Priča: Navijači, ne brinite za budućnost Partizana!

Novi pupoljci iz bašte “Zemunela”. . .  Filip Stevanović i Strahinja Pavlović trebalo bi da predstavljaju personifikaciju opredeljenja crno-belih o forsiranju talenata tokom proleća.

Fudbal 14.02.2019 | 23:00 Novi list. Možda je trebalo da se okrene posle eliminacije od Bešiktaša, kad je postalo jasno da sezona klizi ka neuspešnoj, ali nikad nije kasno. Pogotovo ne za mlade. A deluje da bi u okolnostima kakve vladaju srpskim fudbalom jedino oni mogli da izvuku Partizan sa stranputice.

Na ideju da se okrenu naraštajima iz škole crno-belima je jasno, kao da im crta putokaz, ukazao IgorDuljaj. Kako sad stvari stoje, poslušaće u Humskoj 1 preporuku pomoćnog trenera Šahtjora, jer posle dvonedeljnih priprema u Antaliji deluje da su još dva pupoljka izrasla u bašti “Zemunela” i da bi, pod uslovom da se pravilno zalivaju, mogli da procvetaju u proleće, postanu vesnik novog Partizana. A onda, pre ili kasnije – zna se – mesto u evropskom izlogu, licitacija i prodaja kao neminovnost ovdašnjih klubova.

Dok se to ne desi, možda Grobari i stignu da upamte imena Filipa Stevanovića (16) i Strahinje Pavlovića (17), golobradnih mladića, označenih zlatnim rezervama kluba. U doslovnom i prenesenom značenju. Obojicu ih je otkrio i na Topčidersko brdo doveo Dušan Trbojević, počivši legendarni skaut Partizana, od čijih ideja će klub, ako sve bude kao po planu, moći da živi kad i ako se u takmičenja kvalitetnija od superligaškog realizuju njihovi transferi.

Dotle…

“Videće navijači da je Filip jedan od najvećih talenata u Srbiji poslednjih godina. Odlikuju ga izvanredna tehnika, sjajna kretnja sa i bez lopte i zrela igra u polju, kao da je već prvotimac. To ga odvaja od vršnjaka. Bogami, ima odličan dribling. Još se nije na treninzima zaleteo na mene, uglavnom se namerači na starije, a vidim s distance lucidnost, brzinu, poteškoće da predvidim kad i na koju će stranu”, opisuje talentovanog krilnog vezistu štoper Strahinja Pavlović.

Stevanović je rođen u Užicu, do pre godinu i po živeo je u Arilju, gde je u školi fudbala “Vranić” naučio osnove fudbala. Na “Turniru prijateljstva” u toj varoši 2011. spazilo ga je otro oko čika Trbe, usledila je proba u Partizanu, het-trik i dve asistencije protiv Kikera i zaključak “ovaj mali obećava.”  U međuvremenu su njegov talenat brusili Zoran Munja Mamić, Dževad Prekazi i Vladimir Ješić, a trener prvog tima Zoran Mirković ističe:

“Odlikuju ga neverovatna brzina i kontrola lopte, ali kao i sa svim mladim igračima, moramo da budemo strpljivi”.

S druge strane, baš Stevanoviću Bata je tokom priprema dao šansu kakvoj se ovaj nije ni nadao. Četiri puta starter na pet kontrolnih utkamica. Nagoveštaj da bismo uskoro, u svojstvu prve izmene mogli da ga gledamo u seniorskom fudbalu.

“Nema potrebe da navijači brinu! Opustio sam se, privikao na zahtevniji način rada u prvom timu, potrenbo mi je još malo vremena da uđem u štos, ali biće sve u redu. Nadam se da će ljubitelji Partizana ubrzo moći da se uvere u brzinu, prodornost, driblinge, šut s obe noge… Dosta golova sam tako postizao u mlađim kategorijama, između ostalog volejom sam biop strelac sa pola terena, kad smo dobili PAOK, proglašen sam za najboljeg igrača i strelca turnira u Grčkoj. Sve to je bilo u mlađim kategorijama, poništava se i krećem od nule”, kaže Filip.

