Sjećanja: Dan istanbulske trojke Aleksandra Đorđevića...
Danas je 26. godišnjica kako je Partizan postao jedini srpski klub koji je osvojio titulu šampiona Evrope. "Sanjam kako dolazim u Beograd sa trofejom!" Na današnji dan Košarkaški klub Partizan postao je prvak Evrope. Prisetite se legendarne utakmice proitv Huvenduta, lude trojke Đorđevića, izjava, statistike. . .
Košarka 16.04.2018 | 21:45
Antologijski meč obeležio je sadašnji selektor reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević trojkom za pobedu dve sekunde pre kraja utakmice u "Abdi Ipekči areni".
Srpski velikan je te sezone zbog građanskog rata u Jugoslaviji svoje utakmice morao da igra van domovine, čak u Španiji, a dom mu je bila Fuenlabrada.
Međutim, to nije poremetilo talentovani tim tada anonimnog trenera Željka Obradovića uz podršku prof. Aleksandra Nikolića koji je redom rušio mađarski Solnok u drugoj rundi, a onda sa skorom 9-5 izborio poslednje plej-of mesto u Grupi B iza Huventuda, Estudijantesa, Milana, a ispred Bajera, Mes Pilsa, Arisa i Komodora.
Crno-beli su u četvrtfinalu dobili Knor Bolonju sa 2-1 u seriji, tokom koje je odigrao jedini meč u beogradskom "Pioniru", a potom u polufinalu F4 u Istanbulu nadigrali veliki Filips Milano 82:75.
Huventud je deklasirao zemljake Estudijantes 91:69, bio je apsolutni favorit u finalu, ali je titula otišla u Humsku 1. MVP F4 bio je sadašnji predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović.
Za Partizan su te sezone igrali: Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Ivo Nakić, Zoran Stevanović, Vladimir Dragutinović, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Koprivica, Nikola Lončar i Dragiša Šarić.
"Dva poena prednosti za Špance, Đorđević... Trojkaaa!!! Vreme je isteklo, vreme je isteklo!", vikao je u mikrofon čuveni sportski komentator Dragan Nikitović prenosi uzbudljivo finale košarkaškog Kupa šampiona Partizan - Huventud.
To je bilo 16. aprila 1992. godine, kada je Aleksandar Đorđević pogodio nemoguću trojku (kasnije je u karijeri tu magiju ponavljao), za pobedu Partizana nad Huventudom 71:70 i tutlu prvaka Evrope za beogradski klub.
To je bio drugi završni turnir (Fajnal-for) za Partizan i drugi od tri koje je Đorđević odigrao u karijeri.
Huventud je poslednji napad završio pogotkom za 70:68, a Đorđeviću i Partizanu je ostalo 9 sekundi do kraja... Đorđević je pretrčao ceo teren (Amerikanci za to imaju izraz "coast to coast") i zastao pred linijom koja označava šut za tri poena. Podigao se i pogodio!
Ovo je izjavio legendarni Sale neposredno uoči finala sa Huventudom:
"Sanjam Istanbul. Sanjam kako dolazim u Beograd sa trofejom u rukama, prvim kao kapiten tima evropskog šampiona".
A ovo posle finala...
"Ostvario mi se dečački san! Kao deca, igrajući u dvorištima škola, na betonu, mnogo puta smo zamišljali baš takve utakmice - vreme ističe, a ti treba da pogodiš poslednji poen, svi su na nogama, drama je na vrhuncu. Srećan sam čovek, jer se meni taj san ispunio. Nikada se nisam osećao bolje nego tada", govorio je Đorđević za medije u Srbiji godinama posle te trojke.
Đorđevićev koš promenio je ne samo njegovu karijeru, već i sudbinu Partizana, koji je do tada bio najmlađi tim koji je osvojio titulu prvaka Evrope.
"Sale Nacionale" je tada imao 25 godina, ali iako mlad, smatrao se već za iskusnog igrača.
"Taj koš mi je promenio karijeru, podigao samopouzdanje. Od tada sam uvek preuzimao odgovornost da šutiram taj poslednji šut. Neke lopte nisu ulazile, ali bilo je više srećnih trenutaka nego razočaranja", izjavio je Đorđević.
Poznati katalonski košarkaški novinar Aleks Gozalbo na godišnjicu nezaboravne trojke Aleksandra Đorđevića u Istanbulu prisetio se detalja.
"Neverovatno, neverovatno!", vikao je trener Huventuda Lolo Sainc...
"Saši Đorđeviću bilo je potrebno četiri ili pet sekundi da pređe 28 metara košarkaškog terena, odrazi se sa obe noge i, skoro čudesno, zadrži balans u vazduhu pre nego što je postigao koš kojim je Partizan pobedio Huventud u finalu Evrolige pre tačno 25 godina", dodao je u tekstu objavljenom prošle godine na godišnjicu nezaboravnog finala.
