Hrvati dobili organizaciju EP u vaterpolu!

Kada su poslednji put bili domaćini Evropskog šampionata uzeli su zlato. . .  Split domaćin EP u vaterpolu 2022. godine! Hrvatska će 2022. godine biti domaćin prvenstva Evrope u vaterpolu. Utakmice će se igrati u splitskoj Spaladijum areni. Split je bio domaćin i 1981, a Jugoslavija je tada ostala bez medalje.

Ostali sportovi 14.10.2018 | 16:30 Domaćin Evropskog šampionata u vaterpolu 2022. biće Hrvatska! Na taj način veliko takmičenje vraća se u naš komšiluk posle 12 godina. Podsetimo, kada su prethodni put bili domaćini Hrvati su uzeli zlato i to je poslednji tim koji se okitio najsjajnijim odličjem pred početak apsolutne dominacije Srbije. 

Prvenstvo 2022. biće održano u Splitu, unutar Spaladijum arene.  

"Velika stvar i za hrvatski sport i za grad Split. Imamo dovoljno vremena da se pripremimo i mislim da ćemo to izvanredno organizirati te da ćemo uživati u fantastičnom prvenstvu", rekao je Mladen Drnasin, predsednik Hrvatskog vaterpolskog saveza.

Za domaćinstvo su još konkurisali Rusija, Francuska i Malta. 

Hrvatska je poslednju i jedinu zlatnu medalju na evropski prvenstvima u vaterpolo osvojila 2010. godine u Zagrebu. Od te godine "delfini" su postavili apsolutnu dominaciju na šampionatima Starog kontinenta, okitivši se sa četiri uzastopna zlatna odličja.

Šampionate u Ajndhovenu, Budimpešti, Beogradu i Barseloni završavali smo kao prvaci, dok su Hrvati nakon Zagreba osvojili samo jednu bronzu.

Novu priliku "barakude" će imati za dve godine u Budimpešti, a onda će im se ukazati još bolja prilika, jer će Split biti domaćin Evropskog prvenstva 2022. godine.

"Velika stvar i za hrvatski sport i za grad Split. Imamo dovoljno vremena da se pripremimo i mislim da ćemo to izvanredno organizirati te da ćemo uživati u fantastičnom prvenstvu", rekao je Mladen Drnasin, predsednik Hrvatskog vaterpolo saveza.

Sve utakmice igraće se u splitskoj Spaladijum areni. Split je već jednom bio domaćin EP za vaterpoliste, ali davne 1981. godine. Zanimljivo, Jugoslavija tada nije osvojila medalju, a zlatno je pripalo Zapadnim Nemcima, koji su osvojili prvu od dve titule u istoriji.

Naš nacionalni tim, od raspada SFRJ, samo jednom nije uspeo da osvoji medalju – 1999. u Firenci. Pod imenom Srbija na EP imamo četiri zlata, srebro i bronzu.

Ukoliko Srbija osvoji zlato u Budimpešti za dve godine, izjednačiće se sa mađarskim pionirima vaterpola, koji su od 1926. do 1938. bili neprikosnoveni u Evropi sa pet vezanih titula.

Izvor: mozzartsport/mondo.rs