Završen sastanak Vučića i Putina
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i Ruske federacije Vladimir Putin završili su u Moskvi bilateralne razgovore nakon kojih je potpisano niz sporazuma o saradnji u različitim oblastima, a u obraćanju novinarima Putin je istakao da je razgovor bio iskren i sadržajan te najavio dalji razvoj i jačanje odnosa dvije zemlje.
Srbija 19.12.2017 | 17:18
Kako je rekao Rusija će po pitanju Kosova podržati svaku odluku koja će biti postignuta između Beogarda i Prištine naglasivši da bi rješenje trebalo da se postigne poltičkim sredstvima u dijalogu dvije strane i da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.
"Rusija je zainteresovana za stabilizaciju prilika u regionu. Ruska strana će nastaviti podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije", rekao je ruski predsjednik.
Putin je rekao da su se razgovori najvećim dijelom odnosili na ekonomsku saradnju uz ocjenu da ona raste i da će se to i nastaviti i najavio da će Rusija pokriti potrebe Srbije za gasom.
Vučić je izjavio da će Srbija u političkom smislu uvijek biti zahvalna Vladimiru Putinu što je spriječio da srpski narod dobije žig genocidnog naroda, kao i na tome što i dalje ima mogućnost da se bori za Kosovo i Metohiju, te ponovio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.
Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Putinom ponovio da Srbija jeste vojno neutralna zemlja i nema težnje da uđe u vojne saveze uključujući NATO.
"Želio bih da u ime Srbije izrazim zahvalnost na podršci koju nam Rusija pruža u smislu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje. Rusija je uvijek bila prijatelj Srbije", rekao je Vučić.
On je pozvao Putina da dođe na otvaranje hrama Svetog Save koje je planirano 2019. godine, a u čije je opremanje ruska strana uložila značajna sredstva.
Izvor: Tanjug
Komentari / 20
Ostavite komentarAnaliza zspada
19.12.2017 16:40Bravo mudrosti ovih junaka , dajte doprinos miru i razvoju ekomomije na danasnji svetac Nikolj dan.
ODGOVORITEMaxo
19.12.2017 17:06Po izraza Putinovog Lica nije nesto odusevljen sta je cuo od Vucka.
Realno
19.12.2017 19:53Putin svaka cast kao presednik bistar pametan zna covek sta radi vrti nekog oko malog prsta sve cestitke salje smece kao i dosad pozdravljam
dzoo
19.12.2017 17:09Samo zamajavaju bedu koja rezolucija.Pa Vucicu nemozes otic kad hoces na KM.Daj pustite demagogije nece sad izbori.Gledaj ako se moze sto napraviti za Srbe koji oce ostati.Mora nam biti jasno nikad necemo dobiti jos jednu drzavu kao Bosna da je svaka budala moze blokirati.
ODGOVORITEJa doso nako
19.12.2017 18:15Rusija zainteresovana za stabilnost na Balkanu,drugim rijecima Dodo i Srbi nemoj da se*ete i pravite probleme.
ODGOVORITEHm
19.12.2017 18:46Pogledaj te im dobro face i onda komentarisite! Putin ljut Vucic crven Slika govori vise od hiljadu rjeci!
ODGOVORITEZasto novinarima nije bilo dozvoljeno da postave pitanja
19.12.2017 19:22Od svega meni je najsiptomaticnije to da nakon sastanka na konferenciji za stampu novinarima uopste nije bilo dozvoljeno postavlanje pitanja tako da nismonista culi ni o statusu hum centra u nisu n o navavci PVO sistema s300/S400. A zabrasna postavljanja pitanja sama po sebi sugerise da susret bas nije bio produktivan. jesu pomenuli da ce rusija dosvoliti Srbiji da reexportuje gas al vec znamo da ga ne moze rexportovati u EU drzave
ODGOVORITEgoran
19.12.2017 20:45Ni ja ne shvatam koja je svrha konf. za stampu kada na njoj nije dozvoljeno postavljanje pitanja. A navodno na ovoj Putinovoj i Vucicevoj je tek na samoj konferenciji receno da ne mogu postavljati pitanja. U tom slicaju, mogli su novinarima nakon susreta samo podjeliti saopstenja za stampu
popara
19.12.2017 22:48Dva zabrinuta covjeka,Putin zbog sankcija Rusiji a Vucic zbog sankcija koje tek dolaze,njemu i Srbiji.
Stojan
19.12.2017 19:28Ovolišni tekst, a DVA i PO sata razgovarali.
