Anatomija laži: Mektić-Haradinaj

Ovih dana lansirana je senzacionalna vest kako je ministar bezbjednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić, Srbin po nacionalnosti, postao, maltene, najbolji prijatelj kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.

Republika Srpska 26.03.2018 | 10:48 Ništa čudno da obojica za tu "činjenicu" nisu saznala iz fantomskih vesti lansiranih pre svega u Bosni i Hercegovini, kako bi se i ovako prilično neomiljeni Mektić, zbog kooperacije s Muslimanima, prikazao i kao albanski eksponent.

Istraživački tim slobodnih novinara sakupio је niz činjenica koje neoborivo dokazuju da su Agencija "Srna" i Radio-televizija Republike Srpske, koje su ponajviše spinovale aferu na teritoriji BiH, u slučaju Mektić-Haradinaj citirale lažni izvor podataka, tj. sumnjivi nekredibilni medij "govorisrbija.rs".

Zakon Republike Srbije o javnom informisanju i medijima, član 34, izričito kaže:

„U svakom mediju obavezno se objavljuju osnovni podaci o mediju u obliku impresuma, skraćenog impresuma, odnosno identifikacije”, dok je članom 35 određeno da “Impresum medija sadrži: naziv medija, naziv i sedište izdavača, adresu elektronske pošte ili internet stranice, lična imena odgovornog urednika medija i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine, podatke o nadležnim regulatornim, odnosno nadzornim telima, kao i registracioni broj medija.”

Sajt "Govori Srbija" nema istaknut impresum, imena urednika, novinara, ili sedište redakcije, kao ni registarski broj, što je očit dokaz da nije reč o mediju. Takođe, u članu 30 pomenutog Zakona određuje se da ne može biti medij nešto poput govorisrbija.rs:

„Mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.“

Naš istraživački tim je otkrio da sajt govorisrbija.rs nije registrovan u nadležnom registru medija Republike Srbije.

Uvidom u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije, takođe smo saznali da se tako ne zove nijedno udruženje građana, fondacija, zadužbina, privredno društvo, to jest nijedna forma pravnog lica u Republici Srbiji. Iz sagledanog može se tvrditi da iza sajta govorisrbija.rs stoji neformalana ili formalna anonimna grupa građana, pokret, ili pravno lice sasvim drugog naziva, to jest da su "Srna" i RTRS citirale fantomski sajt/blog.

Pretragom registra internet domena Republike Srbije vidno je da je domen govorisrbija.rs registrovan 27.4.2017, a da su podaci o vlasniku domena skriveni, što je još jedan argumet da je reč o neformalnom blogu/sajtu bez tradicije i odlika medija, tj. da u očima zakona nikako nije reč o mediju, već o poluanonimnom, nezakonitom propagandno-huškačkom sredstvu, kojim bi možda trebalo da se pozabave tužilaštva i Republike Srbije i Republike Srpske, kao i Bosne i Hercegovine, a i Kosova.

Utvrđeno je i da sporni tekst „HARADINAJ: Dragan Mektić i ja delimo iste vrednosti", na izvorniku, dakle na fantomskom sajtu govorisrbija.rs  nije potpisan imenom i prezimenom autora, već oznakom: "Izvor: govorisrbija.rs", što bi u očima zakona značilo da iza vesti stoji redakcija, a ovde redakcije nema jer, kao što smo rekli, nije istaknut impresum u skladu sa zakonom.

Naši izvori u Prištini tvrde da je očito reč o lažnoj, fabrikovanoj vesti, jer:

“Ramuš Haradinaj ne bi davao izjave sajtu sa izraženim prodesnim srpskim ili antialbanskim stavovima”.

Albanci jednostavno ne žele da se mešaju u "srpska posla", tj. njima politički odgovara situacija kojoj nisu nimalo doprineli a uzburkava srpsku političku scenu u celom regionu, navode izvori u Prištini.

Vrlo poznati i citirani albanski analitičar Fatmir Šeholi nije imao nikakav komentar. Veoma ugledna bošnjačka političarka na Kosovu Adrijana Hodžić, obećala je da će javiti ako nešto sazna, ali do zaključenja ovog teksta ni od nje nismo dobili povratnu informaciju.

Stav kosovskih institucija  je očito da slučaj ignorišu jer ga nisu ni napravile.

Agencija "Srna" i Radio-televizija Republike Srpske, obe prodržavni mediji, širenjem lažnih vesti prekšile su i Kodeks novinara, ali i krivični zakonik i Zakon o Radio-televiziji Republike Srpske.

U krivičnom zakoniku Republike Srpske, član 359 kaže se:

„Ko putem štampe, radija, televizije, kompjuterskog sistema ili društvene mreže, na javnom skupu ili javnom mjestu ili na drugi način javno poziva, izaziva ili podstiče ili učini dostupnim javnosti letke, slike ili neke druge materijale kojima se poziva na nasilje ili mržnju usmjerenu prema određenom licu ili grupama zbog njihove nacionalne, rasne, vjerske ili etničke pripadnosti, boje kože, pola, seksualno opredjeljenja, invaliditeta, rodnog identiteta, porijekla ili kakvih drugih osobina, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine“.

U Zakonu o Radio-televiziji Republike Srpske, član 13, stav 1, stoji: „Program RTRS služi interesu javnosti i mora biti u skladu sa profesionalnim standardima i propisima i pravilima Regulatorne agencije za komunikacije. RTRS je dužna osigurati raznovrstan i izbalansiran radijski i televizijski program, koji ispunjava visoke etičke standarde i standarde kvaliteta, poštivanja ljudskog života, dostojanstva i fizičkog integriteta ličnosti, i promovisanja demokratskih sloboda, društvene pravde i međunarodnog razumijevanja i mira“.

Širenjem lažnih vesti Agencija "Srna" i RTRS izazivaju međunarodni nemir, mržnju i krše sve navedeno u citiranom stavu. Članom 15. tog zakona, stav 1, kaže se:

„RTRS neće emitovati materijal koji svojim sadržajem ili tonom podstiče nacionalnu, etničku, vjersku ili rasnu mržnju, netrpeljivost ili diskriminaciju prema pojedincima i grupama ili, koji bi, na osnovu razumnog prosuđivanja, mogao izazvati nasilje, nered ili nemire, ili bi mogao podsticati na izvršenje krivičnih djela.“

Iz ovoga se jasno vidi da očita laž emitovana od strane agencije ne oslobađa odgovornosti urednički tim RTRS za automatsko prenošenje te očite laži. Šta više, u stavu trećem istog člana Zakona o sopstvenom postojanju RTRS, tj. o programskim ograničenjima, stoji:

"RTRS neće emitovati bilo kakav materijal za koji zna da je lažan ili postoji opravdana osnova za pretpostavku da je lažan.“

Izdvajamo i sledeće: u Kodeksu Vijeća za štampu u Bosni i Hercegovini, članom trećim, izričito je zabranjeno huškanje u novinarskoj profesiji:

„Novinari će u svakom trenutku biti svjesni opasnosti koja se javlja kada mediji govorom mržnje podstiču diskriminaciju i netoleranciju. Imajući u vidu takvu opasnost, novinari će dati sve od sebe kako ne bi huškali i/ili podsticali mržnju i/ili nejednakost na osnovu etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, religije, pola, seksualne orijentacije, fizičke onesposobljenosti ili mentalnog stanja. Novinari neće ni pod kakvim okolnostima podsticati krivična djela ili nasilje.“

S obzirom na to da Agencija "Srna" i RTRS imaju zaposlene kolegijume profesionalnih novinara, očigledno je da im je sve navedeno poznato, te da su prenošenjem lažnih vesti i neproverenih izvora namerno prekršile kako Krivični zakonik Republike Srpske, tako i Zakon o RTRS, ali i esnafski Kodeks novinara. Da ponovimo, od krivice RTRS ne amnestira što je vest emitovala agencija „Srna“ citirajući fantomski sajt/blog, jer je u Republici Srpskoj, i u svetu, urednik dužan da postupa s dužnom novinarskom pažnjom, da citira samo proverene vesti iz kredibilnih izvora, a i kao što se navodi u Zakonu o RTRS samo pretpostavka da je reč o laži dovoljna je da se emitovanje vesti obustavi.

Najviše smo se fokusirali u ovom istraživanju na BiH jer je afera lansirana iz nje kako bi se ocrnio Dragan Mektić. Kako pravila novinarske profesije nalažu, kontaktirali smo savetnike u Vladi Kosova, kao i najuglednije predstavnike bošnjačke zajednice na Kosovu. Poručeno je da Ramuš Haradinaj nema nikakav komentar ali da najverovatnije nije dao predmetnu izjavu. Od prenošenja lažnih vesti nisu ostali imuni ni mediji u regionu.

Lažnu vest kako Haradinaj glorifikuje Mektiča objavile su ruska agencija Sputnjik, podlegla je i Radio-televizija Srbije, pozivajuči se na agenciju Tanjug, na istu udicu Tanjuga, koji citira fantomski sajt, se upecala i visokoprofesionalna Al Džazira, dok je onlajn izdanje lista "Politika" ostalo verno principu da se slepo ne veruje ni agenciji, pa je važnu vest proverila, zgužvala i kao lažnu bacila u koš. No, ozbiljne "Večernje novosti" nisu odolele mamcu na udici tradicionalnog Tanjuga pa su se i one upecale i objavile izmišljenu vest.

Anatomija nastanka lažnih vesti je jasna. Napišeš lažnu vest na blogu bez jasne identifikacije, pa nađeš dovoljno korumpiranog, ili naivnog, ili površnog urednika da je objavi.

Lavina propagande tada se teško demantuje. U snažnom demantovanju afere "Haradinaj obožava Mektića" istakla se  RTV BN  informativna redakcija koja se trudi pridržavanja makar najosnovnijih profesionalnih srandarda, što u Bosni i Hercegovini nije lako, kao ni u celom regionu.

Mnogi mediji su i ovako odavno postali septička jama za neproverene bujice gebelsovskih kampanja. Mogli bismo beskrajno nabrajati posrnuća na ovom školskom primeru fabrikovanja lažnih vesti, ali čemu to?

Dok je udica, biće i somova...

Autor: I. Aleksić, nezavisni novinar, Srbija