Intervju - Miloš Teodosić: Asistencije su mi kao djeca!
Srpski as je izdvojio vreme kako bi za naš sajt sabrao utiske iz prva tri meseca života u Los Anđelesu i rada u Klipersima, gde je započeo svoju NBA karijeru. . .
Košarka 10.01.2018 | 23:15
Dobar početak NBA karijere usporile su povrede, ali Miloš je i pored toga ostavio odličan utisak na ljubitelje košarke s one strane Atlantika. Iako je bilo pitanje kako će Klipersi igrati u eri posle odlaska Krisa Pola, Teo je učinio da se izostanak američkog asa ne oseti.
I pored brojnih obaveza Teodosić je izdvojio vreme kako bi za naš sajt sabrao utiske iz prva tri meseca života u Los Anđelesu i rada u Klipersima, gde je započeo svoju NBA karijeru...
TREBA MI NBA IZAZOV
Počnimo ispočetka. U mesecima pre tvog dolaska u Kliperse pisalo se o interesovanju mnogih klubova (Juta, Čikago, Majami, Denver, Hjuston...). Koliko je, zapravo, tu bilo istine?
"I jeste i nije. Raspitivanje i interesovanje je postojalo. Znalo se da mi ističe ugovor sa CSKA i da želim u NBA, pa je moj menadžer imao dosta poziva i raspitivanja. Ipak, on je znao šta ja želim i čekali smo da se slože kockice do kraja. Tako je i bilo i dogovor je napravljen sa Klipersima, što se pokazalo kao pravi potez", kaže Teodosić na početku razgovora za MOZZART Sport.
Kolika je, zapravo, bila šansa da ostaneš u CSKA, s obzirom da je klub bio spreman da te učini najplaćenijim igračem u Evropi?
"Hteo sam da pokušam u Americi, da probam i to jer nikada nisam krio da to hoću, ali nisam želeo pošto-poto. Posle šest godina u Moskvi hteo sam nešto novo. CSKA je klub koji mi je mnogo dao, kao i ja njemu i oni su uvek imali prednost kad je Evropa u pitanju, ali meni je bio potreban izazov NBA lige".
Tvoj agent je u jednom intervjuu otkrio da je postojao načelni dogovor sa Čikagom. Šta je to što je promenilo tvoju konačnu odluku?
"Sve je to bilo, pa prošlo. Čikago je bio blizu, ali Klipersi su jednostavno bili bolja opcija za mene".
Koliko dugo su tekli pregovori?
"Iskren da budem, nisam se bavio nijednom ponudom dok nije bila blizu dogovora. Menadžer je znao šta želim i kako i on je taj koji je vodio pregovore, nisam želeo da se oko toga preterano uplićem dok ne dođe do kraja. Tako je bilo i sa Klipersima. Na kraju pregovora sam odleteo u Los Anđeles i upoznao se sa trenerom Dokom Riversom i potpisao ugovor, uz naravno lekarske preglede".
Nedugo pošto si stigao u Los Anđeles, na internetu se pojavila fotografija gde si sa Blejkom Grifinom u izlasku, dok ste pre toga zajedno bili na večeri u organizaciji trenera Doka Riversa. Kakav je osećaj bio tokom druženja?
"Večera je bila sa trenerom, ali je Blejk svratio jer je želeo da se upoznamo, onda smo posle nastavili da sedimo i pričamo. Klipersi su zaista kao velika porodica i jednostavno je kapiten hteo da pozdravi novog igrača koji stiže".
Dok Rivers u košarkaškim krugovima važi za vrlo poštovanog trenera. Kakva su tvoja dosadašnja iskustva s njim?
"Rivers je trener koji sjajno razume ekipu i komunicira odlično. Zaista je trener koji ima veliko znanje i iskustvo, meni lično prija rad sa njim".
MOŽDA NEŠTO SMISLE OD OL-STAR VIKENDA
Ljudi u šali kažu da si Kliperse izabrao jer je dovoljno samo da baciš loptu u vazduh i tu su Džordan i Grifin...
"Saigrači su važni, naravno. Mislim da celoj ekipi odgovara moj stil igre i da su me zato želeli. Naravno da je lakše kad imaš takve atlete pored sebe, a ne mislim samo na Deandrea ili Blejka, nego i na Galinarija, Vilijamsa i druge".
U NBA klubovima postoji tradicija da se novajlije „pečatiraju“ određenim predstavljanjem - neki igrači su pevali pred celim timom, neke su saigrači oblačili u smešnu odeću. Da li je toga bilo i kod tebe?
"Iskreno, nije. Valjda poštuju moje godine. Nisam imao sličnu situaciju, ali ko zna - možda je izmisle pred Ol-star vikend".
