Posle infarkta, doživotno vježbajte

Za određivanje intenziteta treninga najčešće se koristi srčana frekvenca koju pacijent uspe da ostvari na testu opterećenja.

Zdravlje 19.03.2019 | 13:26 BROJNE studije potvrdile su da fizička aktivnost posle oporavka od infarkta smanjuje rizik od iznenadne smrti za 20 odsto, a mogućnost da ponovo dođe do srčanog udara za čak 30 odsto. Ipak, rekreacija nakon infarkta preporučuje se samo po savetu stručnjaka i uz odgovarajuću procenu sposobnosti.

- Program kardiovaskularne rehabilitacije je strogo individualan, ali je činjenica da svaki pacijent zahteva neki vid fizičke aktivnosti - kaže dr Mojsije Anđić, specijalista interne medicine Klinike za rehabilitaciju "dr Miroslav Zotović". - Najbitnije je da se napravi program vežbi u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta i njegove funkcionalne sposobnosti.

Za proveru sposobnosti neophodan je test opterećenja.

- Ovaj test pacijent bi trebalo da uradi tri meseca posle infarkta - kaže dr Anđić. - Pre toga njegova rehabilitacija podrazumeva, dok je još u bolnici, vežbe disanja, razgibavanje u krevetu i ustajanje i kontrolisane šetnje hodnikom. Druga faza oporavka se sprovodi u centrima za rehabilitaciju obično dve do 16 nedelja nakon infarkta, kada se pacijent edukuje o mogućnostima rekreacije, faktorima rizika...

Naučene vežbe pacijent bi trebalo da radi kod kuće u tempu i intenzitetu kako mu je pokazano.

- Da bi se održali pozitivni fiziološki i klinički efekti, trening mora da se sprovodi doživotno, jer se posle samo nekoliko meseci pauze postignuti efekti gube - ističe naš sagovornik.

Od velike važnosti za propisivanje treninga je stepen ranije fizičke aktivnosti pacijenta.

- Za određivanje intenziteta vežbanja najčešće se koristi srčana frekvenca koju pacijent uspe da ostvari na testu opterećenja - kaže dr Anđić. - Ovaj test za većinu pacijenata pokazuje da je dovoljna rekreacija od minimalno pola sata do sat vremena, umerenog intenziteta u vidu aerobne aktivnosti, najmanje tri do pet puta nedeljno.

Doktor Anđiđ kaže da kada je o konkretnim aktivnostima reč, kardiovaskularnim bolesnicima najviše prija šetnja, vožnja bicikla i vežbe istezanja.

PROGRAMI kardiološke rehabilitacije obezbeđuju ispunjenje vrlo važnih ciljeva.

- Dokazano je da kardiovaskularna rehabilitacija smanjuje progresiju bolesti, prevazilaženje kardiovaskularnog i mišićno-skeletnog ograničenja usled neaktivnosti, poboljšava toleranciju na napor, redukuje simptome, usklađuje koordinaciju, fleksibilnost mišića i mišićne snage - kaže dr Mojsije Anđić.

Novosti
foto:internet