Priča: Kraj Šahtjora kakvog smo poznavali? Rat čini svoje...
Večeras su možda i poslednji put plesali sambu. . .
Fudbal 13.03.2018 | 23:00
Ali najveći od njih su - Brazilci!
Navikli smo u prethodnih desetak godina da momci iz Donjecka ne igraju ništa nalik toj sovjetskoj ili istočnoj školi fudbala. Usred sivog, istočnog fronta sa svim timovima koji igraju dosadan, automatizovan fudbal, po onim zaleđenim terenima Šahtjor je bio cvet koji prkosi zimi i viri ispod svog tog snega. On je igrao sambu. Šahtjorov tim je odudarao od okolnih standarda, plesao je fudbal po tim nedopadljivim terenima, oduševljavao i Evropu koja se pitala kako se u tom rudarskom Donbasu primio brazilski pelcer? Otkud ukrajinska metalurgija i brailska lepota? Kada to jednostavno ne ide jedno s drugim...
Brazilci su bili konstanta. Uglavnom sa nekim nabudženim frizurama, uvek dobro raspoloženi sa zaraznim osmesima, mleli su protivnike u Ukrajini. Često i zagorčavali život mnogo većim i bogatijim na Zapadu Evrope. Po trojica, četvorica nekada i polovina startne postave Šahtjora je bila iz Brazila...
A večeras na rimskom Olimpiku možda smo i poslednji put gledali brazilski Šahtjor. Rat u Ukrajini je učinio svoje. Od 2012. godine kada je počela kriza u Ukrajini, a kasnije i oružani sukobi sa epicentrom u Donbasu, Šahtjor su napustili najbolji od Brazilaca: Vilijan, Fernandinjo, Daglas Kosta, Aleks Tešeira... A smanjio se „dotok“ sveže krvi iz Brazila. Jer Rinat Ahmetov je do tada planski prodavao i kupovao. Ako ode jedan Brazilac za velike pare, dođu druga dvojica mlađih za manje. Od kojih jedan mora da bude pogodak. Od dvadesetak koji su dolazili u Šahtjor, na prste jedne ruke mogu da se prebroje promašaji...
Ali rat je pogodio Ukrajinu, a jedan od najtežih udara je doživeo Šahtjor. Ahmetov je sedeo na dve stolice, plaćao obema stranama, a u Donjecku je zapucalo. Šahtjor je morao da ode u izbeglištvo sa svoje velelepne Donbas Arene, a isto tako su i do tada srećni Brazilci poželeli da pobegnu iz Ukrajine.Ahmetov ih je do tada obasipao zlatom, imali su bolje ugovore nego što su bi mogli da zamisle u većini klubova na zapadu Evrope. Ali rat je počeo debelo da košta Ahmetova i jedna od silom privijenih slavina je bila ona u Šahtjoru. Počela je rasprodaja... Podatak da je Šahtjor u prethodne četiri godine u kupovinu pojačanja ukupno uložio oko 15.000.000 evra najbolje govori o padu investicija u klubu. I celokupnoj situaciji...
Tako su večeras poslednji ples u dresu Šahtjora možda „odsambali“ Bernard, Marlos, Fred... Svi oni su letnje mete bogatih klubova sa Zapada koji ne žele da propuste priliku. Na izlaznim vratima kluba suAlan Patrik, Velington Nem... Moguće je da neko kupi i Tajsona i Dentinja, pa bi Šahtjor od Brazilaca za narednu sezonu mogao da ostane samo sa Ismailijem i Dodoom. Bio bi to kraj „Brazilskog Šahtjora“ kakav smo poznavali...
Kako je sve počelo?
Ukrajina je zemlja gde većina ljudi loše živi, a manjina jako dobro. Oligarsi koji su se bagatelno obogatili na muci naroda i već 20 godina drmaju zemljom. Prvi među njima je Rinat Ahmetov iz Donjecka. Sredinom 90-ih je počeo njegov uspon. Blizak tadašnjim vlastima je dobijao sumnjive tendere i privatizacije, uspostavio monopol rudarsko-metalurškoj industriji, a potom se proširio na sve grane privrede. Blizak političarima i organizovanom kriminalu, postao je najbogatiji Ukrajinac čije se bogatstvo danas procenuje na preko pet milijardi evra.
Ahmetov je sredinom 90-ih preuzeo Šahtjor, nakon ubistva tadašnjeg gazde i njegovog bliskog prijateljaAkat Bragina. I počinje večna trka sa Dinamom... Šahtjor izrasta u giganta u Ukrajini, a potom i respektabilan klub na evropskom nivou. Ahmetov sipa, ali ne rasipa novac.
Prvi put koji je izabrao nije bio dobar. Fokusirao se na dovođenje igrača iz slovenskih zemalja i centralne Evrope (Vugdalić, Florea, Lalatović, Pažin, Milan Jovanović, Marika, Vukić...) plus ponekog Afrikanca. Retki su oni koji su se pokazali kao vrhunski poput Srne, Raca ili Duljaja. I onda je Ahmetovu ili nekome u klubu kvrcnulo da proba sa Brazilcima. Da napravi miks talentovanih Brazilaca sa netalentovanim Ukrajincima koji od Ševčenka nisu imali igrača top klase. Plus poneki „Sloven“ ili Rumun. A ni to nije obećavalo na početku...
Prva dvojica Brazilaca su bili Damjan Rodrigez i Brandao koji su došli 2002. godine. Ovaj prvi je ekspresno propao, a i drugi bi da u klub nije došao Mirčea Lučesku i napravio od njega ubitačnu gol-mašinu. Lučesku je imao bogato iskustvo i hrabrio je Ahmetova da ulaže u dovođenje Brazilaca jer će mu vratiti i na terenu, i u klupskoj kasi. Pomoglo je i to što je Rumun tečno govorio portugalski i pomagao nostalgičnim Kariokama, Paulistama i ostalima da zaleče večitu nostalgiju i prilagode se.
Šahtjor nije jurio neotkrivene brazilske talente iz favela ili sa ulica, već je odmah rešio da uloži u najbolje Brazilce iz mlađih reprezentativnih kategorija. Dakle, ne mačke u džepu, već nebrušeni dijamanti. Nije žalio para. Takmičio se sa bogatim evropskim klubovima, negde gubio, negde dobijao. Nudio je Brazilcima dobre pare i minutažu dok su ih u ostalim evropskim klubovima uglavnom slali na pozajmice i davali im šansu na kašičicu. A Brazilcu je najbitnije da igra! Kako su dolazili jedan za drugim, stvarali su svoju malu koloniju i u hladnom Donjecku su počeli da se osećaju kao kod kuće. Srećan Brazilac - dobar Brazilac. Kažu da Donjeck nije video takve žurke kao što su ih pravili veseli Brazilci...
Prelomni momenat je 2004. kada stiže triling Žadson - Matuzalem - Elano. Vezni red na kojem je izgrađena najbolja generacija u istoriji Šahtjora. Elano je u najboljim godinama mogao da igra gde bi poželeo, ali ga je Ahmetov zadržavao zlatnim ugovorima. Posle njih dolaze Fernandinjo, Luiz Adrijano. Pa onaj vihorni bek Ilsinjo koji je planiran naslednik Kafua i trebalo da bude prethodnica Danija Alvesa. PaVilijan... Ahmetov nije žalio para. Plaćao je obeštećenja za njih po desetak, petanest miliona evra.
Dinamo je sve teže pratio korak na domaćoj sceni, a kao vrhunac Šahtjor je osvajio Kup UEFA - najveći trofej u istoriji kluba!
Od početka „Brazilizacije“ 2004. godine sa Lučeskuom do početka rata u Ukrajini 2014. godine, Šahtjor je osvojio osam šampionskih titula! I više kupova od glavnog rivala...
„Brazilizacija“ se nastavila i posle najvećeg trofeja. Šahtjor je oteo Daglasa Kostu ispred nosa Mančester Junajtedu, došao je i Aleks Tešeira, za njima Korintijansovo čudo Dentinjo koji nikada nije izrastao u igrača kakav se očekivao, potom i Alan Patrik, Tajson... I kao vrhunac Bernard za 25.000.000 evra kao najbolji igrač brazilske lige u tom trenutku kojeg su tražili Arsenal, Borusija Dortmund, Atletiko, Inter... Jedni su prodavani (Elano, Matuzalem, Brandao) i pravili mesta drugima koji su pristizali.
A onda počinje kriza. Šahtjor je prodao Vilijana u Anži za 35.000.000 evra. Fernandinjo je posle osam sezona u klubu prodat Mančester Sitiju za 40.000.000 evra. Daglas Kosta je prodat Bajernu za 35.000.000 evra, a Aleks Tešeira je otišao u Đengsu za rekordnih 50.000.000 evra! Samo na njima četvorici je Šahtjor pokrio sva ulaganja koja je za 15 godina dao na dovođenje Brazilaca. Šahtjor je na kupovine Brazilaca platio 168.000.000 evra. Njih 23: Brandao, Rodrigez, Matuzalem, Elano, Žadson, Fernandinjo, Leonardo, Luiz Adrijano, Ilsinjo, Vilijan, Daglas Kosta, Tešeira, Dentinjo, Alan Patrik, Ismaili, Tajson, Fernando, Fred, Bernard, Velington Nem, Marlos, Marsio Azevedo i Dodo. Da i ne govorimo šta su ova četvorica donela na terenu..
Izuzev mladog Dodoa koji je došao pre dva meseca za 2.000.000 evra, svi Brazilci iz aktuelnog tima Šahtjora su došli pre 2014. godine: Fred, Marlos, Tajson, Bernard, Ismaili, Dentinjo, Alan Patrik iVelington Nem. Osim tog pomenutog Dodoa, Brazilac nije došao u Donjeck od 2014. godine, najbolji pokazatelj koliko je rat u Ukrajini uticao na Šahtjor i koliko ga je ukočio...
I tako smo večeras na Olimpiku gledali, možda i poslednji brazilski ples u narandžasto-crnom. Fred je već viđen u Mančester Sitiju kao naslednik Fernandinja u transferu teškom 50.000.000 evra. Gvardiola ga je pikirao kao prvo pojačanje sledećeg leta. Najbolji igrač Bernard je slobodan na kraju sezone, želi ga gomila klubova među kojima je opet i Inter. Isti klub hoće i Marlosa. Alan Patrik i Velington Nem su takođe slobodni na kraju sezone. Dentinjo bi mogao u Tursku. Tajson je povremeni reprezentativac Brazila i vrlo verovatno blizu transfera. Ostaju Ismaili i taj novajlija Dodo kao poslednji primerak slavne tradicije.
Ali Šahtjor sa samo dvojicom ili trojicom Brazilaca? To nije to...
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar