Priča, LŠ - AEK: Od bankrota i treće lige do LŠ za pet godina

Grčki velikan možda jeste totalni autsajder, ali njegova priča verovatno spada u zanimljivije kada su ovogodišnji učesnici LŠ u pitanju. . .

Fudbal 18.09.2018 | 11:45 Grupe E ovogodišnjeg izdanja Lige šampiona slovi za najmanje interesantnu u rezultatskom smislu, a njen član iz četvrtog šešira – atinski AEK, uz našu Crvenu zvezdu i Viktoriju iz Plzenja – eventualno bi tu mogao da se doda i Briž – za tim od koga se očekuje najmanje bodova. Ili boilje reći za najvećeg autsajdera. O takvoj raspodeli snaga govore i brojke. Novac znači mnogo toga u modernom fudbalu, pa ako kažemo da AEK (po specijalizovanom sajtu Transfermakt) ima jeftiniji tim i od beogradskih crveno-belih, odnosno da je iza njega jedino češki šampion, onda takve predikcije dobijaju na značaju.

AEK možda jeste totalni autsajder, ali njegova priča verovatno spada u zanimljivije kada su ovogodišnji učesnici LŠ u pitanju. Dovoljno je reći da je ovaj klub pre samo pet godina bankrotirao, odnosno da je pre četiri sezone igrao treću ligu, a da je proletos uspeo da prekine sedmogodišnju dominaciju Olimpijakosa, te 25-godišnju vladavinu grčke „dvojne monarhije“ Oli-Pao.

Tog leta 2013, pritisnuti velikim ličnim i još većim finansijskim problemima generalno u državi, u Atini su rešili da ne igraju drugu ligu, već da se spuste do treće i u nešto lakšoj konkurenciji pokušaju da iznova izgrade tim koji će moći da se vrati u vrh grčkog fudbala. Predsednik Dimitris Melisanidis vratio je jednu od najvećih klupskih legendi, Srbina Duška Bajevića, a ovaj sa pozicije izvršnog direktora rukovodio sve do cilja. Sa mladim stručnjakom Trajanosom Delasom klub se vratio u elitu, da bi prošle sezone Manolo Himenez na Spiros Luis doneo 12. titulu šampiona Grčke. Princ sa Neretve posle svega gospodski se oprostio od žuto-crnih i to kao čovek koji je klub dovodio do trona kao igrač, kao trener i kao direktor. U fotelju je potom zaseo Vladimir Matijašević i nastavio tamo gde je Bajević stao...

„Želim da u saradnji sa tehničkim direktorom Nikosom Liberopulosom stvorimo viziju napretka i budućnosti AEK-a. Prvi cilj je učešće u grupnoj fazi Lige šampiona, zarad ostvarenja tog plana staviću se u potpunosti u službu kluba“, govorio je po preuzimanju dužnosti nekadašnji sportski direktor Čukaričkog, a onda zasukao rukave i ispunio obećanja.

Sa budžetom ne većim od Crvene zvezde, kako Matijašević tvrdi, AEK je uspeo da se pojača kvalitetno i kroz dva kruga kvalifikacija stigne do grupne faze Lige šampiona. Otkupljen je ugovor hrvatskog napadača Marka Livaje od Las Palmasa i to je bilo najveće ulaganje. Na pozajmicu su došli Brazilac Alefiz Brage, Lukas Boje iz Torina, Ezekijel Ponse iz Rome, Marinos Ikonomu iz Bolonje... Sveukupno potrošneo je tek nešto više od 2.000.000 evra, što je bilo dovoljno za veliki uspeh. Pokazatelj da nekada baš i nije sve u parama. Veliku stvar AEK je odradio zadržavši kostur šampionskog tima. Istina, Olimpijakos im je uzeo ponajboljeg igrača Lazarosa Hristodulopulosa bez obeštećenja, Ognjen Vranješotišao je u Anderleht za skoro 3.500.000 evra, dok se najbolji strelac Arauho vratio u Las Palmas. Ali ostali su Bakakis, Elder Lopes, iskusni Rodrigo Galo, Šveđanin Hult, Ukrajinac Čigrinski, jedan od najtalentovanbijih mladih Grka Kostas Galanopulos, Bakasetas, kapiten i najbolji igrač Petros Mandalos...

Uprava AEK-a možda je napravila pomalo čudan izbor trenera, pošto je ekipu preuzeo Marinos Uzunidis, čovek koji se nije proslavio prošle sezone u Panatinaikosu, ali eto sve da ništa ne osvoji ove godine ostaće upamćen kao stručnjak koji je slavni atinski tim vratio u Ligu šampiona posle više od jedne decenije.

AEK je svoje „finale sezone“ ispostavilo se, imao protiv Seltika. Posle 1:1 u Glazgovu (sa čovekom manje u poslednjih 30 minuta) Grci su postali blagi favoriti, međutim imali su mnogo, mnogo sreće u revanšu. I pored sigurnih 2:0 velika drama u finišu. Sinkler je u 78. minutu smanjio na 1:2 i preostalo vreme Spiros Luis je drhtao. Škoti su ređali šanse, promašivali i AEK se nekako provukao. Žuto-crne u žrebu za plej-of sreća je fino pogledala, no drama ponovo nije izostala. Pobeda na strani protiv mađarskog prvaka Videotona (2:1), pa opet crveni karton i desetak minuta strepnje u revanšu. Sve pri rezultatu 1:1. Na kraju i suludi potez Liveje koji je šutnuo Danka Lazovića, zbog čega neće igrati u prve četiri utakmice Lige šampiona.

E sad, šta može ovakav AEK u grupi sa Bajernom, Benfikom i Ajaksom? Utisak je – ne mnogo. Svaka čast za prošlogodišnji „pir“ u Ligi Evrope i izlaz iz grupe u kojoj su ostali neporaženi protiv Milana, Rijeke i bečke Austrije – kasnije ispali od kijevskog Dinama, 1:1, 0:0 – ali Liga šampiona je ipak druga dimenzija. Njima je ovo peto učešće u grupnoj fazi elitnog takmičenja, a do druge faze nisu stizali ni kada su bili mnogo jači.  Možda se neko seća sezone 2002/03. i svih šest remija AEK-a u konkurenciji Real Madrida, Rome i Genka. Tada je to bilo dovoljno za treće mesto u grupi. Ove sezone bi plasman na treće mesto i proleće u Ligi Evrope predstavljalo jedan od najvećih evropskih uspeha u klupskoj istoriji...

Izvor: mozzartsport