Priča o borbi gladnog dečaka...

Shvatio sam da smo švorc kad je majka mešala mleko i vodu. . .  Inspirativni Romelu Lukaku. . .

Fudbal 21.06.2018 | 23:00 Kristijano Ronaldo je het-trikom protiv Španije ostavio najjači utisak prvog kola Mundijala, ali Romelu Lukaku je u grupi igrača koji su sa dva pogotka Portugalcu poručili da mu neće dozvoliti da se prošeta do titule najboljeg strelca Svetskog prvenstva. Dva gola protiv Paname na startu turnira za napadača Mančester junajteda. Zvuči logično iz ove perspektive. Ali zvuči gotovo neverovatno kad imate u vidu kakve je sve prepreke Lukaku morao da prebrodi još kao dečak. O svemu tome Lukaku je govorio u kolumni za sajt The Players Tribune.

Pročitajte. Obavezno.

“Sećam se tačnog momenta kad sam shvatio da smo švorc. I dalje vidim taj prizor. Majka kraj frižidera. I taj izraz lica… Imao sam šest godina i za vreme školske pauze sam dolazio kući na ručak. Svaki dan isti meni: hleb i mleko. Kad si klinac, o tome i ne razmišljaš. Valjda je to bilo jedino što smo mogli da priuštimo. Onda je došao taj dan. Stigao sam kući, ušak u kuhinju, mama kraj frižedera s kutijom mleka, kao i uvek. Ali ovaj put je nešto mešala sa mlekom. Tresla kutiju. Nisam odmah razumeo. Ali kad mi je donela ručak, a smejala se kao da je sve u redu, shvatio sam. Mešala je vodu i mleko. Nismo imali dovoljno novca da izguramo celu nedelju. Nismo bili siromašni. Bili smo švorc”, priseća se Lukaku.

Otac je bio fudbaler. Ne preterano dobar. Sve je potrošio i pre no što je završio karijeru...

“Prvo je otišla kablovska. Nema više fudbala… Pa dođeš kući – nema struje. Nekad i po dve tri nedelje bez svetla. Odeš da se istuširaš, nema tople vode. Majka bi zagrejala vodu na šporetu pa bi me polivala. Bilo je trenutaka i kada je morala da ‘pozajmljuje’ hleb iz pekare preko puta ulice. Znao sam da se mučimo. Ali kad sam video da mesa vodu i mleko? Shvatio sam da je gotovo. Nisam rekao reč. Nisam hteo da je stresiram. Samo sam pojeo ručak. Ali kunem se bogom, obećao sam sebi tog dana. Kao da je neko pucnuo prstima i probudio me. Znao sam tačno šta moram da radim. Nisam mogao da gledam majku kako tako živi. Ne, ne, ne. To ne može… Pacovi su se šetali po stanu.”.

Imao je šest godina. Pitao je oca kad je uplovio u profesionalne vode fudbalera. Rekao je sa 16. I Romeluje postavio cilj.

“Desiće se. Tačka”.

Tada kreće. Svaka utakmica kao da je na život i smrt. Čak i u parkiću.

“Cepao sam loptu svaki put kad bih je šutnuo. Punom snagom. Nema finti. Nisam ja odrastao na Fifi. Nisam imao plejsteješn. I nisam se igrao. Pokušavao sam da vas ubijem”.

Bio je na zadatku. Sa 12 godina je na 34 utakmica postigao 76 golova. Nema šale. Obećao je majci da će sa 16 godina imati ugovor. Zakasnio je 11 dana. Ali idemo redom. Sezona 2008/2009. Jedva da je igrao za U19 selekciju Anderlehta. Te sezone je morao da potpiše ugovor. Kako će to da uradi ako nije ni u prvih 11 U19 tima?

“Opkladio sam se sa trenerom. Rekao sam mu: 'Ako mi daš da igram, obećavam 25 golova do decembra!' Smejao se. Bukvalno. Rekao sam: 'Hajde onda da se kladimo.' Pristao je. Ako ne uspem, idem na klupu. Rekao sam: Važi, ali ako uspem ti moraš da čistiš sve one mini kombije što igrače vode kući sa treninga. Pristao je. Najgluplja opklada koju je napravio. Dao sam 25 u novembru. Brate, pre Božića smo jeli palačinke. Neka to bude lekcija: Ne igraj se sa gladnim dečakom”.

Maj 2009. godine. Sedi kod kuće i gleda TV. Telefon zvoni. Trener rezervnog tima. Anderleht igra protiv Standarda. Za titulu prvaka Belgije. Svi igrači izlaze iz autobusa u markiranim odelima. Romelu u iznošenoj trenerci. U 63. minutu je kročio na teren. Imao je 16 godina i 11 dana. Izgubili su. Ali je uspeo. Sledeće sezone je u školu išao sa velikom torbom kako bi odmah posle nje išao na aerodrome i putovao na utakmice Lige Evrope. Uskoro i Lige šampiona.

Punih deset godina je nije ni gledao. Nije bilo za kablovsku.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images