Priča: Debeo sam, pa šta?!
Endi Ruiz je pobedio, ali da li je boks sinoć u Njujorku izgubio? Simpatični borac koji je šokirao svet i ponizio do sinoć jednog od dvojice najdominantnijih teškaša današnjice, Entonija Džošuu, postavio je mnoge upitnike na koje se odgovori uskoro očekuju.
Ostali sportovi 02.06.2019 | 22:20
Šokantan poraz Britanca koji je sinoć u Njujorku želeo da se uživo predstavi američkoj publici u svoj svojoj moći, došao je u vreme kada se činilo da se profi boks, a naročito teškaši polako, ali sigurno vadi iz blata, tačnije prosečnosti u koje je upao u poslednje praktično dve decenije. Veliko je samo pitanje da li je ovo bio pozitivan ili negativan znak...
Endi Ruiz junior je svakako zaslužio lovorike i pohvale na izvedbi koja je lako mogla da se završi potpuno drugačije. Zamislite samo sebe da u njegovom fizičkom stanju stanete pred superaletu kakav je Entoni Džošua i da mu "ladno" otmete tri šampionska pojasa. Ali, za to treba imati "kohones".
Jer, prvi koji je leteo na pod Medison skver gardena bio je upravo on i to nakon fantastične serije londonskog razbijača završene sa paklenim, njegovim već poznatim aperkatom kojim je dotukao Vladimira Klička, pa levim krošeom. Kako je dežmekasti momak iz Kalifornije ustao nakon tog leta na podlogu ringa, nikome nije jasno. Ali je svakako impresivno posebno zato što je nekoliko desetina sekundi kasnije uspeo da tako udari u desnu slepoočnicu šampiona, da se ovaj od toga nije oporavio do gorkog kraja u sedmoj rundi. Nakon čak četiri nokdauna!
Poniženje, rekli bi oni koji ne poznaju takmičarsku filosofiju plemenite veštine. Opomena, rekli bi sami fajteri. I to kakva! A zlatna prilika za do juče 14. izazivača u teškoj kategoriji, momka kojeg su zbog fizikalija unapred svi otpisali, pa i kladionice koje su mu davale šanse 10/1 i slabije. Svi kao da su zaboravili da je do sada doživeo samo jedan poraz u Popularni "Distrojer", to jest "razarač" rođen je pre 29 godina u mestu Imperijal Veli na samoj granici sa Meksikom. Iako je voleo košarku, na insistiranje oca je počeo da se bavi plemenitom vepštinom. I od starta se videlo da dečko ima nešto što je potrebno da bude šampion, ali je od malih nogu muku mučio sa kilažom. Toliko da su mu često, dok je bio u mlađim kategorijama organizatori turnira zabranjivali da boksuje protiv vršnjaka, već da se nadmeće se starijima pošto je udarao kao grom.
U amaterskom dobu se pod budnim okom Kubanca Fernanda Ferera kalio u zemlji predaka (za koju je želeo da nastupa na OI 2008, ali mu se nije dalo), što je škola koja ne može da se plati, jer tu momci koji vole boks najbolje mogu da nauče svoje limite i da li su za ovaj zanat. A taj zanat je ispekao sa 105 pobeda i samo pet poraza. U profi vodama je, što su očigledno mnogi prevideli, doživeo samo jedan poraz u 33 meča, od čega je 22 dobio pre poslednjeg gonga. A to jedino razočaranja je došlo nakon podeljene odluke sudija kada je boksovao za WBA tron decembra 2016. godine protiv tadašnjeg šampiona Džozefa Parkera. Statistika koja je morala da skrene pažnju Džošui i njegovim sekundantima i da im "popali crvene lampice". Ali, očigledno nije.
Do ove prilike Ruiz mlađi je došao više-manje slučajno pošto je "uleteo" umesto dopingovanog Džarela Milera. Iako nije imao mnogo vremena da se pripremi, ušao je u meč sa ratničkom odlučnošću koja se samo pojačala nakon što je odsedeo par sekundi na tlu. Taj momenat kao da mu je razbitrio misli i sveo fokus na jednu tačku, te je odmah posle toga uradio pravu stvar i pokazao da je ranjeni lav najopasniji.
Još jedan detalj je važan za meč, a to je pomalo potcenjivački osmeh Džošue nakon što je video da Ruizpada. Britanac je očigledno nesvesno pomogao protivniku da se moralno podigne i da krene na sve ili ništa, taktika koja jedina uspeva kada je razlika u visini čak 20 cm. Takođe, tim osmehom je sam sebe "ohladio", a opomena je došla u vidu već pomenutog krošea u slepoočnicu.
Mnogi su pre meča zaboravili da je Ruiz veoma opasan i da kao i većina boraca latinoameričkog, tačnije indijanskog porekla ima urođenu izdržljivost na udarce koja se bukvalno prenosi preko DNK. Poznavaoci plemenite veštine dobro znaju o čemu ovde pišemo, a oni koji ne znaju neka pogledaju mečeve Roberta Gurana, Oskara de la Hoje i ostalih njihovih "sunarodnika" i sve će im biti jasno. Međutim, retko su Latinosi imali prilike da se istaknu u teškoj kategoriji, jer su uglavnom fizički inferiorni u odnosu na "bele", a naročito "crne" kolege. Zato je do sinoć jedini koji je mogtao da se pohvali pojasom u kategoriji kolosa bio Endijev prezimenjak, Džoni Ruiz.
Džošua ovim porazom nije ostao usamljen na vetrometini, pošto se ne zna šta će sada biti sa njegovim uparivanjem protiv WBC šampiona Dionteja Vajldera koje potencijalno vredi nekoliko stotina miliona dolara, ako ne i čitavu milijardu. A kada tako nešto ispari, kada se takva prilika izgubi ne pate samo borci i njihovi kampovi već i cela organizacija. Lova koju se sigunro mnogi već isplanirali da izmuzu za taj sudar, koji je planiran za 2020, sada je već izgubio na ceni.
Zanimljivo je da je i Amerikanac nedavno umalo ostao bez pojasa protiv još jednog "debeljuce", Tajson Fjurija koji praktično tek što se vratio u ring nakon trogodišnjeg samouništavanja alkoholom i narkoticima. I kao takav Fjuri je bio bolji i da nije uspeo da ga nekako dva puta zakači i pošalje na pod pred kraj meča, Vajlder bi ostao bez titule. Ovako, sudije su rekle da je nerešeno.
A šta sledi sada, niko ne zna. Zna se samo da će Džošua odmah dobiti priliku za revnaš, a tada će se videti da li je ono sinoć iz Njujorka bio tek njegov slab dan, to jest veče na poslu ili je jednostavno Ruizbolji borac. Ili je pak došlo vreme "debelih boksera", onih koji baš i ne brinu o svom fizičkom stanju već usavršavaju kvalitete sa kojima su se rodili, kao što je kod njega izdržljivot ili pak jak udarac. Tačnije, ne rasipaju previše vreme i snagu, već su fokusirani na jedno.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar