Zašto Partizan ne „zatvara“ utakmice u Humskoj?

Ili - zašto je Zvezda odmakla?!

Fudbal 15.12.2017 | 23:46 Davno je Milan Bard Živadinović "patentirao" fudbalsku umotvorinu da je "2:0 najopasniji rezultat". Na primeru Partizanovih superligaških utakmica u Humskoj ona je modifikovana u:

"Najopasnije je 1:0".

Ove sezone crno-beli su se ponašali kao Doktor Džekil i Mister Hajd. Na internacionalnim mečevima bili su uglavnom sjajni i zahvaljujući učinku u grupnoj fazi Lige Evrope ostvarili uspeh čekan 13 godina, međutim, kad je trebalo slično ponoviti u prvenstvu i(li) prednost domaćeg terena pretvoriti u pobede usledila bi razočaranja za Grobare, koja su i dovela do toga da tim Miroslava Đukića na zimsku pauzu ode sa devet bodova zaostatka u odnosu na Crvenu zvezdu. Mahom što inicijalna vođstva nije pretvarao u trijumfe, što mu je bio zaštitni znak u prethiodnim sezonama i što bi trebalo, svuda na svetu, da bude odlika šampionskih ekipa.

Za detaljnu analizu je činjenica da je od potencijalna 33 boda na 11 superligaških utakmica kod kuće Partizan osvojio samo 20 bodova. Kao da je neko na stadion okačio tablu "rasprodaja", sa crno-bele strane Topčiderskog brda poene su nosili Voždovac (3:1), Čukarički (0:0), Napredak, Spartak, Vojvodina i Crvena zvezda (po 1:1). Poslednji večiti derbi potvrdio je saznanje da čak i kad povedu i deluje da su na pobedničkoj staziĐukićevi pitomci ne uspevaju da, kako to treneri vole da kažu, "zatvore" utakmicu. To im se desilo protiv Zmajeva, Subotičana, Lala i lidera na tabeli.

Zbirno devet bodova. Tu je tih devet bodova zaostatka.

Indikativno: bodove posle stečene prednosti (a i kad nije vodio kao protiv Brđana ili Kruševljana) Partizan je gubio u sudarima sa ekipa iz gornjeg doma tabele, projektovanim za plasman u plej-of (do osmog mesta). Čim je tim malo "zategnut", posvećen detaljima u odbrani, s dvostrukim blokom ili kvalitetnom kontrom kakvu neguju Napredak i Spartak, crno-belima je teško da razvijaju akcije. Uz nesporan kvalitet pomenutih rivala.

Tu je problem igra.

Drugi je psiha.

Svaki put kad bi poveli 1:0 na svom stadionu Partizanovi fudbaleri bi ostatak utakmice igrali u panici da ne prime gol. Nesvesno ili po komandi - a možda i zato što se suparnik otvori - povlačili bi se na svoju polovinu i stekao se utisak kao da jedva čekaju da prođe vreme. Umesto da bude suprotno, da na krilima vođstva zadaju još jedan udarac, izazivali su sudbinu i primali golove posle čega ili nije bilo vremena ili dovoljno umešnosti da se postigne još jedan.

Ima stručnjaka spremnih da ovo povežu sa karakterom trenera i(li) igrača. Miroslav Đukićje staložen, ne podleže euforiji i nije ni izbliza energičan kao, na primer, Aleksandar Stanojević ili Marko Nikolić. Prvi pripada grupi Partizanovih trenera koja je u jesenjem delu sezone pobedila svih deset utakmica kod kuće, a drugi može da se podiči nizom od 15 uzastopnih slavlja kod kuće što je bilo kjučno u pohodu na prošlosezonsku duplu krunu.

O kvalitetu sadašnjeg Partizanovog tima može da se polemiše, međutim, nameće se zaključak da nema crtu pobednika kao neki pređašnji.

"Sećam se dok je trener bio Tumba (Ljubiša Tumbaković, op. au) kad damo prvi gol to je kraj. Zatvorena utakmica. Gotovo. Ne samo što bismo odmah dali i drugi, pa i treći, nego su nas protivnici često molili da ih ne ponižavamo, da ih "ne punimo". To je zato što smo osećali ovaj klub i bilo nam je bitno ne samo da pobedimo, nego da pobedimo ubedljivo. E, to je Partizan", govorio nam je jedan od bivših igrača kluba iz Humske.

To je onaj period kad su za Parni valjak igrali Saša Ilić s početka karijere, sadašnji članovi stručnog štaba Ljubiša Ranković i Andrija Delibašić, te sportski direktor Ivica Iliev. Gde će bolju priliku aktuelni prvotimci od te da ljude s kojima svakodnevno sarađuju pitaju kako se "zatvaraju" utakmice.

Nije sramota učiti od boljih.

A kad smo već kod karaktera: znate li zašto uprava juri Radosava Petrovića? Zato što uz nesporan fudbalski kvalitet ima i crtu lidera, sposobnost da "drži" svlačionicu, čvrstu ruku da zavede red do te mere da bi prvi kiks bio i - poslednji.

To fali Partizanu.

FATALNIH DESET MINUTA

Ove jeseni Partizan je ispustio čak 13 bodova na svom stadionu, a indikativno je da je tri gola primio u završnih deset minuta utakmice. Najpre je u avgustu Aleksandar Ješić u 88. minutu potvrdio pobedu Voždovca (3:1), Damir Kojašević je u 86. doneo izjednačenje Vojvodini (1:1), a Ričmond Boaći u 84. za remi koji odgovara Crvenoj zvezdi (1:1).

Sad: da li je to slaba fizičke sprema, pad koncentracije ili je zahtevan ritam od 36 utakmica za pet meseci uzeo danak - oceniće struka.

Izvor: mozzartsport