ODGOVORITEreal
19.12.2017 19:31Za status neutralnosti, bilo „stalne“ ili „privremene“, međunarodne norme su eksplicitne – nije dovoljno da država sama proglasi svoju neutralnost, neophodno je da se sa takvim opredeljenjem saglase i ostale države-članice međunarodne zajednice. Osobito velike sile, stalne članice Saveta bezbednosti.Srbija nema kakav validan dokumenat i garancije u vezi sa proklamovanom vojnom (nepostojećom) neutralnošću.Međunarodnim pravom je regulisano, između ostalog, da u svakom ratu, pored strana u sukobu, neke države ni na koji način ne učestvuju u oružanim sukobima. Te države se označavaju kao „neutralne države“ i njihova prava i obaveze su posebno uređeni pravilima međunarodnog prava. Dakle, ne „vojno neutralne“, već „neutralne države“, i ne samo vojni već i svi ostali državni kapaciteti u paketu.
ODGOVORITEre
19.12.2017 22:05Upravo tako.Ali de ti Boze neukima nesto objasnijer svi hoce da cuju ono sto im lijepo zvuci za usi. Neznam samo dokle vise ovakva demagogija Srbije zeli da bude kao neutralnaa pokusava da se sto vise naoruza.Za koga i protiv koga ako je vec odlucila da zeli biti neutralna.
Zoki
19.12.2017 21:01Koja ekonomska pomoc,prica za malu djecu i u Rusiji je bijeda veca nego u Srbiji,tamo samo zivi dobro politicki milje i kriminalci isto kao i kod nas,sve kopirano nemojte se zanosiiti dobrim zivotom u Rusiju,proveo sam tamo poslovno trideset dana i sve vidio i dozivio Putinu treba Srbija samo za potkusurivanje sa SADa,sta su nam oni pomogli,a da nisu debelo naplatili,samo dobra prica.Koji smo mi krelci i jadnici svi nas setaju kao male bebe.
ODGOVORITEBravo
20.12.2017 01:24Upravo tako. Rusi koga nisu iskoristili i ne znaju ga. Tesko nama sa njima. Bijeda gora od nas u Rudom.
Re Zoki
20.12.2017 07:01Ti si smoki..i mozak ti je smoki.
prle
19.12.2017 21:58Republika Srbija u programu Partnerstvo za mir Odnosi Republike Srbije i NATO su u mnogo čemu specifični - rezultat su i refleksija istorijskih okolnosti i događaja iz nedavne prošlosti. Međutim, na obe strane postoji izraženo razumevanje da unapređenje partnerske saradnje, posebno kroz učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, doprinosi stabilnosti i jačanju poverenja na Balkanu i širem evroatlantskom prostoru. U tom smislu, za Republiku Srbiju je, u aktuelnom periodu, učešće u programu Partnerstvo za mir najadekvatniji okvir za razvoj odnosa i saradnje sa NATO, državama članicama Alijanse i drugim učesnicima programa Partnerstvo za mir, posebno imajući u vidu prirodu ovog programa, njegovu fleksibilnosti i mogućnosti za njegovo individualno prilagođavanje svakoj učesnici. Odnosi Republike Srbije i NATO u periodu neposredno pre pristupanja programu Partnerstvo za mir razvijali su se uzlaznom linijom i manifestovali kroz razvijeni politički dijalog. Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa političkim i vojnim strukturama NATO, Republika Srbija je razvijala raznovrsnu bilateralnu saradnju u oblasti politike bezbednosti i odbrane sa državama članicama NATO i programa Partnerstvo za mir. Na Samitu NATO u Rigi, 29. novembra 2006. godine, Republika Srbija je pozvana, uz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, da pristupi programu Partnerstvo za mir. Učesnica programa je formalno postala 14. decembra iste godine, kada je tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić, u sedištu NATO u Briselu, potpisao Okvirni dokument, koji sadrži osnovna načela programa Partnerstvo za mir. Time je Republika Srbija i zvanično postala učesnica programa Partnerstvo za mir i stekla pravo da učestvuje u radu Saveta za evroatlantsko partnerstvo, kao i komiteta i radnih tela NATO u formatu otvorenom za države partnere. Nakon potpisivanja Okvirnog dokumenta, Vlada Republike Srbije je usvojila Prezentacioni Dokument, koji je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 5. septembra 2007. godine, uručio u sedištu NATO. Ovim dokumentom definisane su oblasti saradnje sa NATO, aktivnosti koje Republika Srbija namerava da preduzme kako bi ostvarila ciljeve partnerstva, kao i vojne i druge kapacitete koje stavlja na raspolaganje za program Partnerstvo za mir. U Prezentacionom dokumentu Republika Srbija je istakla nameru da aktivno učestvuje u programu Partnerstvo za mir i spremnost da participira u skoro svim uspostavljenim mehanizmima programa, uključujući i Individualni akcioni plan partnerstva (Individual Partnership Action Plan), kao viši oblik saradnje. Republika Srbija i NATO zaključili su 1. oktobra 2008. godine Sporazum o bezbednosti informacija (Security Agreement), a Narodna skupština Republike Srbije ga je ratifikovala 5. jula 2011. godine. Ovim sporazumom garantuje se minimum neophodnih standarda zaštite podataka koji se međusobno razmenjuju. Na ovaj način je omogućena razmena informacija poverljive sadržine sa NATO i stvoreni uslovi za aktivniju ulogu Republike Srbije u Partnerstvu za mir. Krajem oktobra 2008. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o otvaranju Misije Republike Srbije pri NATO, što je predstavljalo važan korak u cilju jačanja diplomatskog i odbrambeno-vojnog prisustva u sedištu Alijanse, za unapređenje dijaloga i razvoj saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir. Misija Republike Srbije pri NATO zvanično je otvorena decembra 2009. godine. Prvi Individualni program partnerstva (Individual Partnership Programme) između Republike Srbije i NATO za 2009-2010. godinu usvojen je krajem 2008. godine, čime je konkretizovano učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, shodno ciljevima i oblastima saradnje navedenim u Prezentacionom dokumentu. Drugi Individualni plan program partnerstva obuhvatao je period 2010-2011. godinu, a treći period 2011-2012. Vlada Republike Srbije je, u februaru 2011. godine, usvojila Zaključak o pokretanju procedure za izradu Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) između RS i NATO, kao intenzivnijeg oblika saradnje u okviru Partnerstva za mir. IPAP se sastoji iz Prezentacionog dokumenta i matričnog plana implementacije ciljeva definisanih u Prezentacionom dokumentu. Vlada Republike Srbije je 14. jula 2011. godine usvojila Prezentacioni dokument, koji je 25. novembra 2011. godine predstavljen u sedištu NATO u Briselu. Prvi IPAP (za period 2015-2016) stupio je na snagu 15. januara 2015. godine i usvajanje ovog dokumenta predstavljao je značajan korak napred u odnosima između Republike Srbije i NATO, kojim su stvoreni uslovi za redovan i struktuiran dijalog, uključujući i dijalog na političkom nivou. Važenje pomenutog IPAP produženo je i za 2017. godinu, a u toku je izrada IPAP za period 2018-2019. godine. Izveštaj o implementaciji prvog IPAP je pokazao da je, od ukupno 215 aktivnosti, u predviđenom roku u potpunosti realizovano 134 (62%), 75 je delimično realizovano (35%), a 6 nije realizovano (3%). NATO Komitet za partnerstvo i kooperativnu bezbednost (PCSC) usvojio je 26. septembra 2016. godine Izveštaj o dosadašnjoj implementaciji IPAP, koji je prepoznao izuzetan napredak u razvoju partnerskih odnosa Republike Srbije i NATO postignut u tom periodu. Pored navedenog, ostvaruje se i zajednička aktivnost između Republike Srbije i NATO u okviru Procesa planiranja i pregleda (Planning and Review Process), mehanizma programa Partnerstvo za mir koji je od posebnog značaja za unapređenje saradnje na vojnom planu. Značaj učešća Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir Učešće u programu Partnerstvo za mir doprinosi suštinskom učvršćivanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, u skladu je sa postavljenim spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije i u funkciji je bržeg napredovanja u procesu evrointegracije. Takođe, ima pozitivne efekte na proces reforme sektora bezbednosti i sistema odbrane, posebno u kontekstu pomoći efikasnijem prilagođavanju opšteprihvaćenim principima demokratske kontrole oružanih snaga i jačanju spremnosti zemlje da odgovori na savremene bezbednosne izazove i pretnje. Važan aspekt praktične saradnje između Republike Srbije i NATO odnosi se na uništavanje viškova zastarele municije i ubojnih sredstava koji predstavljaju opasnost po bezbednost naših građana i životne sredine. U tom smislu, NATO i Republika Srbija su 12. oktobra 2016. godine započele projekat namenjen uništavanju viškova municije i ubojnih sredstva i tehničko-tehnološkoj modernizaciji „Tehničko remontni zavod Kragujevac". Projekat se finansira i sredstava povereničkog fonda NATO ukupne vrednosti 3,7 miliona dolara. Takođe, pod okriljem NATO programa naučne saradnje (Science for Peace and Security) postoje brojni projekti na kojima su angažovani naši mladi naučnici. Ovi naučni projekti, finansirani i podržani od strane NATO, imaju konkretnu upotrebnu vrednost i praktičan značaj za građane, lokalne zajednice i javne institucije. U toku je realizacija i privođenje kraju 