Zbog vrućine pate bubrezi

Usled dehidratacije leti se pogoršavaju nefroloških oboljenja. Osobe koje imaju genetsku predispoziciju za ove bolesti treba strogo da vode računa o unosu tečnosti.

Zdravlje 16.07.2018 | 13:56 VISOKA spoljna temperatura i nedovoljan unos vode tokom leta drastično povećavaju rizik za pojavu bubrežnih bolesti, upozoravaju nefrolozi. Jedna od najučestalijih je bubrežna kolika, prepoznatljiva po jakom bolu u slabinskom delu, koja se dodatno komplikuje urinarnim infekcijama, poremećajima u balansu elektrolita i hipopoerfuizijom, a sve to udruženo može da dovede do akutne bubrežne slabosti!

Bubrezi su parni organ koji održava balans vode u organizmu, ali i konstantni elekrolitski sastav telesnih tečnosti. Kada nemaju dovoljno vode, počinju da "štede", zbog čega urin postaje koncentrovaniji, tamnožut i izlučuje se u manjim količinama.

- Izrazito visoka spoljna temperatura s jedne strane, i nedovoljan unos tečnosti sa druge, mogu da dovedu do bubrežnog napada, naročito kod osoba koje su sklone ovakvim tegobama ili imaju nasledni faktor za nastanak kamenca - objašnjava, za "Novosti", dr Gordana Petković, internista - nefrolog.

Osim nedostatka vode i genetske predispozicije, velika gustina mokraće je osnova za stvaranja kamenaca, pošto se u takvim uslovima neke supstance u organizmu talože. Kamenac može da bude uzrokovan i čestim infekcijama bubrega, jer se kamen lakše i češće stvara u već inficiranom delu urinarnog trakta.

- Dešava se i obrnuto, bolesti bubrega mogu da budu "okidači" za infekcije. Kada kamen oštećuje sluzokožu urinarnog sistema i narušava prirodni integritet i barijeru, infekcije bubrega su mnogo češće i ozbiljnije - kaže dr Petković.

Bubrezna kalkuloza je hronična bolest koja podrazumeva sklonost ka stvaranju kamenaca u nekom delu bubrega, kao što je bubrežna čašica ili bubrežna karlica.

- Osobe koje imaju faktore rizika, da bi predupredili nastanak bubrežne kolike, odnosno bolova usled pomeranja kamenaca, moraju strogo da vode računa o dnevnom unosu tečnosti - kaže dr Gordana Petković. - Potrebne količine su individualne, zavise od vremenskih uslova, fizičkih aktivnosti i navika u ishrani. Starosna dob i mišićna masa takođe su važni pri određivanju dovoljne količine unosa tečnosti dnevno, ali u proseku, količina ne bi trebalo da bude manja od 1,5 odnosno dve litre na dan.

VIŠAK UREE I KREATININA

NEDOVOLjNO unošenje tečnosti može da dovede do naglog oštećenja bubrežne funkcije, odnosno do prerenalne akutne bubrežne insuficijencije, koja nastaje u čak 55 odsto slučajeva.

- Svaki pad protoka krvi kroz bubrege izaziva zastoj u radu ovog organa i posledično, pogoršanja bubrežne funkcije - kaže dr Petković. - Smanjuje se količina izlučenog urina i počinju da rastu vrednosti uree i kreatinina u serumu. To je stanje koje zahteva hitno hospitalno lečenje, da bi se predupredile dalje komplikacije koje bi dovele do težih posledica.

Novosti
foto:internet