Priča - Dosije Joveljić: Zvezdino blago i diplomski ispit!
Ili šarena sudbina ranijih predatora! Sa 30 golova obeležio je jesen u omladinskoj konkurenciji, ali o tome šta je potrebno da momak iz Bijeljine zasija na velikoj sceni za MOZZART Sport govore Milan Kosanović, Milan Lešnjak, Petar Puača, Pavle Delibašić, kao i čovek koji šest godina vodi računa o njegovoj karijeri Nikola Popović. . .
Fudbal 20.11.2017 | 22:30
Merilo se vreme u omladinskoj školi Crvene zvezde pojavom Petra Puače. Resetovali su epohe i Jovan Damjanović i Pavle Delibašić, pa i Dragan Mrđa. Mnoge nade su polagane i u Luku Jovića, koji je možda i prevremeno izgoreo u paklu velikih Zvezdinih očekivanja. Svi oni, tačnije plusevi i minusi njihovih karijera, mogu da posluže kao poligon za pravilo uzdizanje do zvezda dečkića koji je na 12 utakmica ove polusezone postigao 24 gola.
To mogu samo predatori, to mogu samo oni što su po rođenju dobili veliku porciju talenta. Sve to mogu, ali na kraju ne moraju da uspeju.
Ali da za trenutak zanemarimo brojke koje su, kada je Joveljić u pitanju, brutalne (i da ponovimo: 30 golova na 13 utakmica računajući i poslednji het-trik protiv Partizana, uz novih šest golova na jednoj utakmici za vikend).
Ako je Luka Jović predstavljao sublimaciju svih dobrih napadačkih osobina, osim potrebe da radi i više i jače od drugih, kod Dejana Joveljića postoji najidealniji mogući sklad između igračkog umeća, pobedničkog mentaliteta i vaspitanja ponesenog iz porodičnog doma u Bijeljini.
Ove dve reference nisu nevažne za dalju priču, reći će gotovo svi sagovornici MOZZART Sporta koji veruju da je Joveljić predoređen da bude - taj. Samo što u današnje vreme „biti taj“ne znači biti dugo vezan za matični klub. U najboljem slučaju, kojem na Marakani teže, Dejan Joveljić će provesti dve godine u seniorskom pogonu. Golovima se odužiti i napraviti veliki transfer. Kao njegov klasić i veliki prijatelj Luka Ilić.
Samo što je put do takog raspleta poplačan mnogim preprekama. Biće tu i trnja.
„Možda sam subjektivan, ali koga god da pitate, reći će vam da je Dejan atipična ličnost i još atipičniji fudbaler. Dugo se bavim ovim poslom, ali nisam sreo dete s takvim fanatičnim pogledom na fudbal. Izuzetno je predan poslu. O talentu neću da govorim, ali znam da se takav karakter, mentalitet i vaspitanje retko sreće. Možda jednom ili dva puta u životu. Šest godina sam s njim i znam da poseduje tu crtu koja razdvaja prosek i top klasu. On se ne uzda u sreću i sklapanje kockica, nego isključivo u sebe i svoj rad“, priča za MOZZART Sport Nikola Popović, čovek koji šest godina vodi računa o karijeri Zvezdinog talentovanog centarfora.
Iz Bijeljine za Beograd pre osam godina. To je bila prva ozbiljna igračka ruta Dejana Joveljića, pošto su ga Zvezdini lovci na talentovane glave spazili tokom jedne prijateljske utakmice. Prvi „hajp“ desio se pre skoro tri godine kada je kao kadet beogradskog kluba blistao na Turniru Prijateljstva u rodnoj Bijeljini. Tada je pokazao da je imun na svetla velikog grada. Ali mononukleoza ga je odvojila od terena devet meseci. Nije mogao da trenira noge i golgeterski instinkt, ali jeste um.
„ON JE DETE KOJE NE LETI“
Još malo o njegovom mentalitetu: kada je prvi put izgubio partiju šaha otišao je u prodavnicu i kupio knjigu sa pravilima drevne igre. Nije želeo da bude prosečan igrač. Hteo je da pobedi deda Staću, trenutno redovnu mušteriju.
„Možda zvuči patetično, ali takvo dete možete samo da poželite. Često se šalim i kažem da je on moj treći sin. Nemam s njim običan odnos agent-igrač. I tako će uvek biti. On je dete koje ne leti. Naša je želja, a i oca Mladena, da on ostane u Zvezdi nekoliko sezona, da postigne 50 golova i onda napravi transfer. U dobrom se trenutku probija jer Zvezda forsira mlade igrače. Tu su Račić, Luka Ilić, Adžić, verujem da će Zvezdan Terzić kulminaciju svega toga napraviti s Joveljićem“, dodaje Popović.
