Koja je veza između raka limfnih žlijezda i silikonskih implantata

Agencija za hranu i lekove SAD otkrila je od 2010. godine 660 slučajeva raka limfnih žlezda kod žena sa ugrađenim grudima. Katarina Anđelkov, specijalista estetske i rekonstrutivne hirurgije, koja se nedavno vratila iz Amerike, ističe da se uzroci bolesti i dalje ne znaju, ali da pacijenti ne treba da se plaše jer su u sigurnim rukama domaćih stručnjaka.

Zdravlje 11.06.2019 | 11:09 Prvi slučajevi ovog obolenja publikovani su još 1997. godine. Svetska zdravstvena organizacija, rak limfnih žlezda kod žena sa ugrađenim grudima svrstala je u registar zvaničnih bolesti 2016. godine.

 „Reč je o anaplastičnom limfomu velikih ćelija, to je vrsta non Hodžkinovog limfoma. Svrstana je kao podvrsta koja je u uskoj vezi sa silikonskim implantatima za grudi.

Na svakom kongresu od 2016. godine, a naročito na velikim kao što je bio Američki kongres estetske hirurgije, koji je najveći u svetu, to je jedna zapažena tema i privlači interesovanje celog sveta“, rekla je dr Katarina Anđelkov gostujući u Beogradskoj hronici.

Plastični hirurzi danas imaju ceo protokol kako da preveniraju, dijagnostikuju i na kraju, ukoliko se pojavi, i leče ovu vrstu raka.

Stručnjaci upozoravaju posebno Evropu. Prvi slučajevi pojavili su se i u regionu.

„Pre mesec i po dana je dijagnostikovan u Hrvatskoj. Kolege iz Hrvatske su pravovremeno reagovali tako da se taj slučaj tretira. Srećom, kod nas nemamo nijedan slučaj. Naše Udruženje za plastičnu hirurgiju je veoma aktvno, pratimo celu situaciju. Naši pacijenti ne treba da se plaše, u dobrim su rukama“, istakla je dr Anđelkov.

Lekari još nemogu sa sigurnošću da kažu šta uzrokuje rak limfnih žlezda kod žena sa ugrađenim grudima.

„Dovode se različite teorije u vezu sa ovom bolešću. Jedna je subklinička infekcija, to su infekcije koje se ne manifestuju klinički, ali su oko proteze. Druga teorija je da je to jedna hronična inflamacija, zatim genetska predispozicija. Najverovatnije se radi o nekom multifaktorijalnom uzročniku“, istakla je dr Anđelkov dodajući da se rade istraživanja.

Prema njenim rečima, rizika i komplikacija u estetskoj i rekonstruktivnoj hirurgiji ima, ali na sreću njihov broj nije veliki.

Trend u svetu je da se volumen nadoknadi sopstvenim masnim tkivom ili kombinacijom sa implantom da bi se umanjio rizik obe procedure. O uvećanju potkolenica tom kombinacijom dr Anđelkov govorila je na skupu u Americi.

„Kod popunjavanja zadnjice masnim tkivom verovatnoća da se pojavi smrtni ishod usled embolije je jedan prema 3.000, što je izuzetno visok procenat za estetske operacije.

S obzirom na to da je to veoma popularna intervencija zbog različitih TV diva koje su se njima podvrgle, to je tema i jeste tema za stručnjake koji su se okupili da prouče zašto je ta smrtnost tako velika“, objasnila je doktorka Anđelković i poručila onima koji planiraju neku intervenciju da vode računa o svom zdravlju tako što će odabrati stručnjake.
 
Pre intervencije dobro se obavestite o ordinaciji i doktoru
U regionu je poslednjih godina sve više ordinacija za plastičnu hirurgiju. Samo u Srbiji ih ima više od osamdeset. Ima i onih koji ne rade u propisanim medicinskim uslovima, dešava se i da kadar nije dovoljno proveren.

„Postoje ti problemi da se sve više ordinacija deklariše kao ordinacije za estetsku medicinu. Naše Udruženje je izašlo sa zvaničnim stavom. Zaista se savetuje svim pacijentima da dobro provere u koju ordinaciju odlaze. Pretpostavljam da ljudi kakda idu na bilo kakav tretman invazivan neće otići u frizerski salon ili neku drugu osim u lekarsku ordinaciju.

Kada se radi o ugrađivanju silikonskih proteza, potrebno je da se pacijent dobro obavesti da se radi o plastičnom, rekonstruktivnom hirurgu, hirurgu koji je registrovan u Udruženju za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i da je potpuno obučen za tu vrstu intervencije. Kao takav on će znati da se nosi i sa eventualnim komplikacijama", objasnila je dr Katarina Anđelkov.

RTS
foto:internet