Kod oftalmologa bar jednom godišnje
U petoj deceniji se javlja problem sa vidom na blizinu, a raste i rizik od drugih bolesti oka. Svaki drugi stanovnik stariji od 65 godina ima kataraktu.
Zdravlje 18.04.2018 | 14:41
Kako se životni vek produžava, sve više ljudi oboleva od očnih bolesti. Prekretnica je obično 45. godina kada dolazi do neminovne fiziološke promene, zbog koje se slabije vidi na blizinu. Sočivo s godinama postaje manje elastično, pa se i mehanizam akomodacije, koji nam omogućava da jasno vidimo predmete na različitoj udaljenosti od oka, smanjuje. Recimo, dete od 12 godina ima akomodaciju od 12 dioptrija. U šezdesetim godinama akomodacija je - nula, a u tom dobu, da bismo videli da čitamo na udaljenosti od pet centimetara, potrebne su četiri dioptrijske akomodacije.
Problem dioptrije se, ipak, relativno lako rešava nošenjem naočara, sočiva ili laserskim skidanjem dioptrije, što je za mnoge, ipak, veliki trošak s obzirom na to da se ova intervencija ne radi o trošku zdravstvenog osiguranja. Katarakta, glaukom, degeneracija žute pege su, ipak, daleko ozbiljnija stanja.
Katarakta
Katarakta ili siva mrena je problem s kojim se sreće svaki drugi čovek stariji od 65 godina. To je zapravo zamućenje očnog sočiva koje slabi vid. Uklanjanje katarakte i ugradnja novog sočiva u oftalmologiji je najčešća intervencija. Iako operacija nije hitna, ako se nešto ne preduzme može da dođe do gubitka vida. Ranije se smatralo da katarakta treba da "sazri", ali se oftalmološka doktrina u međuvremenu promenila i sad se operacija savetuje što pre, jer je tako i sam zahvat lakši, i pacijent manje trpi zbog oštećenja vida. Operacija katarakte traje desetak minuta, radi se u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolna. Kroz milimetarski rez se, objašnjavaju oftalmolozi, usisava zamagljeno sočivo i zamenjuje novim, veštačkim, koje tu ostaje zauvek. Pred samu operaciju oko koje se operiše anestezira se kapima i proširi zenica. Tokom intervencije sve vreme pacijent komunicira sa doktorom, odmah posle zahvata ide kući, obično sa gazom na oku, a sutradan dolazi na kontrolu, kad se primeti i prvo poboljšanje vida.
Jednom operisana katarakta se ne vraća ponovo, a u istom danu se mogu operisati oba oka.
U Srbiji su prilično duge liste za operaciju katarakte u državnom zdravstvu, a o trošku zdravstvenog osiguranja u privatne ordinacije, koje su sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja sklopile ugovor, moći će ove godine na operaciju katarakte da ode više od 3.000 pacijenata. Posle analize kapaciteta oftalmoloških klinika i odeljenja u državnom zdravstvu, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dao je mišljenje da su potrebe za operacijama katarakte van plana mreže, odnosno sa privatnim ustanovama, za ovu godinu najmanje 3.000 operacija, i RFZO je na javnoj nabavci ugovorio usluge.
Degeneracija makule
Degeneracija žute mrlje, inače specijalnog dela mrežnjače zaduženog za centralni vid i razlikovanje detalja, jedan je od gorućih problema u oftalmologiji, a najčešće je u vezi sa starijom populacijom. Ovo oboljenje može da bude posledica i nekih hroničnih bolesti, recimo dijabetesa i zapaljenskih i infektivnih oboljenja.
Rizik nastanka senilne makularne degeneracije raste sa godinama. U populaciji od 65 do 75 godina rizik obolevanja je od 10 do 20 odsto, a od 75. do 85. godine iznad 35 procenata. Ovaj problem ima genetsku "podlogu", pa su deca i oni koji su ga imali u većem riziku. Među ostalim faktorima rizika je i preterano izlaganje posebno plavom delu svetlosnog spektra, a naročito kod osoba osetljivijih na svetlo. Zato se i preporučuje nošenje naočara sa zaštitnim filterom. Zbog oštećenja makule dolazi do poremećaja centralnog vida, koje ne može da se koriguje naočarima. Periferni vid ostaje očuvan. Smanjene kontrastne osetljivosti i vidne oštrine, pojave mrlje u centru vidnog polja ili krivljenje slika simptomi su zbog kojih treba otići na pregled kod oftalmologa. Iako se javlja na oba oka, oštećenje najčešće nije podjednako na levom i desnom. Kod suve forme degeneracije žute mrlje nema specifične terapije, dok se kod vlažne primenjuje nekoliko terapija - od injekcija do lasera.
Glaukom
PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije, glaukom, poznatiji kao očni pritisak, drugi je po učestalosti oblik slepila. Oko 70 miliona ljudi u svetu boluje od te bolesti, a čak šest i po miliona oslepi. U Srbiji oko 100.000 ljudi boluje od glaukoma.
Bolest ne daje nikakve simptome, pa dugo ostaje neprepoznata, a najznačajniji faktor rizika je povišen očni pritisak. Iako je neizlečiva, bolest može da se drži pod kontrolom - najčešće terapijom u vidu kapi, a po potrebi i laserskom i hirurškom tehnikom.
Novosti
foto:internet
Komentari / 0
Ostavite komentar