Kad otkrijemo kako geni reaguju na hranu, gojaznih neće biti
Profesor dr Hans Hauner, nemački stručnjak, o naporima naučnika da nađu način da zaustave porast broja osoba sa viškom kilograma: U hrani sada ima puno šećera, koji nam uopšte nije potreban, kao i nezdravih masnoća.
Zdravlje 22.10.2018 | 15:41
U intervjuu za “Novosti” profesor dr Hans Hauner, član Nemačke nacionalne akademije “Leopoldina” i direktor Centra za nutricionističku medicinu “Else - Kruner Fresenijus”, koji je nedavno bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da će za 10 do 20 godina zahvaljujući genetskim analizama svaka osoba znati koja hrana odgovara njenom organizmu, a koju bi trebalo da isključi iz ishrane.
- To je ogroman posao, a rezultat koji ćemo da postignemo ovim saznanjima je kreiranje individualnog jelovnika koji ne samo da će da spreči gojaznost, već i bolesti koje su direktno s njom povezane, na prvom mestu dijabetes, kardiovaskularna oboljenja i rak - kaže naš sagovornik.
* Poslednjih godina već se primenjuje test intolerancije, u čemu je on različit od genetskog odgovora na hranu koju jedemo?
- Intolerancija na hranu je reakcija koja se dešava u organizmu posle konkretnih namirnica i njome može da se utvrdi nedostatak nekog od enzima varenja, hemijska preosetljivost ili reakcija imunog sistema. Genetskim analizama mi pokušavamo da utvrdimo kako nečiji organizam generalno prihvata ugljene hidrate, a kako masti i proteine. To će nam dati odgovor na pitanje zašto je metabolizam svakog čoveka drugačiji i zašto čak polovina gojaznih osoba oboleva od dijabetesa. Dakle, kada dođemo do novih saznanja, moći ćemo pouzdanije da kažemo kako hrana i geni utiču na pojavu bolesti.
* Da li je ishrana prema krvnim grupama dobra u određivanju individualnog načina ishrane?
- Ne, takav pristup nema naučno utemeljenje. To je samo popularno tumačenje različitosti među ljudima i sigurno ne može da dovede do rezultata, u smislu sprečavanja gojaznosti i razvoja bolesti.
* Zašto je gojaznost sve više u fokusu medicinske nauke?
- Zato što više od dve milijarde ljudi širom sveta ima prekomernu telesnu težinu, a više od 600 miliona je gojazno. Zabrinjavajuće je što ovaj problem pokazuje tendenciju rasta. Poznato je već da višak kilograma, a pogotovo gojaznost uzrokuju čitav niz oboljenja.
* Šta je glavni uzrok epidemije gojaznosti?
- U poslednje dve do tri decenije došlo je do velikih promena u ishrani. Pre sto godina uglavnom se jeo hleb, krompir i malo mesa, uglavnom za nedeljni ručak. Nasuprot tome, sada imamo obilje hrane na raspolaganju i noću i danju. Nevolja je što je reč uglavnom o hrani koja je prepuna šećera, koji nam uopšte nije potreban, kao i nezdravih masnoća, previše soli, a premalo ili gotovo nimalo dijetalnih vlakana. Nezdrava ishrana, znači hamburgeri, pice, čipsevi dovela je do dramatičnih posledica i sve većeg broja ljudi koji uopšte ne jedu voće i povrće.
* Šta je, zapravo, zdrava ishrana kada je sve puno aditiva, pesticida, konzervanasa i drugih dodataka za bolji ukus i izgled proizvoda?
- Više povrća i voća, dovoljno mlečnih proizvoda i jaja, hleb od celog zrna žitarica i malo mesa. O ishrani mora da se vodi računa čitavog života, a najbolje bi bilo da se vratimo u prošlost i hranimo se onako kako su se hranile naše bake i deke.
VEGANSKA ISHRANA: DOSTA VLAKANA, ALI MALO VITAMINA
* Kakvo je vaše mišljenje o veganskoj ishrani?
- Prednost veganske ishrane je u tome što zaista obuhvata veliki broj namirnica biljnog porekla i bogata je dijatelanim vlaknima. Međutim, naučno je dokazano da ishrana na biljnoj bazi dovodi do deficita vitamina B12, čiji nedostatak može da bude rizičan u trudnoći i tokom rasta i razvoja deteta, tako je da neophodno da se veštački nadoknadi.
Novosti
foto:internet
Komentari / 0
Ostavite komentar