Svaki peti za godinu doživi drugi infarkt

Iako je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti smanjena, još držimo neslavni rekord u Evropi. Od ovih bolesti kod nas umire više od 50 odsto stanovništva, a u zapadnoevropskim zemljama od 35 do 40.

Zdravlje 02.06.2018 | 13:15 U Srbiji je u poslednjih 15 godina stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova donekle opala: kod žena za 14, a kod muškaraca za 16 odsto. Profesor dr Goran Davidović, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije, smatra da je to rezultat uvođenja i povećanja dostupnosti perkutane koronarne intervencije, kao najefikasnije metode za lečenje infarkta miokarda, kao i bolje organizacije hitnog zbrinjavanja pacijenata sa ovom bolešću. Ali, zabrinjava podatak da već u prvoj godini posle infarkta miokarda kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog infarkta ili drugih komplikacija kao što su moždani udar, zapušenje stenta ili kardiovaskularna smrt.

To praktično znači da su pacijenti nakon preživljenog infarkta u konstantno visokom, dugoročnom riziku od ponavljanja infarkta sa mogućim fatalnim ishodom.

- Sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto, Srbija je iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, gde su kardiovaskularne bolesti uzrok smrti kod manje od 35 do 40 odsto ljudi - kaže kardiolog KCS i član UO Udruženja kardiologa Srbije profesor dr Branko Beleslin. - Posebno je zabrinjavajuće obolevanje i umiranje od ovih bolesti u mlađem dobu, odnosno pre 65. godine.

U poslednjih desetak godina, smatra profesor Beleslin, najveći sistemski prodor u kardiologiji smo napravili u lečenju akutnog infarkta miokarda, u salama za kateterizaciju i kroz organizovane mreže lečenja i otvaranje novih sala, tako da je skoro cela Srbija pokrivena ovim najsavremenijim načinom lečenja i u proseku se nalazimo u grupi razvijenih zemalja po prosečnom broju bolesnika sa infarktom miokarda.

 POGUBNE POSLEDICE PUŠENjAIZ iskustva mogu reći da su skoro svi naši mlađi pacijenti sa infarktom pušači, i zato apelujem na sve da na prvom mestu ne puše - kaže profesor Beleslin. - Što se tiče starijih bolesnika, tu je jako bitna redovna kontrola pritiska, holesterola, glikemije, telesne težine i redovna fizička aktivnost.
 
- Pokrenuto je i interventno lečenje moždanog udara, a nadamo se da ćemo u najskorije vreme upotpuniti i listu najmoćnijih lekova u lečenju kardiovaskularnih bolesti i biti u potpunom skladu sa savremenim lečenjem kardiovaskularnih bolesti - kaže profesor Beleslin.

Pored obaveznih lekova za sniženje krvnog pritiska i nivoa holestorola u krvi, najvažnija grupa lekova koja se koristi posle infarkta miokarda su antitrombocitni lekovi, koji sprečavaju zgrušavanje krvi i nastanak novih trombova.

- U Srbiji se, nažalost, pacijenti koji su preživeli infarkt, i dalje leče starijim lekovima koji su manje efikasni, kako u akutnoj fazi bolesti, tako i jednogodišnjoj i dugoročnoj prevenciji infarkta, koji više nisu lekovi prvog izbora prema svetskim smernicama za lečenje - objašava profesor Davidović. - To za posledicu ima češće ponavljanje infarkta miokarda, moždanog udara ili zapušenje stenta, a samim tim je i veći rizik od fatalnog ishoda.

Praktično, celokupno prethodno lečenje, troškovi hitnog zbrinjavanja i hospitalizacije, kao i kardioloških ili kardiohirurških intervencija, koje je zdravstveni sistem omogućio pacijentima prilikom akutnog lečenja infarkta miokarda, bilo bi uspešnije i u skladu sa razvijenim zemljama, ukoliko bismo imali i savremene terapije na raspolaganju. Zato smo kao struka uputili apel RFZO da uvrsti savremene antitrombocitne lekove na pozitivnu listu.

Novosti
foto:internet