Trenutno sve izgleda idilično za Dejana Joveljića, mada sigurno s nestrpljenjem čeka trenutak kada će od Gorana Negića i Vladana Milojevića dobiti poslednje instrukcije pred debi za prvi tim. To je nešto što će uskoro doći, žargonski rečeno, već sutra. Mnogo je bitnije šta će biti s Joveljićem - prekosutra.
I pre njega je bilo ozbiljnih predatora. Dovoljno je setiti se samo golgeterskog pira Pavla Delibašića ili Petra Puače. Imali su vanvremenske brojke, baš kao i Joveljić, u omladinskoj konkurenciji.
„Ja sam u omladinskoj konkurenciji postigao 58 golova. Sve je to bilo lepo, ali... Kada sam otišao u seniore nisam shvatio da je ogromna razlika u odnosu na juniorske dane. Shvatio sam da su to dva potpuno različita sporta. Bilo mi je potrebno dve godine da se opasuljim. Ipak, Joveljiću će biti mnogo lakše. Mene je sačekao Jovičić, posle su tu bili Pjanović i Drulić. Ozbiljna konkurencija! Ne kažem da sada nije, ali današnjim klincima se otvaraju vrata posle 15 datih golova. To dete ima ozbiljan kvalitet, čim se ponavlja u kontinuitetu. Samo u ovom prelazu mora da bude pametan i da ima sreće. Nadam se da će klub da mu otvori vrata“, kaže za naš portal jedan od najubojitih strelaca u istoriji omladinske škole Crvene zvezde Pavle Delibašić.
„TREBA DA BUDE PAMETNIJI OD MENE“
Dobra stvar za momka rođenog 1999. godine jeste što su na evropskom tržištu napadači sposobni da iz polušanse postignu gol uvek na ceni. Uz pretpostavku da se tom logikom vodi Zvezdan Terzić kao prvi operativac kluba, jasno je da Joveljić ima šansu da uspe. Jer oni u čijim tefeterima je zapisan sigurno su se raspitali o svim njegovim osobinama.
Čuli su, kao što smo i mi čuli, da pre odlaska u inostranstvo želi da sebe kompletira kao ličnost i da zato čita raznu literaturu. I da ima čudnu, ali pohvalnu naviku, uzimajući u obzir ponašanje današnjih klinaca, da pre spavanja stvari slaže u kocku. Kao da je u vojsci.
„Dugo pratim njegov razvoj. Voleo bih da me dostigne po broju golova u omladinskoj konkurenciji. Ja sam ih, računajući kup takmičenja, postigao više od 80. Ali pre svega, bih voleo da bude pametniji i odlučniji od mene. A ne sumnjam da hoće“, reči su Petra Puačekoji je takođe žario i palio u omladinskoj konkurenciji.
Samo što to nije jednostavno.
„Sad je u kritičnom periodu, ali pošto ga dobro poznajem kao igrača znam da je on jedan od onih... Znate, igrač se stvara, napadač se rađa. On ima neverovatan osećaj za gol, juri ga lopta u šesnaestercu. Tu referencu sam imao i ja, pa su ljudi govorili da imam sreće, ondosno znate kako to naš narod voli da kaže, ali ne bih da budem sad vulgaran. Nema tu sreće, to je dar. Dugo držim školu fudbala u Novom Sadu. Dao sam mnogo igrača Zvezdi, Partizanu, Vojvodini, Čukaričkom, ali nijednog centarfora. Rođenog ubicu. Uvek imate manjak takvih profila. I zato su Joveljiću otškrinuta vrata slave. Na njemu je da ih do kraja otvori. Klub ne sme da napravi grešku kao s Jovićem. On je tek sada počeo da sazreva“, dodaje Petar Puača.
„TALENAT PRE FIZIKE“
Kada Joveljića gledate na terenu, lakonski ćete reći da je zreo za seniorski fudbal. On je van terena potpuno drugačiji. Momak blage naravi, student elektrotehnike. A na terenu je krvožedni pitbul koji nasreće na rivala i vreba svaku šansu.
Međutim, kada mu se približite vidite da to još nije formiran muškarac. Brada pubertetska, još nezrela za brijač. Ramena tek treba da se razviju. Odraz fenomenalan, ali deluje nekako suvonjavo. Taj fizički defekt, ako tako može da se nazove, suštinski je plus. Jer ogoljeva istinu - da Joveljić u omladinskoj kategoriji nije dominirao zbog fizike.
