Saletovo nezadovoljstvo, sjećanje na 2005. i poruka...

Biće sve u redu. . .  Posle neuspeha protiv Nemačke Aleksandar Đorđević, ovog puta u ulozi selektora, našao se u nezavidnoj situaciji. Negde između razočaranja i realnosti. Istina, poraz nije bio dramatičan, ni nalik dešavanjima od pre deceniju i kusur. Novi Sad, jednostavno, nije taličan košarkašima. Srbija jeste izgubila, ali razloga za paniku nema.

Košarka 04.07.2018 | 23:45 Poraz od Nemačke u nakrcanoj velikoj dvorani novosadskog Spensa došao je košarkaškoj Srbiji kao - engleski jezik ima tu, idealnu frazu - Blast From The Past. Udarac koji je mnogima probudio one najteže, dugo potiskivane traume. Sećanja na Evropsko prvenstvo 2005. godine, „raspojasan“ tim Srbije i Crne Gore u Novom Sadu i sve one skandale, razmirice, sukobe i tuče čiji su vinovnici bili idoli cele nacije.

Tada je, posle svih mučnih prizora, Aleksandar Đorđević kao gledalac iz svečane lože Spensa bio svestan dešavanja u timu, razočaran što jedna velika generacija nije mogla da pokaže svoj kvalitet. 

"U ovom trenutku nema dovoljno reči da opišem kako se osećam. Ovo, međutim, nije kraj epizode sa neslavnim krajem. Svima je jasno šta se dogodilo, a ja imam samo jednu rečenicu, rečenicu koja sve govori: košarka je uvek bila kolektivna igra i ostaće kolektivna igra", izjavio je odmah nakon poraza od Francuske tek penzionisani as.

Posle sinoćnjeg neuspeha Aleksandar Đorđević, ovog puta u ulozi selektora, našao se u nezavidnoj situaciji. Negde između razočaranja i realnosti. Istina, poraz nije bio dramatičan, ni nalik dešavanjima od pre deceniju i kusur. Novi Sad, jednostavno, nije taličan košarkašima. Srbija jeste izgubila, ali razloga za paniku nema. I to je jasno novinarima tokom konferencije predočio smireni Đorđević. S tim da je i ovog puta ostao iskren i dosledan svojim uverenjima da loše stvari ne treba gurati pod tepih, već da se o njima razgovara i da svima bude jasno šta mu se vrti u glavi. A, bilo je mnogo toga... Od poruke igračima u svlačionici, kratke analize onih dobrih i loših segmenata, do reči kojima je potkačio sve one čiji su razlozi za propuštanje reprezentativne akcije bili, citiraćemo Đorđevića - neprihvatljivi. Bila je njegova to svojevrsna opomena da dres Srbije nema alternativu. 

"Igraćemo sa Grčkom, Estonijom i Izraelom. Za septembar moraćemo da okupimo dobru, solidnu reprezentaciju. Ne vidim više razloga zašto bi neko rekao - NE. Ugovori su potpisani, povrede sanirane, glava odmorna. Mnogi od njih moraju da imaju želju da daju više za ovaj dres. Bez obzira na to koga imamo u opticaju voleo bih da neke igrače vidim u prvom redu iza mene, a ne u prvom redu ispred mene", jasan je bio Đorđević.

Krivicu za veliki pad koncentracije u poslednjoj četvrtini podelio je sa igračima, ali je iste posavetovao da bi ozbiljno trebalo da se pogledaju u ogledalo i zapitaju neke stvari. Verovatno želeći da nekima skrene pažnju da u reprezentaciji nema zvezda, ni individualaca, već da je iznad svega bitan - tim. Kao što je uvek i bio. Ni u koga nije uperio prstom, već je pokušavao da ohrabri svoje učenike i vrati im poljuljano samopouzdanje. Scene u kojima Đorđević kraj aut-linije energično bodri Vasilija Micića posle svakog promašenog šuta, razgovora sa Markom Todorovićem ili savetuje Bobana Marjanovića kako da iz sebe izvuče još jedno veliko zakucavanje, ostali su kao utisak večeri. Srbija nije uspela, ali je svima ovo bila velika škola.

"Glupo je sada pričati vruće glave. Mogli smo da privedemo utakmicu boljem kraju u tih poslednjih pet minuta. Igrali smo dobro, borili smo se, mogli bolje. Bilo bi mi lakše da nismo dali maksimum i izgubili, nego ovako. Bili smo spremni za utakmicu, Nemci su stvarno dobri, ali je naš nedostatak koncentracije u finišu odlučio. Nismo pomislili da smo završili utakmicu onda kada smo vratili vođstvo, ali su se i oni brzo vratili. Dali su nam neke brze i lake poene, mi smo verovatno očekivali da će se oni predati. Treba da naučimo iz naših grešaka", smatra Boban Marjanović, nesuđeni junak utakmice.

Ne treba zaboraviti da su mnogi i dalje tek novajlije u ovom timu, da im u nekim drugim uslovima verovatno ne bi bila namenjena uloga kakvu su imali u dosadašnjem toku kvalifikacija iako nema dileme da svako ponaosob ima zavidan kvalitet. Samo, taj individualni šmek nije bio pretočen u jednu pobedničku celinu. Zato je došla trema, zato je bilo promašaja, onog psihičkog pada koji je nagovestio poraz i svi su toga svesni.

"Izgubili smo koncentraciju, samim tim i kontrolu utakmice, napravili smo i neke glupe faulove. Mi smo krivi što smo na kraju poraženi", kratko je prokomentarisao odlični Nikola Milutinov. 

Među onima kojima je poraz najteže pao bio je Stevan Jelovac. Rođeni Novosađanin odigrao je još jednu vrlo dobru utakmicu i skupio devetnaest poena i devet skokova, ali je mnogima na kraju jedino u sećanje ostao urezan onaj lakat u lice Maksimilijana Klebera nekoliko trenutaka pre kraja. Istina, moglo je i bez toga, ali to je sport, to su emocije...

"Nismo odigrali dobru odbranu na kraju, oni su ubacili neke velike šuteve… Na kraju verujem da smo nezasluženo izgubili. Ali, šta je – tu je… Treba da se fokusiramo za nastavak kvalifikacija. Možemo da odigramo mnogo bolje, vratiće se i neki standardni prvotimci. Biće to dobro", uverava Stevan Jelovac.

Srbija je i dalje u odličnoj poziciji da overi plasman na Mundobasket. Za to će biti potrebne recke protiv Estonije i Izraela kod kuće i na strani. I Grčka jednom. To ne bi trebalo da bude težak posao. 

Sada je potrebno napraviti za ozbiljnu analizu koju će selektor Aleksandar Đorđević zajedno sa svojim ljudima od poverenja sigurno napraviti. Pitanje je samo - da li će Aleksandar Đorđevićuspeti da okupi tim željenog kvaliteta i jačine, odnosno da li će se ono najbolje što ova zemlja ima konačno naći zajedno na istom mestu, u isto vreme...

"Čekajte, znate li gde je septembar. Dajte da prvo izanaliziramo ovu utakmicu, svi smo još nervozni zbog svega što se desilo", rekao je gorostasni centar Los Anđeles Klipersa, strelac 22 poena.

Do septembra i početka drugog kruga...

Izvor: mozzartsport

Foto: Star Sport