Priča, LŠ - Mančester Siti: Tron i ništa ispod toga!

Gvardiolin tim je prvi favorit za pehar Lige šampiona. I nije slučajno tako. . .

Fudbal 18.09.2018 | 16:15 Ovog meseca navršiće se puna decenija otkako je šeik Mansur ušao u Mančester Siti dok su njegove sluge vukle kofere novca. Kaldun al-Mubarak, izabran za predsednika, ubrzo je rekao: “Nećemo ludovati, ali normalno je da ćemo pokušati da izgradimo dinastiju”. Dve i po godine kasnije, stigao je prvi pehar u FA kupu. Potom i prva, pa i druga titula. Ali tek sa dolaskom Pepa Gvardiole plavi klub iz Mančestera počeo je da liči na tim sposoban da pokori svet.

Jer da se ne lažemo, nije Gvardiola tu zbog Premijer lige. Samo bi titula prvaka Evrope zadovoljila visoke ambicije bogatih vlasnika sa Bliskog istoka, koji su tokom ovih deset godina u klub sipali neverovatnih 1.460.000.000 evra. I slovima: milijardu i četiri stotine miliona!

Prošle sezone Građani su se šetali do naslova najboljeg u Premijer ligi i potpuno uzdrmali onu ostrvsku tezu da je prvestvo Engleske najbolje na svetu pošto u njemu svako svakog može da pobedi. Govorili su da je sreća Reala i Barselone – pa i Bajerna - što igraju u slabijim ligama jer tamo ima klubova koji bi u Premijer ligi bili pregaženi. A onda je došao Gvardiola i pregazio Premijer ligu. Istina, usput je potrošio i nekih 600.000.000 evra.

Kako bilo, Mančester junajted kao drugoplasirani na tabeli nije mogao ni da se najede Sitijeve prašine. I ona se slegla koliko je Siti bio brži. Čak 19 bodova prednosti nad najbližim rivalom. Svi ostali bili su još daleko iza. Oborio je Siti rekorde po broju osvojenih bodova (100), pobeda (32), datih golova (106)....

I šta radiš kad imaš tako moćan sastav? Učiniš ga još boljim. Prodavao je Siti ovog leta samo igrače koji ne mogu ni da pomisle da dobace makar i do klupe. Za 67.800.000 evra doveo je samo Rijada Mareza, već mesecima Gvardiolinu tihu patnju. I on sam je produžio ugovor do 2021. što svedoči o tome da je iPep planove dugoročno vezao za Etihad. Prve dve sezone je sklapao tim po volji. Sad je red da se potvrdi kao najveći genijalac među trenerima na vrhuncu moći.

Sa Marezom je dobio raznovrsnost koja je potrebna svakom timu sa ambicijom ne da se domogne, već da ostane na vrhu. Nije on doveden da nekog zameni, već da šefu obezbedi dodatne opcije prilikom crtanja taktičkih strategija, a tu je Gvardiola nenadmašan. Mareza može da gurne umesto Rahima Sterlinga na krilo, onda brzonogi Englez može u sredinu. Takođe, Bernardo Silva će imati više prilika da igra klasičnu desetku što je pozicija koja mu najviše odgovara. A kad Gvardiola krene da menja usred utakmice ko zna šta će još smisliti.

Ima i on motiva da uspe. Poslednju od dve titule u Ligi šampiona osvojio je 2011. godine. Zadatak u Bajernu mu je bio da pokori Evropu i treći put – nije uspeo. I opet je dobio šansu da vodi moćan klub koji bi i bez njega bio u najužem krugu favorita za “ušati” pehar. Sa Gvardiolom na klupi to je maltene obaveza. Nisu slučajno bukmejkeri širom sveta baš Građane izdvojili kao tim kome se daju najveće šanse za uspon na tron. Tek iza Sitija su Barselona, Juventus, Pari Sen Žermen, Bajern, trostruki uzastopni šampion Real i dalje Liverpul i Atletiko. Svi ostali, sudeći po kvotama, ne mogu ni da priđu vodećoj osmorki.

Šta bi moglo da predstavlja problem za Građane? Možda im nedostaje jedan veznjak koji bi mogao da odmeni Fernandinja. Pokušavali su da dovedu Žoržinja, ali je on izabrao starog prijatelja Mauricija Sarija i njegov Čelsi. Ilkaj Gundogan će tu krpiti, ali ni njemu defanziva nije najjača karakteristika. Sa druge strane, baš da vidimo koji će to tim moći da natera Siti da se brani?

Dalje, postoji ipak nešto u snazi Premijer lige. Fizički zahtevna, ume da igrače iscedi kao krpe. Posebno kad kao prvaci moraju da brane status. Od Mančester junajteda 2009. godine niko nije uspeo da odbrani titulu. Štaviše, Junajted, Lester i dva puta Čelsi nisu uspevali da se u sezoni posle titula domognu makar plasmana u Ligu šampiona.

I možda najveći problem za Gvardiolu pomalo paradoksalan: baš to što Siti na svakoj poziciji ima dvojicu vrhunskih igrača, negde i više. Prosto, nije lako držati sav taj nabujali ego pod kontrolom. Neće moći svi da igraju. Barem ne svi onoliko koliko misle da zaslužuju. Serhio Aguero je već umeo da se pobuni kada ne igra svaku utakmicu u startnih 11.

Ako Gvardiola uspe da sve drži zadovoljnim Siti će zaista biti tim koji treba pobediti. Svi znamo šta sve može Kevin de Brujne, David Silva se odjavio iz reprezentacije Španije i sada je koncetrisan samo na Siti,Leroj Sane je odmoran pošto ga Joahim Lev mimo svih očekivanja nije vodio na Mundijal u Rusiji. Džon Stons i Emerik Laport su za polusezonu zreliji, sada već imaju i dovoljno zajedničkih utakmica iza sebe pa se mogu nazvati pravim tandemom. Benžamin Mendi se vratio posle teške povrede i izgleda kao da nikad nije ni pauzirao, Kajl Voker i Danilo pokrivaju desni bek, nismo još ni pomenuli Fabijana Delfa,Zinčenka, Fila Fodena, Nikolasa Otamendija... Svi oni mogu da odigraju svoju ulogu, možda ne u najvažnijim utakmjicama, ali svakako će prvim zvezdama osigurati dovoljno vremena za odmor. Još akoVensan Kompani bude zdrav – mada u to sumnjamo – imaće Gvardiola i višak štihova u rukama.

Samo što je Liga šampiona surovo takmičenje i nagledali smo se proteklih sezona timova koji su na papiru delovali nedodirljivo, pa opet ostajali kratkih rukava. Uostalom, prošle sezone Sitijev san o osvajanju elitnog evropskog takmičenja raspršen je u prvih pola sata sudara sa Liverpulom u četvrtfinalu kada su tri gola Redsta praktično poništila sve ono dobro što su Građani uradili do tog meča na Enfildu. U januaru ga je Liverpul u prvenstvu savladao sa 4:3 i to tek nakon što je Siti u finišu sa dva gola izbegao debakl. U aprilu je Junajted za 16 minuta dao tri gola i od zaostatka 0:2 preokrenuo na 3:2.

Ima dakle i Siti žute minute, mada ćemo u konkurenciji Olimpika, Šahtjora i Hofenhajma verovatno morati da sačekamo da prođe grupna faza pre no što bismo mogli da ih dočekamo. Prvih šest utakmica su samo zagrevanje za Siti.

I još jednom.... Nisu arapi Pepa Gvardiolu polivali zlatom samo da bi se šepurili po Engleskoj.

Izvor: mozzartsport