„Moj posao, a i posao ljudi u Crvenoj zvezdi, je da igrače naučimo da ne igraju fudbal fizikom nego mozgom. Igrači iz prve grupe imaju velikih problema kada pređu u seniorski fudbal. Dejan je pametno dete koje sve bro upija. Vrlo je radan... Pogledajte kakve je golove davao u omladinskoj ligi. Dešavalo se da prođe kroz dvojicu i iskoristi fiziku, ali mnogo više je tu bilo demonstracije talenta“, jasan je trener Zvezdinih omladinaca Milan Lešnjak.
Nije tajna da je Joveljić prerastao omladinski fudbal.
„Teško je očekivati da on u ovom trenutku bude prva Zvezdina devetka. Seniorski tim igra odlično pod Vladanom Milojevićem, ali on je tako pametan i radan da verujem da će mu se otvoriti“, dodao je Lešnjak.
Ako hoćeš da budeš Zvezdina devetka, onda moraš da udaraš u bedem. Čelnici crveno-belih su odavno prebacili Joveljića u svlačionicu podno severne tribine, gde se skida prvi tim. Tamo su ga sačekali kao sparnig suparnici Vujadin Savić, Damijan le Talek i Srđan Babić, kao i specijalista za rad s mladim igračima Milan Kosanović. Ima mnogo onih koji tvrde da je nekadašnji trener omladinske selekcije nešto najbolje što je moglo da se desiDejanu Joveljiću.
„ON JE ROĐENI GOLGETER!“
Postoji viralni klip na Jutjubu kada Kosanović driluje Joveljića uz reči: „Ajde, mašino za golove, sad pošto lobuješ vrati se nazad“.
„Njemu su u ovom dobu potrebne utakmice i vreme treninga. E sad, vreme treninga ne mora odmah da donese rezultat, ali najviše otkriva mane. Možemo prvo o manama: Joveljić je još fudbalska beba, nije formiran ni kao igrač, ni kao muškarac. Potrebna mu je fizika. Ne treba da zaboravimo da je izgubio vreme jer je oboleo od mononukleoze. Sve mu to sada nedostaje. To se vidi kada se na treninzima prvog tima sudara s Babićem, Savićem i Le Talekom. Potrebne su mu još jedne pripreme sa prvim timom minimum da pokaže ono što svi vide. Niko ne priča da je on fudbaler, nego da je golgeter. Sa tim se rađa i zato on može da bude ljubimac navijača“, kaže za MOZZART Sport Milan Kosanović.
Kroz Kosanovićev filter je prošlo pregršt evropskih talenata, učestvovao je i u stvaranjuSergeja Milinkovića Savića. Zato i vrlo studiozno objašanjava dosije Joveljić.
„Sergej je pokazao klasu i kreaciju kada je fizički nadošao. Isto to očekujem i od Joveljića. Mada treba i da radi na levoj nozi. U savremenom fudbalu vas analiziraju do tančina i taj njegov segment će pokušati da iskoriste svi odbrambeni igrači. Ali ono što je izvesno moram opet da ponovim - on je rođeni golgeter. Pogledajte samo ta tri gola protiv Partizana, a ušao je još u tri šanse. I sve je to uradio na različit način. Kosim kretanjem, lateralnim kretanjem, traženjem dubine... Ima savršenu egzekuciju. Ali dobro je što možemo da isteknemo i njegove mane.“
Trenutno je Joveljić jedan od igrača u centru pažnje. Zasluženo. Jer Zvezdina publika je uvek gladna igrača iz omladinske škole. Još ako nosi devetku...
„Razumem i vas novinare, on je dečko u žiži, ali ne treba mu stvarati pritisak. Jer sve što se piše i priča o njemu dolazi do ušiju ljudi. I sutra kada ne bude dao dva gola protiv Rada svi će da se razočaraju. Nije normalno da on rešeta u seniorskoj konkurenciji kao Mbape. Jer Mbape je jedan u milijardu. Dugo sam u fudbalu i znam šta pričam: Joveljić i Luka Jović imaju najbolju igru glavom u Srbiji u poslednjih 20 godina. Možda i više. Kod nas je u tom segmentu slaba obuka. I onda se neko usudi da otpiše tog Luku Jovića koji ima sada 20 godina. Dakle, rođen je 1997. godine. A kada dođu ovi iz Arsenala priča se da su čudesa jer su rođeni iste godine kao Jović. Prosto moramo da sačekamo, i Jovića i Joveljića“,poentirao je Kosanović.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar