Pet najpopularnijih dijeta u 2019
Bliži se leto, a primetili ste da ispod debelog džempera ipak viri stomačić i onih nekoliko kilograma viška, koji su se nakupili tokom zime. Mnogi upravo sada počinju s vežbanjem i dijetama, ne bi li se "doterali" za leto.
Zdravlje 13.03.2019 | 14:11
U razgovoru za B92.net, doktorka medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Jagoda Jorga naglasila je da sve što je moderno ne znači i da je i zdravo, dok doktorka Jelena Kašanin sa Instituta za javno zdrvalje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" podvlači da je najveća zabluda da "brze dijete" mogu da pomognu da se ostvari željena telesna masa.
"Modni trendovi nisu neminovno ni najčešće diktirani prema zdravoj ishrani već prema marketinzima i PR-u. Većina tih dijeta su fleksivegetarijanstvo, a ja bi to prevela sa našim uobičajenim postom. Najveći deo ishrane se bazira na biljnom poreklu", pojasnila je Jorga.
Kašanin upozorava da brze dijete iako su delotvorne, na duge staze mogu da dovedu do zdravstvenih problema i dobro poznatog jo-jo efekta.
"Problem je u tome što se brzim dijetama ne menjaju navike u ishrani. Jedan kraći vremenski period menja se način ishrane, ali ta promena ne podrazumeva usvajanje pravilnih navika koje se odnose na pravilan raspored obroka uz pravilan odabir namirnica i njihovu pravilnu pripremu", naglašava doktorka Kašanin.
Ona dodaje da dijetu obavezno treba držati pod nadzorom lekara, koji na osnovu anamneze i medicinske dokumentacije predlaže način ishrane koji je prilagođen pojedincu.
"Ne postoje univerzalne dijete. Nije isto da li dijetu treba da drži dete ili odrasla osoba, da li je u pitanju žena ili muškarac, da li je neko fizički aktivan ili nije. Ništa od ovoga brze dijete ne uzimaju u obzir".
U nastavku teksta prenosimo šta podrazumevaju najpopularnije dijete:
Keto
Smanjuje se unos ugljenih hidrata koji su zamenjeni mastima, čime telo ulazi u ketozu. Sagoreva se masnoća umesto ugljenih hidrata. Veoma je restriktivna, teško održiva i nosi zdravstveni rizik.
Povremeni post
Ovde ne govorimo o postu u religioznom smislu. Dijate predviđa da se dva dana nedeljno ograniči unos kalorija na 500, a ostalim danima da se jede po želji.
"Daš (Dash)"
Naziv je skraćenica za dijeta protiv povišenog pritiska. Logično, osmišljena je da pomogne ljudima koji pate od toga, a pogodna je za sve osobe koje žele pravilno da se hrane. Konzumira se sirovo povrće i voće, niskomasni mlečni proizvodi, mršavo meso, namirnice od celog zrna žitarica i jezgrasto voće.
Peganska
Ishrana je u ovoj dijeti kombinacija veganske i paleo. Konzumiraju se mlečni proizvodi od kozjeg ili ovčijeg mleka, bez žitarica koje sadrže gluten i šećer. Izvori masti su sirovo jezgrasto voće i semenke, riba, avokado i biljna ulja.
Fleksitarijanska
Reč je o dijeti poznatoj kao fleksibilni vegeterijanizam. Unosi se sirovo povrće, voće, jezgrasto voće, namirnice od celog zrna i meso ili riba nekoliko puta nedeljno.
Bez obzira na popularnost ovih, često restriktivnih dijeta, najvažnije je zapravo naći ravnotežu u ishrani i životu. To znači da nema mnogo odricanja i zabranjenih namirnica. Važno je samo da konzumirate različite vrste hrane u odgovarajućim količinama koje će osigurati dovoljan unos proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala.
Doktorka Jorka napominje da se ništa nije promenilo kad je reč o preporukama za zdravu ishranu odnosno da je generalno savet da se unosi puno povrća, integralnih žitarica, meso jednom ili dva puta nedeljno i uvesti piletinu i ćuretinu.
"Sve su to opšte poznate stvari. Jedino novo je da ne posoji onaj limit za unos holesterola iz hrane što se posebno vezuje za jaja. Rast holesterola u krvi nije posledica unosa holesterola spolja već posledica između ostalog ishrane bez povrća".
B 92
foto:internet
Komentari / 0
Ostavite komentar