Zbog sala oko struka raste šećer u krvi

Preddijabetes je uvek udružen s metaboličkim problemima, gojaznošću i kardiovaskularnim bolestima. Vrednosti između 6,1 i 7 mmol/l ukazuju na početne probleme.

Zdravlje 20.03.2018 | 13:38 AKO JE nivo šećera povišen ali još nije toliko visok da bi se dijagnostikovao dijabetes, takvo stanje se označava kao preddijabetes. Ukoliko pacijent s vrednostima šećera između 6,1 i 7 mmol/l ne promeni loše životne navike i ne koristi propisanu terapiju, sasvim sigurno će u narednih pet ili 10 godina imati dijagnozu šećerne bolesti.

Prema rečima profesora Đure Macuta, endokrinologa Kliničkog centra Srbije, preddijabetes nije zvanično prihvaćena dijagnoza već termin koji je uveden kako bi se pacijentima ukazalo na potencijalni rizik od nastanka dijabetesa tipa 2. Ne postoje nikakvi simptomi, ali gotovo uvek se pojavljuje udružen s metaboličkim problemima, gojaznošću, povišenim nivoom masti u krvi, kariovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima... Zbog toga može da se kaže da svako ko je gojazan ima genetsku predispoziciju za obolevanje i da svako ko je fizički neaktivan već pripada kategoriji preddijabetičara.

- Glavni okidač za pojavu preddijabetesa je povećanje telesne mase, a posebno naslaga sala oko struka. Genetske predispozicije, visok krvni pritisak, stres, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost takođe su česti uzroci - kaže profesor Macut, za "Novosti".

Dijagnostički postupak kojim se otkriva preddijabetes je merenje glukoze u krvi. Osim merenja šećera na prazan stomak, takođe treba meriti i glikozilirani hemoglobin (HbA1c). Ukoliko se ispostavi da postoji nepravilna regulacija ali se još ne može dijagnostikovati dijabetes, to znači da je poslednji momenat za promenu loših životnih navika, objašnjava profesor Macut:

- "Zlatni standard" za određivanje šećera u krvi je test opterećenja glukozom, koji se radi tako što se 75 grama šećera razmuti u vodi i popije, pa se posle dva časa izmeri nivo šećera u krvi.

Faza preddijabetesa može da traje godinama, međutim, istraživanja su pokazala da u polovini slučajeva bolest napreduje u kratkom vremenskom periodu.

- Razlog je u tome što polovina pacijenata nastavlja da se hrani nezdravo, malo se kreće i ne menja navike koje su štetne. Ukoliko se ne tretira na vreme, preddijabetes brzo prerasta u dijabetes tipa 2 - objašnjava dr Macut.

 POLICISTIČNI JAJNICI

RIZIK od nastanka preddijabetesa imaju osobe koje su imale infarkt, šlog ili anginu pektoris. Žene sa policističnim jajnicima koje su imale povišen šećer u trudnoći ili su rodile decu koja su na rođenju imala više od četiri kilograma takođe pripadaju rizičnoj grupi.
 
Jedini način da preddijabetičar ostane u "bezbednoj zoni" jeste promena navika i preduzimanje preventivnih mera koje podrazumevaju odgovarajući dijetetski režim i lečenje metaboličkog sindroma (više vrednosti šećera natašte, povišen nivo triglicerida u krvi, povišen arterijski pritisak).

- Potrebno je konzumirati niskokalorijsku hranu, kao i onu s niskim glikemijskim indeksom. Takva hrana se sporo resorbuje i ne dolazi do naglog skoka šećera u krvi - kaže dr Macut.

Osim promene režima ishrane, neophodna je umerena fizička aktivnost, koja podrazumeva šetnju u trajanju od 45 do 60 minuta svakodnevno. Uz takve mere čak 50 odsto pacijenata koriguje svoje probleme, kako povišenog šećera, tako i njegovih "okidača", odnosno gojaznosti i povišenih masti u krvi. Ukoliko takve mere ipak ne daju zadovoljavajuće rezultate, lekari propisuju medikamente.

- Propisuju se lekovi iz grupe poboljšivača osetljivosti na insulin. Kada se jednom dospe u fazu preddijabetesa, pacijent mora biti spreman na to da se mere prevencije ponekad moraju sprovoditi godinama - zaključuje naš sagovornik.

OŠTEĆENjE NERAVA

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 730.000 ljudi, a od oko 400 amputacija, koliko se godišnje uradi, većina se preduzima upravo kod obolelih od šećerne bolesti, zbog posledica dijabetesne polineuropatije, kao jedne od najčešćih komplikacija dijabetesa. Ona se javlja kod 40 odsto obolelih. Do oštećenja nerava dolazi usled oksidativnog stresa, odnosno povećanja koncentracije slobodnih radikala koji oštećuju mijelinski omotač nerava i usled poremećaja cirkulacije koji dovodi do oštećenja malih krvnih sudova. Mali krvni sudovi ishranjuju nervne ćelije i kad su oni ugroženi ili oštećeni, nervi počinju da odumiru. Znake upozorenja na bolest perifernih krvnih sudova zanemaruju pacijenti, a nažalost i mnogi lekari, pa se tako u Srbiji dijagnoza postavlja na vreme kod samo 20 odsto pacijenata sa bolešću perifernih krvnih sudova.

Novosti
foto:internet





LEČENjE ANTIBIOTICIMA

U najnovijim studijama koje se bave problemom preddijabetesa postoje mišljenja o tome da određeni antibiotici mogu da izleče pacijente s preddijabetesom.

- Postoje teorije da regulisanje crevne flore antibioticima može imati uticaja na regulaciju šećera. Zasada takvo mišljenje nije potvrđeno i ne postoji terapija koja je specijalno namenjena ovoj svrsi - objašnjava profesor Macut.