Cigarete odnijele više života od svjetskih ratova

Poslednjeg dana maja obeležava se svetski dan bez duvanskog dima. Ipak, malo je onih koji bar na dan uspeju da izbegnu duvanski dim, bilo da su pušači ili nepušači. Naročito u Srbiji gde još uvek zakonom nije potpuno zabranjeno pušenje na javnim mestima. Koliko su zbog toga na udaru nepušači?

Zdravlje 27.05.2019 | 10:51 Cigareta zbog čoveka izgori, ali njegova žrtva je veća. On zbog nje umre. Nekima će zvučiti preuveličano, ali samo u dvadesetom veku od posledica pušenja umrlo je više ljudi nego što je stradalo u Prvom i Drugom svetskom ratu.

„To je nešto jače od mene, možda mislimo da kada smo pod stresom da nam bude lakše kada zapalimo“, kaže jedna sugrađanka koja je aktivni pušač decenijama.

Sa druge strane jedna gospođa koja je nepušač, tvrdi da se ne ljuti na pušače, već ih žali jer su zavisni. A oni koji se ljute, imaju i na koga, s obzirom na to da u Srbiji puši trećina populacije. Bolesti koje vrebaju pušače, nisu pošteđeni ni nepušači, a najugroženija su deca, trudnice i starije osobe.

„Jako je dobro poznato da izloženost duvanskom dimu takođe povećava rizik za nastanak vrlo teških i često fatalnih bolesti. Tu se pre svega misli na srčana oboljenja, infarkt miokarda i na moždani udar, gde je rizik ukoliko ste izloženi duvanskom dimu da se to dobije negde do 30 odsto. Slično je i sa rakom pluća, tako da nema sumnje da pasivno pušenje dovodi do oboljenja“, ističe doktorka Srmena Krstev, predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana.

U Srbiji je od 2010. godine zabranjeno pušenje u radnom prostoru, ali se pokazalo da to nije dovoljno, jer država i dalje troši ogromna sredstva na lečenje malignih bolesti prouzrokovanih pušenjem. Zato se u Ministartsvu zdravlja nadaju da će do kraja godine biti zaokružen proces pripreme Zakona o potpunoj zabrani pušenja na javnim mestima.

„U tom pravcu mi želimo da povratimo duvanski dinar, da se od svake pakle cigareta izdvaja duvanski dinar koji ćemo mi usmeriti za lečenje naših malignih pacijenata, jer danas je savremena onkološka terapija izuzetno skupa, a uvođenje novih inovativnih lekova jeste skraćenje lečenja takvih pacijenata“, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu zdravlja doktor Berislav Vekić.

Prema računici resornog ministarstva na lečenje se izdvaja približan iznos novca kao onaj koji se slije u državni budžet od akciza na duvan, što je prošle godine bilo oko 100 milijardi dinara. Računaju i ugostitelji, kojima je, po pravilu, uvek popunjenija pušačka zona. Zakon im ne bi išao na ruku i zato predlažu druga rešenja.


„Italija ima dosta moderan i praktičan zakon, gde pušenje nije zabranjeno, ali su izuzetno visoki standardi u pogledu tehnike i tehnologije, kada su u pitanju ugostiteljski objekti. Konkretno radi se o ventilaciji i kvalitetnim uređajima koji izvlače dim i tako ne štete“, predlaže Georgi Genov, predsednik Udruženja hotelijera i restoratera Srbije.

Možda se ne bi osećali, ali čestica iz dima se tako lako ne bi rešili. A one nisu bezopasne, upozoravaju lekari.

„Tu imamo najviše predrasuda kada je u pitanju taj treći dim i vrlo smo nekritični prema njemu. To je ustvari onaj apsorbovani dim, dim u zatvorenom prostoru koji se upije u odeću, nameštaj. Nakon nekog vremena on isparava, pretvara se u prah i taloži se, a tada su najugroženija deca, jer se najčešće igraju na podu“, tvrdi doktor Ika Pešić sa Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.

Predrasuda je takođe i da ste upotrebom elektronskih cigareta manje opasni za okolinu. Iako imaju manje hemikalija od konvencionalnih, one mogu dovesti do sličnih komplikacija.

Pušenje ubija, a to može da pročita svaki pušač kada posegne za cigaretom. Ono čega su manje svesni jeste da dok oni puše stradaju i nepušači. Onaj ko puši udahne trećinu duvanskog dima, dok dve trećine udišu prisutni u prostoriji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje od posledica pušenja umre sedam miliona ljudi, od čega 890 hiljada čine pasivni pušači.

RTS
foto:internet