LE: Uloga Marka Jankovića u četvrtak...

Hajde, opet! Neka bude kao Poslovođa, Muja, Milko i Tomić! Koliko je za Partizan značajno što mu se razigrala „desetka“ i šta sve od crnogorskog reprezentativca može da se očekuje protiv Jang Bojsa.

Fudbal 20.11.2017 | 19:45 Zoran Tošić na tribinama zato što je suspendovan, Saša Ilić na klupi zato što je poslednju evropsku utakmicu počeo još pre tri godine, Vladimir Stojković jeste lider, ali njegovo je da zaštiti sopstveni gol, Everton Luiz igra daleko od protivničkog, što ostavlja otvorenim pitanjem ko bi u Partizanu trebalo da se uvuče u odoru junaka i pod plaštom viteza povede crno-bele ka evropskom proleću.

Ako je suditi na osnovu poslednjih izdanja onda bi to mogao, neko će i reći i morao, da bude – Marko Janković.

Sjajan gol Radu, pa još dva projektila (doduše, uz pomoć Javorove odbrane) za trijumf u Ivanjici izdvojila su crnogorskog reprezentativca kao onog igrača u ekipi MiroslavaĐukića u kog ovih dana netremice gleda svaki Grobar i praktično ga moli:

„Hajde, opet“.





Jer koliko sva prethodna tri gola bla efektna – a jesu – tek će sledeći, bude li postignut u četvrtak imati pravi značaj na navijačkoj vrednosnoj skali i pozicioniraće krilnog vezistu kao potencijalnog heroja. Fudbalera čije bi ime i posle 23. novembra moglo da ima posebno mesto u klupskom arhivu.

Taj, može biti samo jedan gol, stavio bi ga u istu ravan sa Vladicom Kovačevićem,Mustafom Hasanagićem, Milkom Đurovskim i Ivanom Tomićem. Ne, nije ovde reč o igračkim kvalitetima, stažu i uticaju na izgradnju veličine Parnog valjka, jer prethodna četvorka i generacije koje su uz pobrojane donosile Partizanu evropsko proleće u nekoj imaginarnoj utakmici, ovu današnju bi savladale bez većih problema.

U pitanju je značaj njihovih golova, protiv luksemburškog Ženeš Eša (het-trik čuvenogPoslovođe), Verdera (kad je Muja šalje levom u dalji ugao), Groningena (to vam je ono kad Milko maltretira odbranu Holanđana i spakuje joj tri komada u dvomeču) i Viljareala (kad tadašnji kapiten, potonji direktor i trener puca dovoljno snažno sa penala, da ne vredi ni Pepe Reina na golu). To su matovi koji u kolektinoj navijačkoj svesti ostaju za sva vremena. Imaju šmek. Poništavaju sve loše što je bilo na tim utakmicama, a bilo je o-ho-ho, pamte se samo junaci.





Zato, kad već nema Bambija Tošića da odapne strelu iz slobodnjaka, za Partizan je više nego značajno što se razigrao Marko Janković. Što ne samo da daje golove, nego i igra onako kako je u finišu prošle i početkom ove sezone navikao publiku. A među njom je bilo i one koja je htela da ga menja ili mu čak zviždala kad mu nije išlo u prethodna dva meseca (pre gola u osmini finala kupa dao ga još 17. septembra). Ruku na srce, bio je to možda njegov najlošiji period otkako je u Humskoj 1, ali sad kad se probudio, zar nije on dovoljno jaka poluga da se na njoj zasnivaju pobedničke ambicije i gradi optmizam za plasman u evropsko proleće?

Osim efikasnog, jednako bitno za Partizan je buđenje Marka Jankovića u smislu igre. Jer kad nema Saše Ilića da gurne pas u prazno ili Zorana Tošića da probije po krilu, „desetki“ crno-belih nameće se obaveza da povuče ekipu napred i uposli, na primer, LeandreaTavambu ili Ognjena Ožegovića. Baš je to činio u uvodu sezone kad je sastav MiroslavaĐukića ličio na ekipu sa stilom, igrao konkretnije i(li) brže nego u poslednja dva meseca. Možda baš zato što se fudbaler koga saigrači oslovljavaju „Mesko“ bolje snalazi na mestu desnog krila (na levo se preselio silom prilika posle Bambijevog dolaska), pa je odatle asistirao i Tavambi i Đurđeviću za golove protiv Olimpijakosa, plesao terenom u Felčutu kad je jednom asistencijom ukrasio pobedu nad Videotonom, bio razigran i u prvenstvenim utakmicama... Naposletku, i tom Jang Bojsu je dao gol. Skoro sa iste pozicije kao u Ivanjici. Samo desnicom.

Zato je opravdan i očekivan vapaj sa južne tribine:

„Hajde, opet“.

A ako bude, eto Marka Jankovića u onom delu Partizanove istorije u kome su većVladica, Mustafa, Milko i Ivan.

Da se pamti.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star sport