Kad padne temperatura, raste pritisak

Česte i nagle promene vremena ne pogoduju starijim osobama i hroničnim bolesnicima. Zahlađenje za 10 stepeni izaziva sužavanje krvnih sudova, što može da dovede do skoka krvnog pritiska, kao i do pojave anginoznog bola.

Zdravlje 29.07.2018 | 13:19 ČESTE varijacije temperature, smena sunca i kiša, velika vlažnost i sparina značajno utiču na lučenje pojedinih hormona. Njihova pojačana koncentracija u krvi izaziva reakcije u krvnim sudovima, disajnim putevima, vegetativnom nervnom sistemu, kao i u moždanim ćelijama, pa osim hroničnim bolesnicima smeta i zdravima. Vremenske prilike su, zato, ovih dana, uzrok pojave glavobolje, pospanosti, poremećaja krvnog pritiska, otežanog disanja, razdražljivosti, a mogu da budu i direktan okidač epileptičnog napada, moždanog i srčanog udara.

Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra, kaže da su starije osobe i hronični bolesnici najosetljiviji na atmosferske promene, posebno na česte promene atmosferskog pritiska i temperature:

- Srčani bolesnici najteže podnose naglo snižavanje temperature i vetrovito vreme. Kada se temperatura snižava za više od desetak stepeni dolazi do sužavanja krvnih sudova, što može da dovede do skoka krvnog pritiska, kao i do pojave anginoznog bola.

Da bi se sprečile oscilacije krvnog pritiska i učestale anginozne tegobe, naš sagovornik savetuje da, ako je moguće, vreme se provodi u izolovanoj, kućnoj sredini, gde su vrednosti spoljašnje temperature ustaljene.

- Kod bolesnika koji pate od hronične venske slabosti, odnosno proširenih venskih i limfnih sudova, situacija se dodatno komplikuje pri promeni vremenskih uslova, tačnije kod naglog otopljavanja - kaže profesor Mitrović. - Pored već proširenog venskog korita i otoka koji se obično javljaju kada su topli i sparni dani, usled većeg porasta temperature dolazi do dodatnog proširenja, čime se pojavljuju još veći otoci nogu, koji su bolniji. I u toj situaciji prevencija je mirovanje u kućni uslovima, sa podignutim nogama tako da tabani budu iznad nivo kukova.

Uticaju usled promenljivih vremenskih prilika podložni su i reumatičari. Kod njih sa svakim naglim snižavanjem temperature dolazi do bolova i otoka u zglobovima, što, kako objašnjava profesor Mitrović, nastaje usled povećanog nakupljanja tečnosti u ćelijama.

U situacijama brzih promena vremenskih uslova ugroženi su i bolesnici sa neurološkim oboljenjima, kao i oni sa Parkinsonovom bolešću.

- Oscilacije koje izazivaju vremenske promene, direktno utiču na metaboličke procese i u mozgu - kaže naš sagovornik. - Poznato je da je jedan od osnovnih uzroka nastanka Parkinsonove bolesti nedostatak hormona dopamina, koji je važan regulator nervnih funkcija. Za normalnu koordinaciju pokreta potrebno je da u mozgu postoji ravnoteža između dopamina i drugog hormona - regulatora, acetilholina. Preovladavanje dopamina snižava tonus mišića i omogućava povećanu pokretljivost, dok preovladavanje acetilholina povećava tonus mišića, pa nastaju ukočenost i drhtanje.

NESANICA I NERVOZA

Kod osoba koje pate od depresije, anksioznosti ili napada panike, kao i onih koje su emocionalnije po prirodi, česte i nagle promene vremena mogu da uzrokuju izraženiju pojavu nesanice, nervoze, napetosti i dekoncentracije. Naravno, dolazi i do učestalijih pojava epizoda panike, anksioznosti i depresivnih faza.

Novosti
foto:internet