Deandre Džordan je nedavno izjavio da obožava da igra s tobom i da samo ludak može da misli suprotno. Kako je tebi sa njim?
"Odlično smo se uklopili i to zaista na „prvu loptu“. Volim da igram sa pokretnim i skočnim centrima jer ti daju mnogo mogućnosti u napadu".
S obzirom da igrače razigravaš po želji i da si ljude u SAD očarao svojim asistencijama, da li te ljudi tamo pitaju o tvojim
asistencijama i tajni istih?
"Dosad nisu. Vidim da su me navijači Klipersa prihvatili i da vole moj stil igre, ali nismo pričali o posebnoj tajni za asistencije, jer to je ono što sam ja".
Ako je tako - imaš li dodavanje koje ti je posebno drago otkako si došao u NBA?
"Nemam najdražu, zaista. Kako ono kažu, sve su mi asistencije kao deca".
Moramo da pitamo - da li se među vama, igračima, pomene to što si u javnosti viđen kao, nazovimo to tako, zamena za Krisa Pola? Da li ti osećaš breme zbog toga?
"Ne, nimalo. Mene pritisak koji dolazi od spolja ne zanima, dovoljan je moj unutrašnji pritisak koji stvaram kroz ambiciju, a ona je uvek velika".
Dobro, a koliko se saigrači interesuju o tvom životu u Evropi i svemu što si dosad uradio?
"Da, pričamo dosta o Evropi, Srbiji najviše. Hoće da znaju sve o mojoj zemlji. Verovatno ću morati da organizujem jednu turističku turu".
Da li i koliko znaju o košarkaškoj Srbiji?
"Dosta, poštuju nas puno jer zaista smo imali šta da ponudimo u prošlosti i još uvek imamo".
BIO SAM BESAN ZBOG POVREDE
Često možemo da čujemo da su uslovi u kojima funkcionišu NBA klubovi „vanvremenski“ i da klubovi iz Evrope ne mogu da se porede... Da li je zaista tako?
"Ovde je to veliki biznis, a kad je već tako onda se ništa ne prepušta slučaju. Igrači zaista imaju sve što možete da zamislite od uslova i pogodnosti. Nemoguće je tako nešto sprovesti u Evropi u svim klubovima. Najveći klubovi Evrope imaju to isto, ali ovde je poenta da ne postoji razlika u uslovima izmedju klubova, dok je u Evropi ima".
Da li je istina da vam je u klubu isplaniran svaki dan do najsitnijih detalja?
"Jeste, kad nije slobodan. Kad je slobodan, onda se klub ne meša. Zna se tačno kad smo, gde i šta radimo, ali to je normalno jer se mnogo putuje i prosto moramo da dišemo kao jedan".
S kim se najviše družiš van terena?
"Dosta vremena provodim sa Patrikom Beverlijem jer se znamo i iz Evrope, ali odem na piće i sa Blejkom, Deandreom, Danilom… Nema razlike velike".
Šta se sluša u svlačionici Klipersa? Da li ima prostora i za srpsku muziku?
"Sluša se sve što igrači žele i donesu. Nisam do sada imao ulogu di-džeja jer sam zadovoljan izborom muzike, pa ne bih da se mešam".
Kako vidiš svoja prva tri meseca u NBA ligi?
"Da nije bilo povrede bilo bi još bolje. Pauza me je malo vratila na početak ali šta da se radi. Bolje je da drugi pričaju o meni, ali vidim da su u klubu zadovoljni".
A, da li je dolazak u NBA ispunio tvoja očekivanja dosad?
"Jeste, apsolutno. Povreda mi je smetala i stvarala nervozu, ali sada je i to prošlost pa idemo polako - iz meča u meč".
Šta je to što nećeš zaboraviti iz dosadašnjeg boravka u Klipersima?
"Rano je za takvo sumiranje. Neka samo bude zadravlja i dobrih utakmica pa će ceo boravak u Klipersima biti jedna velika, dobra uspomena".
Ko je od igrača u NBA ostavio na tebe najveći utisak dosad?
"Svi moji saigrači. Njihov utisak je najjači i oni su za mene najbolji u NBA".
Pomenuo si povredu zbog koje te nije bilo gotovo mesec i po dana. Koliko si se ti razočarao, s obzirom da si taman uhvatio lep zalet?
"Klub je reagovao krajnje profesionalno i stručno kroz svoj medicinski tim i to mi je mnogo pomoglo da se smirim jer sam odmah posle povrede bio besan što se to dogodilo. Povreda me je malo usporila i zaustavila u traženju pravog ritma utakmica i treninga. Ipak, prošlo je sve, i sada idemo dalje".
