Aerodromi više ne mogu da podnesu kapacitet saobraćaja

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz, IATA, uveliko upozorava na sve veći broj aerodroma koji su dostigli svoj maksimalni kapacitet broja sletanja i poletanja.

Putovanja 25.06.2018 | 12:47 Ovog leta, 204 aerodroma dobila su oznaku „Level 3“ (nivo 3) za koordinisanje slotova, što znači da nemaju dovoljan kapacitet pista, platformi ili gejtova za opsluživanje svih letova komercijalnih aviokompanija, kargo prevoznika i ostalih pružalaca avionskih usluga. 

Ovo je značajan porast u odnosu na 160 takvih aerodroma u 2012, i 189 registrovanih u novembru prošle godine, a problem je predstavljen na Godišnjem generalnom sastanku IATA-e u Sidneju prošlog meseca. Prema projekcijama, godišnji broj avionskih putnika, koji već sada prelazi 4 milijarde, tokom narednih 20 godina će se udvostručiti, a problem kapaciteta aerodroma će se dodatno pogoršavati. IATA predviđa da će u narednih 10 godina još 100 svetskih aerodroma dostići svoj maksimalni kapacitet. 

Neki od problema koji će nastati zbog ove pojave su smanjena fleksibilnost, nemogućnost da se putnicima izađe u susret i neoptimalni red letenja, koji se mora kreirati u skladu sa postojećim kapacitetom. 

Slot je poletanje ili sletanje na aerodrom u tačno određeno vreme. Na manje prometnim aerodromima aviokompanije pravo na letove dobijaju putem standardne poslovne transakcije sa aerodromam. Ali na prometnim „Level 3“ aerodromima pravo na letenje dodeljuje nezavisni koordinator slotova, u proseku oko pet meseci pre oktobra (zimskog reda letenja) i marta (letnjeg reda letenja). 

Slotovi se prvo dodeljuju prema „pravu prvenstva“, odnosno kompanijama koje već imaju uspostavljene linije ka i sa dotičnog aerodroma. Ali kada se otvaraju novi slotovi, ili zato što aviokompanije ukidaju neke letove ili zato što aerodrom kreira dodatni kapacitet za poletanje i sletanje, aviokompanije moraju da konkurišu za njih, a polovina dostupnih slotova je rezervisana za aviokompanije koje prethodno nisu saobraćale sa tog aerodroma. 

Više od 50% aerodroma sa koordinisanim slotovima nalaze se u Evropi, a sledeći region po broju takvih aerodroma je Azija-Pacifik. Samo Kina ima 21 aerodrom koji zahteva koordinisanje slotova. U SAD-u, jedino njujorški aerodrom JFK ima ovaj status. 

Veliki svetski habovi koji imaju koordinisane slotove su londonski Hitrou, pariski Šarl de Gol, Frankfurt, Amsterdam, Peking, Dubai, Meksiko Siti, Hong Kong i Toronto. Prema IATA-inim podacima, preko 43% odlaznih putnika letelo je sa aerodroma sa koordinisanim slotovima u 2017. godini. 

Pored 204 „Level 3“ aerodroma, više od 100 svetskih aerodroma ima dodeljenu oznaku „Level 2“, što znači da se tokom najprometnijih delova dana i godine suočavaju sa zagušenjem saobraćaja. Na ovim aerodromima slotovi još uvek nisu ograničeni, ali će se to neminovno desiti u skoroj budućnosti, ako broj putnika nastavi da raste ovim tempom.

 Rešavanje problema 

Ulaganje u izgradnju novih aerodromskih kapaciteta je neophodno kako bi se ublažile posledice ubrzanog razvoja avio saobraćaja. Tako, na primer, Kina ima velike planove za izgradnju novih aerodroma, uključujući i drugi pekinški aerodrom, koji bi trebalo da se otvori sledeće godine, a imaće godišnji kapacitet od 100 miliona putnika. 

Meksiko Siti takođe gradi novi aerodrom, a londonskom Hitrou je upravo odobrena izgradnja treće piste. 

Ipak, ne slažu se svi sa apokaliptičnom vizijom budućnosti zbog naglog porasta broja avio putnika. Neki stručnjaci smatraju da se potražnja formira u skladu sa ponudom i da avio industrija tu nije izuzetak. To znači da, kada kapacitet velikog aerodroma dostigne maksimum, putnici počinju da se „prelivaju“ na okolne manje aerodrome. U Evropi su dobri primeri za ovo aerodrom u Korku, koji je zabeležio primetan porast broja putnika zahvaljujući ograničenjima aerodroma u Dablinu, ali i belgijski Šarlroa u južnom delu Brisela, koji je „profitirao“ zbog prebukiranosti glavnog briselskog aerodroma Zaventem. 

Sa druge strane, stručnjaci upozoravaju na to da restrikcije slotova često vode ka monopolističkom ponašanju aviokompanija. Prevoznicima koji imaju dodeljene slotove odgovara da se novi slotovi ne stvaraju, kako bi upravo oni održali kontrolu nad određenim tržištima. 

Preporuka ovih stručnjaka za rešavanje problema je bolje upravljanje kašnjenjima letova, bolje organizovanje rasporeda sletanja i njihova koordinacija sa dostupnim gejtovima, što bi moglo da dovede do stvaranja novih slotova na aerodromima, piše "Travel“ magazin.

B 92
foto:internet