Sampaoli prekinuo tišinu i najzad se ''otvorio''...

Ja volim fudbal, a danas je lakše ekipama koje ga uopšte ne igraju! Doskorašnji selektor Argentine i o Leu Mesiju, Maskeranu, nepozivanju Ikardija i Dibale. . .

  • Sport
  • Fudbal


Osmina finala je bila maksimum za Argentinu Horhea Sampaolija. Ali nije čak ni taj poraz od Francuske (3:4) ono što je toliko razočaralo Gaučose. Igra je bila bolno loša. Pritisak na Lionela Mesija ogroman. Ostali su tu bili skoro kao statisti. Svi su čekali Mesija da nešto uradi. U Sampaoliju niko više nije video čoveka kadrog da razmrda ekipu. Prezren u svojoj zemlji povukao se u ilegalu. I posle tri meseca ćutanja konačno otvorio dušu u opširnom intervjuu za madridsku Marku. Doskorašnji selektor Argentine govorio je o neuspehu na Mundijalu, previsokim očekivanjima od Mesija, nepozivanju Maura Ikardija i Paola Dibale...

Ali krenimo redom. Zašto se toliko dugo krio od javnosti?

“Nisam se krio. Samo mi je trebalo vreme da sve analiziram, da neke stvari razjasnim. Uzeo sam vreme da uđem dublje u sve to, želeo sam da se izolujem. Sklonio sam se samo od medija. Ali nisam prestao da razmišljam o fudbalu, niti sam prekinuo svoj život, prestao da idem u bioskope, na kafu... U lice, niko me nije kritikovao, naprotiv“.

Činjenica je međutim da je toliko čekani dolazak Sampaolija na klupu Argentine doživeo pravi fijasko. Gorak ukus i u ustima ekscentričnog trenera. Mada on ima i alibi priču.

“Postoji i nešto što se zove fudbalski ukus. Moja je odgovornost što nisam uspeo da moj stil fudbala primenim u reprezentaciji. Ali ja želim da uživam u fudbalu i uvek ću biti takav. A pogledajte šta se desilo na Svetskom prvenstvu. Na kraju je titula osvojena skoro na kontranapade. Španija, jedan od mojih favorita, brzo je ispala. Šampion se danas postaje na osnovu osvajanje lopte i trčanja. Mi koji volimo igru smo u raskoraku kada dođe do takmičarskog fudbala. Danas je mnogo lakše kad ne igraš fudbal i samo koristiš šanse, odnosno greške rivala“.

I sve bi to bilo u redu da da je Argentina igrala lep fudbal, ali to nije bio slučaj.

“Ne znam... Dobro smo se pripremili, ali sam turnir očigledno nije bio dobar. Imali smo i taj teret, obavezu da osvojimo titulu, a ona je samo uznemiravala igrače. Svaka utakmica je bila mučenje“.

Govorilo se dosta i o razbijenoj atmosferi, buntu igrača koji su izgubili poverenje u šefa, pa su sami organizovali sastanke da vide šta će i kako će. Da li je to otežavalo posao Sampaoliju?

“Svaki sastanak je za cilj imao da popravi situaciju. Bila je to složena situacija. Sve okolnosti oko nas su poremetile ekipu. Ali svi su želeli samo da pomognu. Ali javnost nas je pritiskala. Nisu problem bili sastanci, problem je što je sve rečeno izašlo u javnosti. Sastančili su i igrači iz 1986. godine pa su postali šampioni... Razgovara se da se pronađe rešenje, ali kad su se detalji iz dnevne sobe pojavljuju na televizoru i društvenim mrežama onda dobijamo kontra-efekat“.

Pokušao je Sampaoli na različite načine da opusti ambijent u svlačionici. Čak je i Havijer Maskeranodobio pravo da može da se meša u odluke stručnog štaba. Sa ove distance, da li je to bila greška?“

“Ne, iskreno sam želeo da ponovo postanemo tim i probao sam na sve načine da ekipu povežem, da im skinem taj ranac sa leđa, tu anskioznost koja im nije dozvoljavala da igraju i kao individue i kao tim. Na treningu je sve bilo na visokom nivou, ali taj nivou nismo uspeli da prenesemo na utakmice... Verujem ipak da smo svi iskreno pokušali da učinimo samo najbolje za reprezentaciju. I ja takođe. Nažaost, nisam uspeo da dosegnem do igrača“.

I tako je Lionel Mesi ostao sam protiv svih. Svaka lopta njemu u noge. Kad krene u dribling svi se samo sklone, pa protivnici mogu da pošalju i po trojicu čuvara na Barseloninog asa...

“Neverovatno je posvećen bio, patio je mnogo kada nismo imali rezultate. Najbolji igrač u našoj istoriji je paito kao niko drugi. Prevelik je bio taj teret. I prenosio se na sve igrače... Kad imaš najboljeg igrača na svetu svi imaju maksimalna očekivanja, ali i ostali igrači moraju da budu na visini zadatka. Nekad uspevaš, nekad ne. Mi smo svaki dan bili u toj borbi. Kad imaš Mesija nemaš nimalo prostora za greške“.

Grešaka je bilo. Na sve strane. Mesi se makar privremeno povukao iz nacionalnog tima. Ni Sampaoli ne zna da li će se vratiti. Utisak je da će jedan od najboljih, ako ne i najbolji u istoriji fudbala karijeru završiti bez naslova svetskog prvaka. U Kataru će mu biti već 35 godina. Prekasno? Sampaoli nije saglasan.

“Naravno da može i tada da bude šampion, ali to zahteva jedan dugotrajan proces, koji ne treba prekidati, nego ispravljati. Potrebna je bolja organizacija, neograničeno poverenje. Dakle, ako se ne osvoji Kopa Amerika ne prekidaj proces. Samo što se kod nas uvek smatra da ako nisi pobednik, onda si gubitnik. A to nije tako. Ako nastaviš da veruješ pobedićeš. Samo moraš da veruješ“.

Argentinci su ipak previše temperamentni za tako smireno razmišljanje.

“To mora da se menja. To nije samo pitanje fudbala, već društveno. Stvara se histerija, da se nešto mora odmah. Nekad to jednostavno nije moguće. Projekti zahtevaju vreme da se greške isprave. Čak ni u mom slučaju, niko nije kritikovao ideju, samo se pričalo o tome da mora da se uvek pobeđuje. To ne razumem... Pogledajte samo Mesija, on dolazi iz stabilnog kluba, a onda dođe u Argentinu i nastaje opšta histerija i to više nije to. I on zna da ako ne isporuči – svi će ga kritikovati. Ne može da uživa, ne može da igra“.

Možda bi neki drugi igrači mogli da se isprse da ih je Sampaoli uopšte pozvao. Mauro Ikardi i Paolo Dibala nisu ni putovali u Rusiju.

“Mundijal je došao prerano za nas. Nismo imali mnogo vremena, nismo imali mogućnost da nove igrače uvedemo u sistem. Nismo mogli samo da ih gurnemo u vatru da izgore. Morali smo odmah da donesemo rezultat, a imali smo igrače koji su Brazilu stigli do finala. Kratkoročno, opkladio sam se na njih, a u vidokrugu nam je bilo 100 igrača na koje smo dugoročno računali. Ali su nas odsekli odmah posle Rusije“, žali Sampaoli zbog odluke Fudbalskog saveza Argentine da ga smeni posle Svetskog prvenstva.

Sam je u toj žalosti.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.