebalo da bude usmeren na klupska takmičenja.

"... reprezentativna traju sedam do 10 dana ili sada 14 i nisu dovoljna promocija vaterpola kao sporta. Klupska sezona u letnjem periodu bi puno više animirala lokalne zajednice i tu je veliki prostor za napredak. Ovako imamo natrpan kalandar. Recimo Svetska liga, mi smo išli svake godine i stalno ga i osvajali, a igrali smo i finale pred 300-400 ljudi, kao i utakmice Srbije i Hrvatske ili Mađarske, Italije. Koji je uopšte smisao tih turnira?", zapitao je Prlainović.

Takođe, on smatra da bi i televizije našle interes da tada prenose vaterpolo.

"Zaista je u tom periodu mnogo manje sportskih događanja. Sigurno bi i televizijama bilo zanimljivije da leti popune program vrhunskim vaterpolom nego zimi, kada zapravo imamo od ponedeljka do nedelje fudbal od 0 do 24 časa, a sad i košarku koja se igra svaki dan i 'ajde da se ubaci u neki 'prime time' na televiziji. To je skoro nemoguće", poruka je Andrije Prlainovića u intervjuu za portal "dance.hr".

O "ONOJ" IZJAVI IZ RIJA...
 
Posle osvajanja zlata na Olimpijskim igrama u Riju, veliku pažnju je izazvala Prlainovićeva poruka kojom je ukazao na loše stanje u srpskom vaterpolu.

"Ove medalje nisu proizvod sistema", rekao je tada, dok je sa saigračima kraj bazena slavio veliki uspeh.

Evo šta kaže o tome danas...

"Mnogo bih više voleo da se ispostavilo da nije tačno ono što sam tada izneo u javnost. Ili da je taj istup nešto promenio, mnogo bih srećniji bio. Nemam nikakvu satisfakciju od toga što se nažalost obistinilo ono najgore što se moglo naslutiti iz mojih tadašnjih izjava. Mnogo mi ljudi sada govori da se sve dogodilo kako sam i rekao i da sam bio u pravu. Tada su se te, kako to inače biva u politici, izjave zloupotrebljavale. Čim su vezane za nekoga ko je bitan. Tako da su tada javili neki koji su bili u neposrednoj blizini političkih moćnika, iako moja izjava nije bila direktno upućena nikome, nego kao kritika sistema koji nije omugućavao dalje funkcionisanje sporta. Pogotovo na klupskom nivou". 

"A onda su se pojavili ti ljudi koji su hteli da budu veći katolici od pape, pa su počeli da brane i državu i predsenika i premijera i sve žive. Tako to obično biva, a mislim da je u suštini bilo potpuno jasno za svakoga ko je hteo objektivno i nepristasno da analizira moje izjave, svakome dobronamernome, u kom smeru sam uputio kritiku. Dogodilo se da Partizan danas skoro ne postoji. Klub koji je najveće ime na ovim prostorima, klub s ogromnom tradicijom danas egzistira maltene kao Crveni krst, na principu skupljanja pomoći navijača, sa ogromnim dugom iz prošlosti i gde igrači igraju bez naknade, gde se jednom do dvaput sedmično zagreje voda za trening u optimalnim uslovima. Slična situacija, malo manje tužna, je i u Zvezdi i Vojvodini. Ti klubovi su su osnov za funcioniranje srpskog vaterpola. Ali dobro, dogodile su se i pozitivne stvari", dodao je on.

Pod pozitivnim primerima, istakao je slučaje vaterpolo klubova u Kragujevcu i Šapcu, u koji je ove godine stigla "dupla kruna".

"Ne treba samo kritikovati, treba uvek istaći i ono pozitivno. Imamo pozitivan primer Šapca koji sada već drugu sezonu funkcioniše. Klub koji redovno izmiruje obaveze prema igračima i trenerima. Klub koji je već ove godine osvojio kup, velike su šanse da se domogne titule i u prvenstvu (op.a i domogao se titule, dok je ovaj intervju dat ranije). Po meni bi to bilo dobro. Radnički je na dobrom putu. Promenili su koncept rada, sada više pažnje posvećuju mlađim kategorijama. Igrali su zapaženu ulogu u kupu Srbije, u drugoj Jadranskoj ligi. To su dva pozitivna primera gde se pokazalo da mnogo zavisi i od rukovodstva klubova. Ti su klubovi na osnovu podrške lokalne zajednice uspeli da naprave priču koja može da funkcioniše na duže staze. Jako je bitno biti realan i ne preterivati s ambicijama, s budžetom i potrošnjom... Ono što smo pre govorili, tim klubovima bi Liga šampiona više odmogla, nego pomogla. Ipak ima pozitivnih primera i to je dobro jer nakon 2016. i Rija zaista je bila sumorna slika kad je u pitanju srpski klupski vaterpolo".

Izvor: mondo.rs

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.