I “punih usta” govori o svom cimeru Strahinji Pavloviću, koji se radom i ponašanjem nametnuo kao jedno do rešenja u odbrani, kad suspenzije ili povrede od terena odvoje Svetozara Markovića ili MarkaValinetea.

“Partizan ne bi trebalo da brine za budućnost. Reč je o izvanrednom štoperu, snažnom, već sad jačim u duelima od nekih prvotimaca. Stamen je i stabilan. Na sve to, zna da igra fudbal. Leva noga mu je jača strana. Ponekad je i grub, što je za njegovu poziciju neophodno”, dodao je Stevanović.

Ovo “zna da igra fudbal” nije protokolarna sintagma. Možda bi baš u saznaju da je reč o štoperu koji ume da “uđe u igru” Partizan mogao da dobije fudbalera koji podseća na, recimo, Mladena Krstajića, sposobnog da iz poslednje linije započne akcije.

“Prošle sezone, u Kadetskoj ligi Srbije, kod trenera Slađana Šćepovića igrao sam zadnjeg, čak i prednjeg veznog. Iako sam visok 194 centimetra. Svemu je kumovala teška povreda Lazara Pavlovića, nismo imali rešenje na sredini terena, a ispostavilo se da sam od svih u ekipi bio najbolji na toj poziciji. I mene je u Beograd doveo čika Trba, zajedno sa Slađanom Šćepovićem, spazili su me 2015. u dresu selekcije Zapadne Srbije. Angažovan sam kao zadnji vezni, bio sam i levi spoljni, pa su me prebacili na štopera, jer mi je Šćepa pričao da je to deficitarna poziicja u svetu fudbala. Koristilo mi je, jer sam na turniru u Dubaiju igrao i špica, davao golove”, priseća se Pavlović.

Konstitucijom podseća na Nikolu Milenkovića, u Partizanu se nadaju da bi mogao da se razvije poput sadašnjeg štopera Fjorentije, možda ga i nadmaši.

“Od malena sam ulazio snažno u duele, oduvek sam takav”, u jednoj rečenici opisao je sebe polaznik šabačke škole fudbala “Savacijum” (prošao je i Saša Lukić).

A van terena pitom i elokventan. S razlogom.

“Volim da čitam. Pogotovo ako smo na putu. Uglavnom lektiru, za potrebe Sportske gimnazije. Svi mi govore da me sme da se zapostavi obrazovanje, savete roditelja, razredne Snežane Balaževski i trenera u Partizanu upijam jednako kao poruke iz knjiga”.

Proveravamo ga…

“Trenutno čitam “Koštanu” Bore Stankovića. Zanimljivo delo o našim precima. Zaljubili se svi u jednu Romkinju, što je predstavljalo veliki problem u tadašnjoj Srbiji, uprkos njenoj lepoti. Knjiga naglašava socijalne razlike među ljudima i zato je poučna. Osim nje, svidelI su mi se “Antigona” i “Ep o Gilgamešu”, a mlađem kolegi, Filipu, preporučio bih sve od lektire, pogotovo “Anu Karenjinu”.

Stevanović prihvata izazov. Obećava da će prionuti na knjigu, čim završi autobiografiju Novaka Đokovića“Serviraj za pobedu”.

“Uzor mi je kao ličnost i kao sportista. Ceo život vodi računa  o ishrani, od početka karijere karakterišu ga mukotrpan rad i posvećenost. Njegova autobiografija je inspirativna. Većina poglavlja posvećena je pravilnoj ishrani sportista, bez obzira na godine. Nekih saveta se pridržavam i zato laške treniram”,dodaje Filip Stevanović.

Zrelo razmišljanje. Podsećamo, zajedno imaju godina koliko, na primer, Miroslav Vulićević. Nisu slučajno odabrani za okretanje novog lista.

Izvor: mozzartsport