Džala, Buba, Maja i Rasta tinejdžerska božanstva

Aktuelni muzički idoli mladih u Srbiji izazivaju kontroverze, ali i pune velike hale. Komercijalna varijanta repa sa turbo-folk motivima glavni trend.

Zabava 31.12.2018 | 10:20 GODINA 2018. definitivno je potvrdila da Srbija, bar kad je mlađa populacija u pitanju, ima novu generaciju muzičkih idola čiji se stil opisuje na razne načine - novokomponovani rep, trep, denshol, regeton... Lavina koju predvode Džala Brat i Buba Koreli, Rasta, Maja Berović, Cobi, Nikolija, Em Si Stojan i mnoge druge njihove kolege (da ne zaboravimo uticajne "Elitne odrede" koji više ne postoje), kotrljala se godinama sve ozbiljnije i sada je poprimila ogromne razmere.

Komercijalna varijanta repa kao svetski trend, izmešana sa turbo-folk motivima i čuvenim "autotjun" pevanjem, našla je plodno tlo u našim krajevima, a u sve to su se uklopili tekstovi koji propagiraju raskalašan život, bogatstvo, uživanje u porocima... Producentska kuća IDJ Videos umnogome je doprinela da se pregledi njihovih spotova na "Jutjubu" broje milionima, i da ovi izvođači kao od šale, bez neke velike medijske kampanje, na svojim koncertima ispune u Beogradu prostore kao što su "Arena", "Tašmajdan"...

STASALA je, definitivno, nova generacija konzumenata muzike koji je upijaju na savremene načine. Dok za njih Rasta, Džala, Buba i ostali predstavljaju prava božanstva, oni koje takav zvuk gotovo zgražava pitaju se kako je moguće da su ti izvođači za tako kratko vreme stekli ogromnu popularnost. Po njihovom mišljenju - bez pesama koje vrede i koje će o(p)stati. Jedan od njih je popularni radio- -voditelj Igor Brakus. Kao poštovalac rokenrol ideologije i promoter urbane kulture već više od 20 godina, ima izrazito negativan stav o ovom trendu.

- Fascinantna mi je sama činjenica da ljudi za koje apsolutno nikad nisam čuo, a mislim da sam sasvim solidno informisan, mogu da napune "Arenu" - rezignirano priča Brakus. - U Srbiji trenutno preovlađuje neki vrlo bizaran mejnstrim, čiji kvalitet je poprilično upitan. Da li se pod kvalitetnim muzičkim izrazom uopšte može podrazumevati nešto što ima veliki broj pregleda na društvenim mrežama? Naravno da ne može. Televizije, pre svega one sa nacionalnom frekvencijom, a pronarodnjački orijentisane, u prvi plan guraju kvazimejnstrim poput Džale, Bube, Berovićeve i još milion istih takvih.


Sličnog je mišljenja kulturolog i profesor književnosti Nevena Miljanović Petković, autor studije "Fenomen rijaliti programa".

- POPULARNOST ovih izvođača slika je opšteg stanja u kulturi - kaže ona za naš list. - Nema razlike između njih i onog o čemu sam pisala u knjizi, o rijaliti programima. Važno je samo biti poznat, po svaku cenu. To je imperativ današnjeg vremena, koji ne prati kvalitet. Ta popularnost je neverovatno brza. Kod pevača se prikazuje kroz ogroman broj pregleda na "Jutjubu", ali s tim je nesrazmerno njihovo kratko trajanje. Sad su aktuelni, međutim, pitanje da li će za tri godine iko znati ko su ti likovi. Svako danas može da postane neko, ali nakratko. Znam da Rasta ima mikrofon koji pravi neki poseban zvuk. Mene to sve podseća na devedesete. Deci se plasira muzika koja oživljava vreme u kom oni nisu živeli, i to se posmatra iz nostalgične perspektive.

S druge strane, godinama poznate estradne zvezde su brzo "sabrale dva i dva" i uspostavile saradnju sa novim idolima omladine. Stoga nije ni čudo što popularni folk pevač Aco Pejović biranim rečima za "Novosti" govori o Džali i Bubi, koji su mu napisali dve pesme:

- ONI su sjajni, veoma talentovani. To što rade - rade odlično i ja volim da ih slušam. Uvek su se u muzici pojavljivali neki novi pravci i uvek će ih biti i u budućnosti. To je potpuno u redu. Ne bih, doduše, više ulazio u tu priču, od mene su dosta dve pesme. Nije, ipak, to muzika koju ja preferiram. Dao sam sebi slobodu da napravim "izlet", ispostavilo se da je bilo dobro.

Zgražavanje sa jedne, obožavanje sa druge strane. Na usnama često pitanje: "Pobogu, ko to sluša?". "Arena" bez prazne stolice kao odgovor. Do nekog novog trenda.


UZORI NEKAD I SAD

* OTKAD je muzike, idolopoklonstvo je prati kao nezaobilazna pojava. Imidž pop zvezda svog vremena imali su i klasičari - Bah, List...

* OSAMDESETIH, u Jugoslaviji, kleli smo se u novotalasne heroje - "Idole", "Šarla", "Film", u "Bijelo dugme", "Riblju čorbu", "Parni valjak"... Doduše, i u Lepu Brenu koja, po mnogima, predstavlja začetak turbo-folka na ovim prostorima.

* VEĆ u devedesetim, turbo-dens je gospodario medijima, ali je, sa druge strane, bujala i alternativna rok scena sa "Goblinima", "Ateist repom", "Direktorima" i mnogim drugim bendovima. Mnogo toga je ostalo i ispostavilo se kao trajna vrednost, ponešto se vraća kroz trendove.

Novosti
foto:internet