Nekoliko sekundi ranije, Sainc je mislio da je gotovo kada je Tomas Đofresa postigao poene na drugoj strani. Katalonac je ubacio 18 poena i bio ključna figura u timu u kom su bili i njegov brat, Rafa, kao i Đordi Viljakampa.
"U trenutku kada je Predrag Danilović bio eliminisan zbog faulova, svi su znali da će Đorđević krenuti na taj odlučujući šut. Tomas Đofresa ga je pratio tokom sprinta u Abdi Ipekči dvorani u Istanbulu, ali nije uspeo da mu ukrade loptu u ključnom trenutku. Huanma Morales došao je da mu pomogne, ali je zakasnio i niko nije mogao da spreči taj šut momka, koji će kasnije igrati i za Barselonu i za Real Madrid", pisao je Gozalbo.
"Đorđević je pogodio četvrtu trojku iz šestog pokušaja na utakmici, tačno je znao šta želi i nije ni pomišljao na dva poena i odlazak u produžetke. Tražio je trojku koja je 1992. godine i dalje bila na 6,25, rizikovao je, znao je da će imati samo jedan takav pokušaj u karijeri. Lopta je ušla i, iako je Huventud imao taj poslednji pokušaj Herolda Prislija, meč je završen pobedom Partizana".
"Svi hoće da mi ljube ruku, svi hoće da mi ljube ruku", citirao je Gozalbo navodne Đorđevićeve reči, dok su se navijači Partizana u dvorani otimali za njegov dres.
ĐORĐEVIĆ: Dres Partizana je čast
"Posle 25 godina nije najlakše pričati o jednom detalju karijere i klupske istorije, ali je zbog razloga te priče jako prijatno. Gledajući video kojim je najavljen ovaj jubilej, mnogo crno-belih snimaka iz perioda kada sam bio na tribinama - koševe Kiće i Praje, horog Fareta, šut od tablu Kerkeza, velike lukove Bobana Petrovića, Miška Marića i sve druge za koje sam navijao... Činilo mi se da su svi prethodnici te pobede Partizana u Istanbulu, igrači i treneri, ljudi koji su radili u klubu, da su svi oni na neki način gurnuli tu loptu koju sam ja ispustio i naterali je svom snagom i ljubavlju prema Partizanu da uđe u koš. Moja čast je što sam oblačio dres Partizana i bio deo te velike porodice, a najveća nagrada je sigurno ljubav partizanovaca iskazivana svih ovih godina" - izjava Đorđevića na 25-godišnjicu velikog uspeha.
FAJNAL FOR U ISTANBULU:
- polufinale -
Partizan - Filips 82:75 (31:35)
PARTIZAN: Danilović 22, Đorđević 21, Koprivica 14, Šilobad 10, Nakić 5, Rebrača 4, Dragutinović 4, Stevanović 2, Šaric, Lončar. Trener: Želko Obradović.
FILIPS: Doukins 21, Rodžers 19, Riva 14, Pitis 10, Pesina 4, Monteki 4, Ambrasa 3, Alberti, Blazi, Baldi. Trener: Majk D'Antoni.
Finale KEŠ 1992:
Partizan – Huventud 71:70 (40:34)
"Abdi Ipečki" Istanbul, 9.500 gledalaca
Sudije: Ruven Virovnik (Izrael), Filip Leman (Švajcarska)
Partizan: Đorđević 24 (2/7 dva, 5/7 tri, 2sk, 3as), Danilović 25 (7/12 dva, 2/4 tri, 5sk, 3bl, 2uk), Nakić 5 (1/5 dva, 1/4 tri, 1sk), Stevanović 6 (4sk), Koprivica 4 (4sk), Rebrača (3sk), Šilobad 4 (3sk), Lončar 2, Dragutinović 2, Šarić, Perović, Mihajlovski, Sinđelić. Trener: Željko Obradović.
Huventud: R. Đofreza 8, Viljakampa 13 (4sk, 4uk), Presli 20 (9sk), Tompson 5 (8sk), Morales 6 (9sk), T. Đofreza 18 (6sk, 3uk), Pardo, Ruf. Trener: Manuel Lolo Sajnc
Druga runda:
Solnok – Partizan prvi meč 65:92, drugi 72:89
Grupna faza:
Komodor Helder – Partizan 75:81 (77:111)
Partizan – RMP Mehelen 87:67 (72:86)
Partizan – Milano 86:70 (94:89)
Huventud – Partizan 79:76 (75:76)
Bajern 04 – Partizan 80:73 (69:93)
Partizan – Estudijantes 75:79 (72:75)
Aris – Partizan 75:83 (65:99)
Četvrtfinale:
Partizan – Knor Virtus Bolonja 78:65
Knor Virtus Bolonja – Partizan 61:60
Knor Virtus Bolonja – Partizan 65:69
Fajnal-for:
Polufinale Partizan – Filips Milano 82:75
Finale Partizan – Huventud 71:70
Izvor: B92, mondo.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar