Za praznike pojedemo toliko da nam i nedelju dana vježbanja ne može pomoći

Praznici i disciplina tradicionalno ne idu zajedno. Zato su ovih dana teretane prazne, a u kafanama nema mesta. Ipak, saveti obično proradi prvih dana januara, pa svi traže brzi recept za povratak na staro.

Zdravlje 08.01.2018 | 10:19 Istraživanja pokazuju da tokom praznika pojedemo previše jake hrane, a i inače smo sve gojazniji i neaktivniji.Pa tako, samo za jedan dan praznika unesemo oko 3.000 kalorija, što je za 1.000 kalorija više nego što je potrebno prosečnom muškarcu, i 1.200 više nego što bi trebalo da unese žena. Zato bi važno bilo da jedna od prvih odluka u Novoj godini bude i da loše životne navike zamenimo dobrim.

Savet je da se posle praznika umereno hranimo, a ko je postio, da postepeno pređe na mrsnu hranu.

„Čari naše tradicionalne ishrane naročito su izražene za vreme praznika, za vreme prazničnih dana mi zaboravljamo na pravilnu kombinaciju namirnica i količinu unete hrane i pića, preobilna ishrana, obedovanje u neodgovarajuće vreme, loša kombinacija namirnica otežava metabolizam i varenje hrane“, ističe Sanja Ćirić, nutricionista Urgentnog centra.

„Sarma, praseće pečenje i parče torte, čija kalorijska vrednost zahteva dvočasovnu aktivnost poput brzog hoda da bismo to poništili. Ako dodamo i ostale obroke biće nam potrebno nedelju dana svakodnevnog vežbanja kako bismo umanjili štetu tokom praznika“, kaže profesor fizičkog vaspitatanja i sporta Nemanja Armuš.

„Savetujemo umerenost u jelu i piću, manje i češće obroke, voće i dezerte ne konzumirati neposredno posle obroka već dva sata nakon jela, konzumacija slatkih, gaziranih i alkoholnih pića u umerenim količinama“, dodala je nutricionistkinja.

A da bismo bili zdraviji i fizički aktivniji, nije neophodno da odlazimo u skupe teretane, i imamo određene specijalne uslove. Dovoljno je samo da nemamo izgovore a da imamo volju.

„Redovna fizička aktivnost i vežbanje su standard u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i svakako je veliki problem što je naša zemlja u vrhu učestalosti kardiovaskularnih bolesti, sve su mlađi bolesnici, gojazni, sa visokim faktorima rizika, što genetskim opterećenjem, što učestalošću pušenja, preteranom upotrebom alkohola, fizičkom nekativnošću, savetuje se da vežbanje ne bude naglo, da ne bude bez konsultacije sa lekarima“, objašnjava kardiohirurg Miloš Matković.

Neumerenost u hrani i piću tokom praznika često ume da pokvari raspoloženje jer malo kome neumereno ponašanje izaziva samo mamurluk i osećaj nadutosti, tako da ovih dana više posla imaju i u Hitnoj pomoći.

A zbog prazničke ishrane, koja je pomešana sa vremenskim oscilacijama i prolećnim temperaturama kada im vreme nije, više posla imaju i neurolozi i kardiolozi.

RTS
foto:internet