Briga o unucima produžava život

Možda je reč o dodatnoj vežbi, o mentalnom izazovu ili jednostavno o psihološkom učinku, ali starije osobe koje provode puno vremena sa svojim unucima boljeg su zdravlja i duže žive, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje nemačkih naučnika.

Zdravlje 21.03.2018 | 11:21 Psiholog Ralf Hertvig i njegovi kolege sa berlinskog Instituta "Maks Plank" proučili su podatke iz Ankete o starenju u sklopu koje je, u razdoblju od 1990. do 1993. godine, ispitano više od 500 osoba starijih od 70 godina, a podaci su praćeni do 2009. godine.

Oni su ustanovili da je polovina deka i baka, koji su povremeno brinuli o unucima, bilo živo i 10 godina nakon prvog razgovora, a oni koji to nisu upražnjavali, kao i oni koji nisu imali unučadi, umrli su u predstojećih pet godina.

"Ipak, pogrešno je zaključiti da ćete, ako se više budete angažovali na čuvanju unuka duže živeti", upozorio je Hertvig. Rezultati ranijih studija, koje su pratile dedove i bake koji su bili zaduženi za celodnevno čuvanje unuka, pokazali su da je takav zadatak za njih bio vrlo stresan i iscrpljujuć.

"Potrebno je pronaći zlatnu sredinu", kaže Hertvig, dodajući da bi trebalo slušati unutrašnji glas, i dodaje: "Očekivanje bilo čega bi zauzvrat moglo vrlo brzo da rezultira frustracijom, ako ne usledi neka vrsta pohvale."

Direktor nemačkog Nacionalnog udruženja starijih osoba (DSL) Erhard Hakler, koji je i sam deda, kaže da ga povremena briga o unucima održava mentalno i fizički zdravijim.

"Jednostavno učestvujete u svemu, bez obzira na to je li reč o društvenoj igri ili odlasku na bazen. Jer, bez unuka to verovatno ne biste ni činili", ističe on.

On, istovremeno, ističe da nema ničega neobičnog u tome što niko od deka i baka ne želi da bude "bejbi siter" 24 sata dnevno, i kaže da to treba jasno da se istakne na samom početku.

"Svojoj deci možete da kažete: Volimo svoje unuke, ali podizali smo vas i sad nam treba malo slobodnog vremena za nas same", predlaže Hakler.

Međutim, i osobe bez unuka koje su angažovane u raznim društvenim dešavanjima imaju duži životni vek.

"Za dobar i kvalitetan život najvažnije je osećati se potrebnim", kaže Kristof Englert, naučnik sa Instituta za starenje Lajbnic u Jeni.

"U procesu starenja važno je osećati se cenjenim i potrebnim i imati osećaj vrednosti, bez obzira na to da li vas ispunjava čuvanje unuka ili neki drugi angažman", zaključuje Englert.

B 92
foto:internet