"Jo-jo efekat" stvara veće šanse za srčane i moždane udare?

Ljudi čija težina, krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi osciliraju mogu da imaju veće šanse za srčani i moždani udar u odnosu na one kod kojih se ti parametri ne menjaju, pokazuje istraživanje sprovedeno u Koreji.

Zdravlje 08.10.2018 | 15:08 Gojaznost i trajno povišeni krvni pritisak, holesterol i povišeni šećer u krvi već su dugo povezani sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara, kao i smrti usled tih uzroka, kaže autor istraživanja doktor Seng-Hvan Li sa Katoličkog univerziteta u Seulu. 

"Ali manje se znalo o tome što se događa kad ti metabolički faktori rizika osciliraju, posebno kada nisu postavljene dijagnoze poput šećerne bolesti ili hipertenzije", kaže Li. 

Za potrebe ovog istraživanja Lijev tim je proučio podatke koje je prikupio korejski sistem zdravstvenog osiguranja od 2005. do 2012. godine, od više od 6,7 miliona ljudi koji do tada nisu imali srčani udar, šećernu bolest, povišeni krvni pritisak ili povišeni holesterol. 

Svi oni su u posmatranom periodu imali najmanje tri zdravstvena pregleda, a tim nučnika je pratio polovinu njih još najmanje 5,5 godina. 

Tokom istraživanja je zabeleženo da je njih gotovo 55.000 preminulo, više od 22.000 imalo je moždane udare i više od 21.000 srčane udare. 

U poređenju sa ljudima čija težina, pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi nisu oscilirali, oni sa najvećim oscilacijama imali su 2,3 puta veće izglede da umru tokom istraživanja i više od 40 odsto veće izglede za srčani ili moždani udar. 

"Za pacijente bi bilo mudro da izbegavaju stalno gubljenje i dobijanje na težini kako bi im kardiovaskularni sistem bio zdrav", kaže Mari-Pjer Sent-Ondž sa univerziteta Kolumbija u Njujorku. 

Nemojte da se obeshrabrite zbog mršavljenja 

"Gojazne osobe to ne bi trebalo da obeshrabri od pokušaja da izgube na težini", kaže Sent-Ondžova, koja nije bila uključena u studiju. 

Umesto toga trebalo bi postaviti ostvarive ciljeve za gubitak težine koji bi im omogućili da održe nižu težinu i izbegnu jo-jo efekat. 

"Dobijanje na težini predstavlja stres za organizam, što može povećati rizik od srčanih i moždanih udara", dodaje Sent-Ondžova.

"Konačni cilj nije održavanje gojaznosti, nego održavanje normalne težine tokom čitavog života", naglašava ona. 

Naučnici su u okviru studije proučavali učinak oscilacija metaboličkih faktora rizika većih od pet odsto. Posebno su proučavali učinak dobijanja, a posebno gubitka težine. 

Velike oscilacije u metaboličkim faktorima rizika, bilo da se radi o njihovu povećanju ili padu, bile su povezane sa većim rizikom od smrti tokom istraživanja, navodi se u radu objavljenom u časopisu Circulation. 

Klod Bušar iz biomedicinskog istraživačkog centra Penington, u Baton Ružu u Luizijani, kaže da bi pacijenti trebalo drugačije da gledaju na težinu u odnosu na druge metaboličke faktore rizika. 

Krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi trebalo bi da ostanu u zdravom rasponu za optimalno zdravlje srca i krvotoka, kaže Bušar, koji takođe nije učestvovao u istraživanju. 

Uz izuzetak starijih osoba, gojazne osobe i dalje bi trebalo da nastoje da izgube na težini, čak i ako bi to značilo da drugi parametri osciliraju dosta u tom razdoblju, kaže Bušar. 

"Nema uverljivih dokaza da je loše za zdravlje gojaznih osoba da pokušaju da izgube na težini, čak i kada posrnu i pokušaju iznova i iznova", kaže Bušar. 

"Većina dokaza sugeriše da postizanje niže telesne težine čak i kad to traje ograničeni broj meseci, ima pozitivne efekte na metabolizam većine ljudi", dodao je on.

B 92
foto:internet