Priča: Monako - Početak nove „baby boom“ generacije!

Onaj tim od pre dve godine više ne postoji!

Fudbal 17.09.2018 | 23:00 Sa njima nikad niste načisto šta mogu i koliko će da doguraju. Mogu da igraju čevrtfinale, pa da ispadnu u kvalifikacijama. Mogu da igraju polufinale, pa da ne prođu grupu. Upravo to im je bilans u Ligi šampiona u prethodne četiri godine. A da ne zalazimo u nešto dalju istoriju kada su igrali finale, pa za koju godinu završili u drugoj ligi na ivici propasti.

Dolaskom ruskog milijardera Dmitrija Ribolovljeva je počela Monakova nova era i izgrađen je sistem koji sjajno funkcioniše. Iako je na početku delovalo da će Ribolovljev biti još jedan bogataš sa fudbalskom igračkom u koju će nemilosrdno da sipa pare, ispostavilo se da je Monako izabrao potpuno drugačiji pravac od Mančester Sitija, Čelsija, Pari Sen Žermena i ostalih...

Glavni operativac kluba Vadim Vasiljev majstorski rukovodi strategijom ulaganja u najtalentovaniju decu iz svih krajeva Francuske i Evrope. Uzdrmao je monopol Lionove skauting službe i najperspektivnija francuska deca su počela da stižu u Kneževinu. Bilo bi tu i poneko iskusno i provereno pojačanje za koje nisu žalili pare, ali fokus je bio na klincima. Pritiska nema jer su svi reflektori usmereni na Drim tim iz Pariza, dok Monako nema ni navijače ni medije koji će da prave pritisak. 

Ipak, ključni potez je bio angažovanje Leonarda Žardima, legitimnog naslednika trenerske filozofije Arsena Vengera. Portugalac je počeo da izvlači maksimum iz Monakove riznice bisera i lansirao generaciju koja je pre dve godine šokirala Mančester Siti i dogurala do polufinala. Iz te generacije su Mbape, Bernardo Silva, Mendi, Bakajoko, Fabinjo i Lemar prodati za skoro pola milijarde evra (453.000.000)! A Monako u njihove kupovine nije uložio ni 40.000.000 evra... Uspeli su da osvoje i titulu u Francuskoj, iako se takvi ciljevi nisu striktno postavljali pred niih. A ne zaboravimo i generaciju Karaska, Kurzave, Marsijala, Kondogbije pre njih...

Monako je prodajama u poslednje četiri godine inkasirao preko 850.000.000 evra, a u kupovine je uložio oko 400.000.000 evra. Ogroman deo tih zarađenih sredstava (oko 250.000.000) je u prethodne dve godine uložio u stvaranje nove „baby boom“ generacije koja bi tek za koju godinu trebalo da dostigne vrhunac. Ova sezona je samo početak procesa... Ti momci bi trebalo da makar utrostruče vrednost. A plate im nisu velike... 

Samo u prethodnih šest meseci su uložili skoro 150.000.000 evra u dovođenje već ozbiljnih mladih igrača poput Golovina, Henrihsa, Bareke... Ali i u tinejdžere. Za 16-godišnjeg Pelegrija su platili 21.000.000 evra, za 17-godišnjeg Gebelsa 20.000.000 evra (nije ni licenciran za LŠ). Kada namirišu talenta, ne žale pare za njegovu kupovinu.

Naravno, ne može se samo sa decom u Ligu šampiona, pa su zadržani iskusni igrači poput Subašića, Falkaa, Glika, Jovetića... Dok pomenuti klinci dođu na red, Monako već ima spremnu plejadu momaka koji su sada u najboljim godinama za transfere karijere. To su Sidibe, Džemerson, Roni Lopeš plus pomenuti Tilemans, Golovin, Henrihs... Ona stara fraza „spoj maldosti i iskustva“ je ogledalo Monakovog tima.

Leonardo Žardim savršeno dobro zna šta je njegova misija.

„Naravno da bih voleo da vozim ferari svake sezone. Ali Monakov projekat je drugačiji u odnosu na ostale klubove. Mi proizvodimo igrače i dižemo njihovu vrednost. Zbog toga ne možemo da imamo jedinstven stil igre jer uvek moramo da se prilagođavamo novim igračima“, rekao je Žardim jednom prilikom.

Posle rasprodaje tima pre godinu i kusur dana, Žardim je bio u teškoj situaciji. Monako je eliminisan u najlakšoj grupi sa Portom, Bešiktašom i Lajpcigom i tek posle toga je trener priznao da 4-4-2 više ne funkcioniše i promenio sistem u 4-2-3-1 prilagoviši ga nekim novim klincima. Monako je proigrao u drugom delu szeone i obezbedio Ligu šampiona. Ali ovog leta je opet ostao bez bitnih igrača: Fabinja, Lemara, Mutinja...

I Žardim je opet morao da menja. Još nije našao sistem koji pogoduje tolikom broju novajlija u startnih 11. Uglavnom pokušava sa 4-2-3-1, ali Keneževi su igrali i 4-1-4-1 i 4-3-3. Bekovi Bareka i Henrihs su došli kao jedni od najtalentovanijih u Evropi na svojim pozicijama. Tu je i Sidibe koji može da igra na obe strane i jedan je od retkih iz one biserne generacije koji nije ostavrio transfer. Štoperski tandem Glik – Žemerson se nije menjao, s tim što se polako sprema prodaja Brazilca. Novajlije Aholu, Pele i Benaser bi trebalo da zemene Mutinja i Fabinja, Tilemans da preuzme ulogu lidera i da zajedno sa Golovinom nadoknadi Lemarov učinak. Za Keitom Baldeom niko ne plače jer su to Roni Lopeš, novajlija Šadli, a posebnu pažnju obratite na krilo Gransira koji je došao iz Troe. Falkao je zadužen za golove, ali i ima zadatak da uz njega poput Mbapea eksplodira italijansko čudo od deteta Pjetro Pelegri. A tu je još nekoliko supertalentovanih klinaca poput Diopa, Mbule, Sile ili beka Serana. Ko voli mlade i talentovane igrače, Monako je ekipa koju vredi gledati.

To je njihova suština. Žardim dobije na raspolaganje talente koje brusi i crpi njihov potencijal dok nekolicina iskusnih asova služe da mladi stasavaju uz njih i da se ne izgubi niz dobrih rezultata. Zato je učešće u Ligi šampiona neophodno jer tek na toj sceni su Monakovi dragulji u luksuznom izlogu. Što bolji rezultat, to je veća vrednost igrača. Prepoznali su to i isami igrači pa je Golovin zbog Monaka odbio Čelsi i Juventus, Tilemans brojne evropske klubove, a Henrihs čak i Bajern. Svaki korak dalje u Ligi šampiona donosi i ogroman skok vrednosti igrača...

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action images