Rezolucija EP o napretku Srbije

Evropski parlament je velikom većinom od 503 glasa "za" usvojio Rezoluciju o Srbiji, kojom se konstatuje napredak zemlje na putu pristupanja EU. Protiv je bilo 85, a uzdržanih 47 poslanika.

Srbija 29.11.2018 | 14:00 Normalizacija odnosa sa Kosovom ponovo je naznačena kao ključna za dalji napredak Srbije, a rezolucijom se ukazuje na potrebu jačanja reformi posebno u oblasti vladavine prava.

Rezolucija o Srbiji u osnovi ima izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera, koji je težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.

Srbija je i ove godne najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti. Najviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prva u Srbiji, uz konstatciju da je napredak u toj oblasti ključan za celeokuni napredak Srbije ka članstvu u EU.

Posebno se instira na nezavisnosti pravosuđa, jačoj borbi protiv korupcije i organzovanog kriminala, kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja.

Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio važnost normalizacije odnosa sa Kosovom.

Srbija se poziva na primenu svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Naglašava se važnost ubrzanja "nove faze dijaloga" koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz "definisani pravno obavezujući sporazum", a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza.

Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i Rezolucija o Kosovu u kome se naglašava ”multietnička prioroda i Kosova i Srbije”, kao i činjenica da "etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu".

"Podržava se dijalog kome posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova. Samatra se da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo", stoji u testu obe Rezolucije.

 I ove godine Evropski parlament pozvao je Srbiju da više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, "uključujuči i politiku prema Rusiji".

Izvestilac Evropskog paralmenta za Srbiju Dejvid Mekalister je povodom usvajnja Rezolucije o Srbiji poručio da je zemlja napredovala na svom evropskom putu, i da postoji široka podrška među evropskim parlamentarnim grupama za put Srbije ka članstvu u Uniji.

- Srbija će se pridružiti EU kada bude spremna, nadam se pre nego kasnije. Ta spremnost zavisi od nastavka reformi i nastavka politike dobrosusedskih odnosa i pomirenja, iako razumem da nije lak trenutka u odnosima Beograda i Prištine zbog odluka donetih od strene Prištine - poručio je Mekalister.

 Učestvujući u debati koja je prethodila usvajanju Rezolucije o Srbiji, evropski komesar za pregovore o pristupanju Johane Han takođe je označio rešavanje kosovskog pitanja i vladavinu prvava kao ključne na EU putu Srbije.

- Srbija je usvojila važne mere u oblasti vladavine prva i sprovela neophodne institucionalne refome. Ipak kašnjenja se gomilaju u mnogim oblastima, a konkretne rezulatate je teško prikazati - ocenio je Johanes Han.

On je pozvao na jači napredak u oblasti reforme pravosuđa, u borbi protiv korupcije, kao i u zaštiti fundamentalnih prava, uključujući i medijske slobode. Evropski komesar je ocenio da je EU najznačajniji partner Srbije i pozvao vlasti u zemlji da građanima jasnije predstave evropske vrednosti kao i dobrobiti i obaveze koje proističu iz članstva u EU.

Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter, ali služe kao važne političke smernice zemljama koje se nalaze na putu evrointegracija kao i zemljama članicama EU.

(Tanjug)