Analiza: Kako je Zvezda naučila da igra bez Feldina?
Bio je to izazov za Crvenu zvezdu, a posebno njenog trenera Dušana Alimpijevića. U situaciji kada jedan od dvojice vodećih strelaca nije u svom zenu, bilo je potrebno izvući keca iz rukava i nekako nadomestiti Feldinovu „minus fazu“. Alimpijević je izvukao dva asa - Dejana Davidovca i Dilana Enisa.
Košarka 06.01.2018 | 21:30
Šarunasov Žalgiris je apsolutni hit elitnog takmičenja. Slomio je Fenerbahče u Istanbulu, te Panatinaikos i Olimpijakos i zbog toga litvanskom velikanu treba skinuti kapu. Ali, crveno-bela garda je u novom velikom skalpu pokazala ideju kakva se i traži u najvećim izazovima - kako da pobedi, čak i kada njen najbolji strelac nije na svom nivou.
Posle više od mesec dana pružanja rola na visokim lestvicama, Džejms Feldin nije 2018. godinu započeo onako kako je to očekivao. Donekle i logično, s obzirom na veliku energetsku potrošnju u poslednjih mesec dana, ali i partije kojim je direktno uticao na rezultat i bio heroj jadranskog šampiona. Od Efesa, kada je ubacio rekord karijere, preko Valensije, gde je u dramatičnoj završnici ostao hladan kao druga strana jastuka, do Olimpije u Mediolanum Forumu i kompletne minijature u poslednjih 100 sekundi sa šest ključnih poena.
Utakmicu sa Žalgirisom pokušaće što pre da zaboravi. Jer, ne samo da je ostao na svega dva poena, uz svih osam promašaja iz igre, već i zato što je kompletnu poslednju deonicu presedeo na klupi.
„Ovo je moj najlošiji meč“, kao iz topa nam je poručio Feldin i nastavio:
„Bilo je baš teško, da budem iskren. Igrali su baš dobru odbranu na meni. Isforsirao sam prva dva šuta, što je uticalo da loše nastavim utakmicu. Nije uticalo na moje samopouzdanje, jer uvek verujem u sebe. Teško veče je iza mene, ali nisam ja bitan. Bitna je ekipa i to da smo pobedili. Mnogo sam srećan zbog pobede. Bilo bi mi jako teško da smo izgubili, a ja odigrao ovako“, iskreno će momak koji je obeležio Zvezdin rezultatski uspon.
Bio je to izazov za Crvenu zvezdu, a posebno njenog trenera Dušana Alimpijevića. U situaciji kada jedan od dvojice vodećih strelaca nije u svom zenu, bilo je potrebno izvući keca iz rukava i nekako nadomestiti Feldinovu „minus fazu“. Alimpijević je izvukao dva asa - Dejana Davidovca i Dilana Enisa.
„Imao sam dobrih partija, imao sam loših igara, bila je ovo utakmica za neke druge momke i mnogo me raduje što su bili tako dobri, što smo dobili“, jasan je Feldin.
Odigrao je Dušan Alimpijević na sigurno i nije želeo da Feldina izlaže dodatnim naporima, kada ga lopta nije slušala. Ostavio ga je na klupi. Mnogi bi takvu odluku videli kao ozbiljan rizik i kocku pošto je rival bio potpuno ravnopravan. Testirao je snagu svojih izabranika, kao da je želeo da vidi mogu li da se snađu i nauče da igraju bez iskusnog strelca. Nešto slično je već ekipa iskusila protiv Olimpije četiri dana ranije, pošto je Feldin više bio u seriji velikih promašaja nego velikih pogodaka. Zato je utakmica, uostalom, i bila onako tesna.
Ali, pokazalo se zašto velike utakmice rađaju velike pobednike. Dejan Davidovac je učinjenim u završnih, ujedno i najvažnijih deset minuta demonstrirao koliki je zapravo njegov igrački rast otkako je redovno na parketu.
„Poznajem Dejana i njegovog brata od ranije i obojica su talentovani momci. Ali, Dejan je baš talentovan igrač. Mnogo mi je drago što je dobio šansu i što istu koristi, posebno kao igrač koji ranije nije toliko bio poznat našoj javnosti, na evropskom nivou. Ovo je njegova prilika i treba da je iskoristi“, rekao nam je plejmejker Žalgirisa i reprezentacije Srbije, nekada igrač Crvene zvezde Vasilije Micić posle utakmice.
Ono što Dejan Davidovac pruža otkako je zadužio crveno-belu opremu je, objektivno gledano, van svih očekivanja. Posebno jer je ovo trebalo da bude sezona navikavanja na evroligaške prilike i priprema za ono što tek dolazi. Ali, dečko iz Zrenjanina je sve prognoze metlom počistio i zaslužio oreol najprijatnijeg, možda i najvećeg iznenađenja ove sezone.
„To je to! To je evroligaški tim. Biće večeri koje nisu moje, bilo je večeri kada sam ja bio dobar, a možda Ročesti nije. Imaćemo uspona i padova. Mnogo je dobra stvar što imamo igrače poput Dekija (Dejan Davidovac) koji mogu da uđu na teren i naprave ono što je uradio u četvrtoj deonici“, kaže Feldin i objašnjava:
„Ona prva njegova trojka bila je preko ruke u poslednjoj sekundi napada. To je baš teško ubaciti. Kada je to ubacio znao sam da će druga i treća ući, jer vidim šta dečko radi svakodnevno na treninzima. Pun je samopouzdanja“.
Upravo takav utisak i ostavlja Dejan Davidovac svaki put kada je na parketu. Smiren, fokusiran, stabilan, hladnokrvan, siguran sa loptom u rukama. Plejmejker u telu 203 centimetara visokog polivalentnog košarkaša koji je Crvenoj zvezdi doneo jednu potpuno novu igračku dimenziju i čoveka za sve - trošenje vremena, razigravanje saigrača, probijanje teških defanzivnih bedema, ali i dominantno rešetanje koje donosi pobede. A to je nešto što u Žalgirisu verovatno nisu očekivali.
E, baš to je Davidovac pokazao za samo jednu četvrtinu. Četvrtinu u kojoj je Crvena zvezda konačno probila čvrst Žalgirisov oklop i oduševila armiju navijača. Ona trojka preko Kevina Pangosa kod rezultata 53:50 dokaz je koliko samopouzdanje ima momak koji je pre samo dve i po godine bio otkrovenje u dresu Vršca, sa reprezentativnim zlatom oko vrata. Čak iako je, budimo iskreni, to bio šut samo kako bi se preduhitrio sat za merenje napada.
„Verujem da su očekivali da ću ja promašiti neke šuteve. Kada sam bio na klupi svi su mi dali mnogo podrške, saveta da nastavim dalje. Obično igram dobro u poslednjoj deonici, sada sam bio na klupi i bio sam spreman na sve. Da presedim i da uđem u igru i znam da bih uzeo sledeći šut da sam bio na parketu“, kaže Feldin.
Teško je to objasniti nekom ko možda ne vidi te sitne detalje, ali kada vidite Dejanovekretnje bez lopte, koliko logično odmerava svaki detalj, situaciju na parketu i kako razumski bira svaki naredni potez, jasno je zašto trener Alimpijević ima toliko poverenje u jednog debitanta. Debitanta koji je u najvažnijoj četvrtini njegove dosadašnje karijere ubacio 11 poena, uključujući i dva slobodna bacanja za nedostižnu prednost, ali i dve blokade.
Ta vera je Davidovcu omogućila da u vrtoglavih nekoliko minuta čiste inspiracije eksplodira i postane igrač čije će se ime naći u mislima svakog zvezdaša. Da s oduševljenjem priča o onoj trojci, ali i naredne dve, koje je Davidovac ubacio praktično u sledeća dva napada sa gotovo identičnih pozicija i iz skoro istih napadačkih situacija. One dve blokade nad Aronom Vajtom samo su došle kao šlag na torti surove dominacije momka za koga je, baš kao što Vasa Micić reče, u evroligaškim okvirima malo ko čuo.
Sada će ga svi dobro zapamtiti, ako već nisu posle Reala, Valensije, Efesa ili Armanija, kada su njegove role bile nešto drugačije, više usmerene ka rešenjima iz drugog plana.
Alimpijević mu je omogućio da zaigra i kao bek, imao je šansu da zablista punim sjajem. To mu je trener obezbedio dobrom rotacijom uvek jako dobrog Tejlora Ročestija i Dilana Enisa, čija je energija podigla gledaoce na noge. Kanadski plej odigrao je svoju najbolju partiju u crveno-belom dresu i tačno je mogla da se oseti njegova energija kojom je plenio i terao Žalgirisovu odbranu da stalno rotira čuvare i traži alternativna defanzivna rešenja.
Konačno je Enis proigrao i to će obradovati sve u stručnom štabu. Donedavno najbolji igrač Mega Bemaksa stigao je na Mali Kalemegdan u jako nezgodnom trenutku, kada je ekipa išla na četiri vezana gostovanja i u sistem je morao da se uklopi bez dana treninga.
Posle nekoliko zajedničkih treninga i stalnih razgovora sa trenerom Alimpijevićem, te Ročestijem i Feldinom Enis je osetio da je došlo i njegovo vreme da pokaže ono što zna na evroligaškom nivou. Vidi se da mu treba još malo vremena kako bi sve došlo na svoje, ali njegova energija, sirova snaga koju ima i želja za dokazivanjem doneli su Žalgirisu velike probleme. Teško su izabranici Šarunasa Jasikevičijusa izlazili na kraj s njegovim prodorima posle blokada, zbog čega je nekoliko puta u maniru iskusnog plejmejkera izvlačio faulove i lake poene sa linije penala. Da bi ona trojka za preokret u drugom kvartalu i duga dvojka sredinom trećeg kvartala ubrizgale potrebnu dozu samopouzdanja za finiš u kojem je imao tri od četiri iskorišćena slobodna bacanja za pobedu.
„Raduje me to što ekipa ne mora da zavisi od mene. Momci koji igraju manje ili nisu imali dovoljno minuta dobili su na samopouzdanju, a to nam je potrebno. Nije dovoljno da samo Tejlor, Pero i ja igramo dobro. Svi su nam potrebni“.
Crvena zvezda je pokazala nešto mnogo bitno, nešto što će takmacima u nastavku sezone uneti dodatni nemir kada ispred sebe budu imali srpskog šampiona. Pobedničku ideju, napadačku raznovrsnost, veliko samopouzdanje i, opet, koliko je Pero Antić važan šraf u timu i zašto je važno njegovo prisustvo, njegova reč.
„Osećaj je baš kao kada smo pobedili Real u Madridu. Znali smo da je Real opterećen povredama. Ali, hajde, da se ne zamajavamo - Real je Real. Ta pobeda dala nam je ogroman vetar u leđa, a nadam se da bi ova mogla da nam pruži još više samopouzdanja“.
Crvena zvezda je izrasla u tim koji će se u nastavku sezone potpuno ravnopravno boriti za četvrtfinale!
Izvor: mozzartsport
FOTO: Star Sport
Komentari / 0
Ostavite komentar