Hajde da razrešimo misteriju - da li je istina da ti je Deandre Džordan još tokom Olimpijaksih igara u Riju rekao da te čeka u NBA ligi?
"Iskren da budem, ne sećam se tačno šta smo pričali, ali mislim da nije bilo baš tako. Čestitao je tada na partiji i rekao mi nešto u stilu „treba da dođeš u NBA, da probaš“. Nije baš bilo to da me čeka i slično".
Kako izgleda život u Los Anđelesu - šta te je oduševilo, a šta ne? Ima li Srba u Gradu anđela? Da li te ljudi zaustavljaju na ulici i traže autogram, fotografiju?
"Veliki je grad, ogroman. Svako može da ima kutak za sebe i ovde zaista ima mnogo poznatih pevača, glumaca i ostalih. Dešavalo se da me ljudi prepoznaju, ali ne svakodnevno, što mi iskreno odgovara. Ima Srba, naravno, i to dosta, sa nekima sam se i upoznao".
ZA MENE SU ONI ŠAMPIONI!
Moramo malo i o reprezentaciji - koliko ti je teško palo to što nisi igrao na Evrobasketu? Znamo da su doktori iz Klipersa pratili tvoj oporavak, a kako si se ti osećao kada si shvatio da ne možeš?
"Mnogo težak osećaj i mnogo teška odluka. Nije bilo lako jer sam verovao do poslednjeg momenta da će sve biti u redu i da ću moći da putujem u Tursku odnosno da igram. Ipak, ispalo je drugačije i moralo je tako".
Kako bi ocenio sve ono što je Srbija prikazala u Turskoj? Da li te je iznenadilo srebro i šta misliš da je nedostajalo timu da uzme zlato?
"Za mene su šampioni. Ne postoji tim na svetu koji bi igrao finale, a da nema sedam standardnih košarkaša i da nema dvojicu u finalu. I opet smo bili na posed od preokreta i pobede. Neverovatno. Svaka čast momci, još jednom".
Kad smo već kod toga - ima li neko da te je iznenadio pozitivno?
"Bili su ekipa, kao što smo uvek i bili. Zato ja ističem tim na prvom mestu".
A da li si uspeo da ispratiš početak kvalifikacija za Mundobasket? I kako ti izgleda cela ta situacija u kojoj su prve dve utakmice odigrali većinski debitanti?
"Gledao sam, snimke naravno, jer je vremenska razlika prevelika. Važno je da smo pobedili. Ovaj sistem kvalifikacija je zaista čudan. Neverovatan. Sve ekipe su sa puno debitanata. Srbija je još jednom pokazala da je zemlja košarke i da ima mnogo igrača koji mogu i hoće, a to je sjajno".
Da li će navijači moći da te vide u kvalifikacijama za Mundobasketu u junu i julu?
"Verujem da će moći, samo da budem zdrav i tu sam".
Šta ti lično misliš - da li bi Mundobasket u Kini mogao da spoji tim koji košarkaška Srbija toliko dugo čeka - da zajedno u timu budete Bogdanović, Jokić, Marjanović, Bjelica, ti...?
"Nadam se. To je logično.Da budemo u najjačem sastavu kad već nismo u Turskoj na Evrobasketu".
Šta je to što ti nedostaje iz života u Evropi, a na šta si se odmah navikao sada u Americi?
"Nedostaje mi porodica, prijatelji, Srbija… Odmah sam se navikao na sunce i lepo vreme u Los Anđelesu".
Čuješ li se sa ostalim momcima iz NBA lige? Kakvi su njihovi utisci o dosadašnjem delu sezone?
"Čujem se sa Bogdanom i Bjelicom redovno, ali ne stižemo da se viđamo mnogo zbog obaveza. Čuo sam se i sa ostalima".
KAMP? TRI NOVA TERENA, SALA...
Šta novo spremaš u kampu za novu sezonu, hoće li biti ekspanzije kampa, koliko si zadovoljan dosad učinjenim?
"Ušli smo već u treću sezonu. Koliko čujem od brata i ostalih koji se bave kampom već smo maltene popunili jednu smenu, što me raduje jer je dokaz kvaliteta koji smo deci ponudili. Najvažnije mi je da klinci sa kampa odlaze zadovoljni radom koji su imali i uslovima. Za leto smo im spremili još tri terena sa tartan podlogom, što će zaista biti uživanje za trening, kao i trenažnu salu, koja će omogućiti da vremenske prilike ne utiču na ritam treninga. Radujem se dolasku u Srbiju i zbog kampa jer ću imati mnogo više vremena da češće budem na Srebrnom jezeru. Napravili smo promene i na sjatu www.teo4.rs gde se nalaze svi podaci o kampu. Sada je prijavljivanje mnogo lakše i brže".
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar