Priča, LŠ: PSŽ - Bezobrazno skupa opsesija!

Arapski PSŽ nije stigao ni do polufinala, ali mu danas ni finale ne bi priznali kao uspeh!

Fudbal 18.09.2018 | 17:15 Postoje favoriti za osvajanje Lige šampiona i postoje opsednuti Ligom šampiona. U prvoj grupi ih je nekoliko, u drugoj su Juventus, Atletiko, Mančester Siti i Pari Sen Žermen. A čini se da ta opsesija klempavim peharom najviše tutnji u glavama torinskih Bjankonera i pariskih Svetaca.

Pari Sen Žermen je od dolaska arapskih vlasnika postao jedan od najjačih klubova u Evropi. Imao je taj klub i neke blistave momente u bližoj istoriji, neke velike igrače, ali nikada nije bio među favoritima za osvajanje titule prvaka Evrope. Kao što je to ove, prošle i pretprošle sezone. Zbog eksplozije KilijanaMbapea, ove više nego ikad pre.

U Pari Sen Žermenu igraju dvojica igrača sa najvećim šansama da posle ere Ronalda i Mesija postanu kraljevi svetskog fudbala. Dovoljno da titula evropskog prvaka bude sasvim legitiman cilj.

Kada je prebogata kraljevska porodica iz Katara 2011. odlučila da fudbalski osvetli Grad svetlosti, bilo je jasno da postoji samo jedan cilj - dominacija na svim nivoima! Porodica Al Tani je za taj zadatak ovlastila nekadašnjeg tenisera i svog čoveka od poverenja Nasera al Kelaifija koji se brutalnom posvećenošću pokazao u nekim ranijim poslovima. Al Kelaifi je dobio odrešene ruke da upumpava novac u Pari Sen Žermen, (možda i da ga „pere“?) da ga ustoliči kao dominantan francuski klub i na kraju dominantan evropski.

Pariz je grad koji ima sve, ali ne i evropsku titulu u fudbalu. Arapi su rešili da oni budu ti koji će doneti u Francusku tek drugu titulu šampiona Evrope i da ponove uspeh rivala iz Marselja. Al Kelaifi je nemilosrdnim upumpavanjem petro-dolara vrlo brzo uspostavio hegemoniju Svetaca u francuskom fudbalu, ali van granica je naišao na tvrdo. Plan da kroz koju godinu popne PSŽ na krov Evrope zasad ne funkcioniše, a opsesija tim uspehom donosi stravičan pritisak na ekipu kojoj ni spavanje na milionima ne navlači san na oči kada dođu odlučujuće bitke na proleće. Jer u prvenstvu Francuske više nemaju nikakav pritisak, ni motiv.

Arapi su u PSŽ uložili preko milijardu i sto miliona samo na plaćanje obeštećenja za kupovine igrača. O bezobrazno visokim ugovorima, premijama, pa i lovi ispod stola da i ne govorimo. A gde su ugovori za trenere, stručnjake, funkcionere i njihovu svitu. Pa ulaganja u infrastrukturu, marketing, logistiku... A jedno vreme su plaćali porez od 75 odsto na zarade zaposlenih, dok je u ostatku Evrope bio oko 50 odsto. I sve to uz bezobrazno nepopularne načine izbegavanja finansijskog fer-peja. Sad zamislite koliki je novac upumpan u Pari Sen Žermen prethodnih godina...

I opet, PSŽ nije došao ni do polufinala Lige šampiona?! Umesto po istorijskim pobedama i uzimanju poštovanja od najboljih klubova Evrope, PSŽ su počeli da etiketiraju neverovatnim porazima i eliminacijama kao što je onaj čudesni na Kamp Nou, pa onaj od Murinjovog Čelsija i još neki...

A uradio je PSŽ sve što je mogao da savlada te barijere i dokopa se vrha. Nije jedino uspeo da dovede Ronalda i Mesija. Sve ostalo jeste! Superstarove Ibrahimovića, Kavanija, Tijaga Silvu, zvezde u usponu poput Veratija, Markinjosa, Pastorea, Drakslera, potvrđene šampione poput Mote, Maksvela, Alvesa, DiMarije, Bufona, neke od najvećih talenata Južne Amerike u tom trenutku (Moura, Lo Selso) i na kraju dvojicu najskupljih fudbalera u istoriji fudbala – Nejmara i Mbapea! I opet ništa...

Dovođeni su zvučni direktori poput Leonarda i Antera Enrikea, treneri svih vrsta poput velikog Ančelotija, domaće nade Blana ili talentovanih stručnjaka gladnih velikog uspeha poput Emerija i sada Tuhela. Nisu uspeli Italijan, Francuz i Španac, red je na Nemca.

Kvalitet tima je zastrašujući, ali to nije lako kontrolisati što su najbolje osetili Blan i Emeri koji su gubili bitku sa svlačionicom krcatom preplaćenih zvezda koje nisu tu došle zato što vole PSŽ, Pariz i Francusku.

Tomas Tuhel baš i ne deluje kao neko ko je idealan za ovaj posao. Tvrdoglav je, emotivan, konfliktan... Ali i opsednut poslom i jako uporan kao svaki Nemac. Plus je gladan priznanja na velikoj sceni posle debakla u Dortmundu. Silno je motivisan da pre svega zavede red i iskoreni holivudsku atmosferu koju je Nejmardovukao za sobom. Nemac i Brazilac ne deluju kao pravi spoj, ali zato Tuhel ima najdragocenije fudbalsko blago na planeti - Kilijana Mbapea. Dečko je fenomen kakav se pojavi jednom u 20 goodina i može da povede klub ka fudbalskoj slavi koju njegov rodni grad nikako da dočeka.

Tuhel je već najavio neke bitne promene. Nije dovodio neka megapojačanja poput prethodnika. Odlučio se za Kerera iz Šalkea i Bernata iz Bajerna koji je dobro skenirao u Bundesligi. Klub mu je doveo i Bufonakoji bi na ekipu mogao da prenese pobednički mentalitet i glad za uspehom uz poklapanje motiva da zajedno osvoje ono što im nedostaje - ušati pehar.

Nemac će promeniti taktički identitet ekipe koja je na sredini terena imala veliki jaz između sjajne defanzivne i supermoćne napadačke linije. Tuhelov PSŽ će igrati i sa trojicom, i sa četvoricom, u poslednjoj liniji, sa dvojicom ili trojicom napadača. Nekim igračima će se drastično menjati uloge poput Markinjosa na zadnjem veznom, Di Marije na levom beku, Nejmara u sredini terena ili Menijea na štoperu... Nedostaje mu jedan ozbiljan vezni igrač sa savršenim pasom koji će rasteretiti Veratija i Rabioa. Pokušao je da dovede Kantea, Pogbu, Rakitića, Busketsa, De Jonga, Milinković Savića... Nije uspeo i osloniće se na veterana Lasa Dijaru.

Novina u odnosu na Tuhela i prethodnike je što se Nemac ne libi da u vatru gurne malde igrače. I na taj način možda i kupuje kredit u tom mlađem delu svlačionice. Po starom Van Galovom principu da će momci kojima pružu šansu izginuti za njega i večno mu biti zahvalni. Ne računajući već afirmisane produkte iz klupske akademije poput Rabioa, Areole i Kibpembea, mladi igrači ponikli u klubu (Vea, Nkunku, Dagba, Nsoki, Dijabi...) kod Tuhela su u dosadašnjem delu sezone upisali ukupno 1.090 minuta na šest utakmica. Primera radi, mladi igrači iz klupske akademije su prošle sezone kod Emerija na 57 mečeva ukupno sakupili 844 minuta.

To su samo neki noviteti u Pari Sen Žermenu kod Tomasa Tuhela. Koliko poverenja i kredita će imati da ih primenjuje do kraja, diktiraće mu rezultati. I to već od jeseni zbog sastava grupe u kojoj se PSŽ nalazi. Imaju jači tim i od Liverpula, i od Napolija, a o Crvenoj zvezdi da i ne govorimo... Prolaz dalje se podrazumeva i zapravo je PSŽ pod najvećim pritiskom u grupi. A skoro sigruno će na svakom od tri vrela gostovanja biti dočekan sa većim animozitetom od od ostalih klubova, jer predstavlja suštu suprotnost rivalima sa bogatom tradicijom i vatrenom publikom u grupi. Ispadanje u grupi bi bilo katastrofa i prvorazredna senzacija zbog koje Tuhel ne bi imao dovoljno vremena ni da spakuje kofere iz Pariza...

O tome niko u Parizu i ne pomišlja. U glavama im je samo opsesija ušatim peharom. Bezobrazno skupa opsesija. Pitanje je samo: dokle? 

Izvor: mozzartsport