6 projekata iz različitih naučnih oblasti, a u avgustu 2017. godine je objavljeno da osam srpskih naučnika predvodi istraživački projekat za razvoj komercijalne proizvodnje biogoriva iz algi. Važno područje odnosa sa NATO predstavlja saradnja u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija, kroz koju stičemo najbolja iskustva i unapređujemo svoje strukture i kapacitet za reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija. Republika Srbija je učestvovala, sa novoosnovanim timom za pretragu i spasavanje na vodi, na vežbi upravljanja posledicama vanrednih situacija „EADRCC Crna Gora 2016", od 31. oktobra do 04. novembra 2016. godine. Predstavnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije su učestvovali na „EADRCC" vežbi u oblasti vanrednih situacija koja je održana u Tuzli (Bosna i Hercegovina) od 25. do 29. septembra 2017.godine. U toku 2018. godine će se u Republici Srbiji organizovati vežba upravljanja posledicama u vanrednim situacijama, koju će Republika Srbija organizovati zajedno sa NATO Evroatlantski centrom za koordinaciju odgovora na vanredne situacije – EADRCC. Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa relevantnim strukturama NATO, Republika Srbija razvija raznovrsnu bilateralnu saradnju u političko-bezbednosnoj oblasti sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir. Politički dijalog između Republike Srbije i NATO Usvajanjem IPAP uspostavljen je okvir za produbljivanje saradnje između Republike Srbije i NATO i, u tom smislu, za unapređenje i podizanje političkog dijaloga na viši nivo. Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić su 18. marta 2015. godine posetili Sedište NATO u Briselu i učestvovali na sastanku Severnoatlantskog saveta i Republike Srbije, gde su razgovarali sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom i stalnim predstavnicima država članica NATO. Poseban značaj za dalje unapređenje odnosa između Republike Srbije i NATO imala je poseta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga Beogradu 19.-20. novembra 2015. godine, koji se tom prilikom sastao sa tadašnjim predsednikom Vlade Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i drugim visokim zvaničnicima. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je, tom prilikom, izrazio žaljenje zbog nevino stradalih tokom bombardovanja SRJ 1999. godine i uputio saučešće njihovim porodicama. Trend daljeg jačanja političkog dijaloga na najvišem nivou nastavljen je posetom tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića sedištu NATO 23. novembra 2016. godine. U bilateralnim razgovorima sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom razmotrene su dalje perspektive za produbljivanje partnerske saradnje između NATO i Republike Srbije, kao i druge teme od zajedničkog interesa. Tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić učestvovao je i na sastanku Severnoatlantskog saveta, gde je sa stalnim predstavnicima država članica razmenio mišljenja o bilateralnim odnosima Republike Srbije i NATO i drugim bezbednosno-političkim temama od značaja za region Zapadnog Balkana. U 2017. godini je bilo više susreta predstavnika Republike Srbije i NATO. Zamenica generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler je, 23. juna u Beogradu, prisustvovala svečanom prijemu povodom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, kada je imala i odvojene susrete sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Anom Brnabić. Ministar odbrane Aleksandar Vulin posetio je 22. septembra sedište NATO u Briselu, gde se sastao sa zamenicom generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler. Poslednja u nizu poseta na visokom i najvišem nivou bila je 14. novembra 2017. godine, kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio Sedište NATO u Briselu i susreo se sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kao i sa stalnim predstavnicima država članica NATO. INDIVIDUALNI AKCIONI PLAN PARTNERSTVA (IPAP) - PDF
ODGOVORITEIzraelac
19.12.2017 22:59Srbi su napravili toliki spin da narod mrzi jevreje a obozava Putina .. i ako to Putin inkad nije htio ni trazio.. sad je i njemu nezgodno zbog te srpske propagande kojom srpska oligarhija pokusava da pokrije svoje prljave prevare. Putinu je veoma zao sto jevrejski narod ispasta zbog srpskih vlasti i srpke pohlepe . a on nema kome to da otvoreno kaze kad je pred njimjedan veliki izdajnik obe strane pa cak i trece.
ODGOVORITEjovana lazimose
20.12.2017 03:35NATO program „Partnerstvo za mir“. Iz NATO obora Srbija nije izašlo ni zvanično ni nezvanično. Nekoliko vežbi koje je Srbija izvela sa Oružanim snagama Ruske Federacije i simbolično učešće na vojnoj paradi u Moskvi naspram stotina vojnih aktivnosti sa članicama NATO, ne svedoče o bilo kakvoj vojnoj neutralnosti. Naprotiv. Kako bi protumačili napred navedene odredbe međunarodnog prava kroz prizmu nepostojeće vojne (i državne) neutralnosti Srbije, sa “ veoma čvrstim (i obavezujućim) SOFA, IPAP i ostalim političko-vojnim sporazumima sa NATO savezom, kao i ugovornim „državnim partnerstvom“ sa američkom državom Ohajom, i nizom drugih tzv. evropskih i regionalnih vojnih i bezbednosnih pronatovskih „inicijativa“ i podsaveza, odnosno grupaciji ?
ODGOVORITEТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ
20.12.2017 04:28ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЕВЕРНО-АТЛАНТСКОГ УГОВОРА (НАТО) --- ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА -3.1. Стратегија јавног информисања -С обзиром на географски положај Републике Србије у средишту југоисточне Европе и природу безбедносних изазова у региону, Република Србија ће посебну пажњу посветити промоцији и подизању свести становништва о важности међународне и регионалне сарадње у суочавању с тим изазовима. Република Србија намерава да спроведе активну и свеобухватну информативну кампању о најважнијим питањима у области реформе сектора одбране као и о карактеру, обиму и користима сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир, укључујући и ИПАП. Стратегијом јавног информисања ће се обезбедити да информације о односима и сарадњи између Србије и НАТО буду објективно и благовремено представљене. Представници надлежних министарстава и институција ће израдити нацрт Стратегије, а она ће обухватити активности којима се обезбеђује пружање информација штампаним и електронским медијима, организација трибина и округлих столова; подршка академским и истраживачким институцијама, као и сарадња са невладиним организацијама. Стратегија ће охрабрити српске академске, истраживачке и научне институције да уђу у процес сарадње са НАТО-ом и да приступе заједничким пројектима. Подршка Одељења за јавну дипломатију НАТО ће бити важна за успешно спровођење ове стратегије, као и сарадња и подршка контакт амбасаде за сарадњу са НАТО, НАТО војне канцеларије за везу у Београду, као и чланица и партнера у НАТО. -3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу -Стратегијом научног и технолошког развоја 2010-2015. предвиђено је да Република Србија буде земља иновација. У циљу остваривања националних приоритета дефинисаних овом стратегијом, Република Србија остаје опредељена за све веће учешће у европским и другим међународним пројектима и програмима. Српске институције су већ оствариле учешће у преко 300 пројеката у Седмом оквирном програму ЕУ (ФП7). Република Србија ће радити на јачању сарадње са НАТО програмом „Наука за мир и безбедност“ (SPS) кроз стварање повољнијег законског и институционалног окружења за активније учешће експерата и организација из Републике Србије у пројектима, као и на унапређивању билатералне сарадње са земљама региона у области науке и образовања. -3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама -Имајући у виду чињеницу да је регион југоисточне Европе угрожен различитим врстама природних непогода, приоритет Републике Србије је даље унапређење служби и јачање капацитета за смањење ризика од катастрофа, побољшање брзог првог реаговања у случају ванредних ситуација и ефикасно санирање последица катастрофа. На пољу ванредних ситуација и управљања кризама, Република Србија ће наставити да унапређује сарадњу са свим суседним државама и да активно учествује у регионалним и међународним иницијативама. Приоритети су: даље јачање капацитета институција и органа који се баве планирањем у ванредним ситуацијама; израда Акционог плана за примену Националне стратегије за ванредне ситуације и релевантних подзаконских аката, израда процена угрожености и плана заштите и спашавања на различитим нивоима, унапређење међуресорске сарадње, опремање посебних јединица и постизање њихове пуне операбилности, као и сарадња са Евроатланским координационим центром за реаговање на катастрофе (EADRCC) и са земљама чланицама НАТО и Партнерства за мир.
ODGOVORITESlično li je..
20.12.2017 06:35Svojevremeno, za vrijeme najboljih odnosa Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, od '44 do '48.g., najviši sovjetski zvaničnici su se izrugivali i ismijavali svojim jugoslovenskim kolegama, zbog neumjesnog podilaženja, pretjerane servilnosti, kao i potiskivanje u drugi plan ekonomskih i političkih interesa svoje zemlje. Staljin ih je nazivao 'bjednije duraki', u prevodu 'jadne budale'. Na kraju su ti odnosi i pukli zbog ekonomije, privilegovanog položaja sovjetske strane u mješovitim privrednim društvima, preko kojih su bez realnog osnova izvlačili kapital, na štetu jugoslovenske strane.
ODGOVORITE