Presjek EL: Zvezda može sa svima, fali učinak klupe!
Prošla je tačno petina elitnog košarkaškog takmičenja u Evropi, a Crvena zvezda, jedini predstavnik Srbije u Evroligi, posle šest odigranih kola ima učinak od dve pobede i četiri poraza.
Košarka 13.11.2017 | 22:15
Njihovom odličnom startu uticao je i dobar raspored jer su odigrali četiri utakmica pred domaćom publikom i to ne protiv najjačih klubova u Evropi.
Aktuelni šampion Evrolige ekipa Fenerbahčea dobro je krenula u odbranu titule, imaju skor 4/2, međutim podatak da su odigrali samo dva meča u Istanbulu govori nam to da tim Željka Obradovića ima dosta prostora u narednim utakmicama.
Španski klubovi, njih čak pet, imaju dosta problema, što zbog velikog broja povreda, što zbog loše forme pojedinih košarkaša na startu sezone.
Sa druge strane grčki velikani, Olimpijakos i Panatinaikos koji su u petak veče odigrali međusobni duel, navikli su nas, pogotovo klub iz Pireja, na nešto bolje partije, međutim čini se da je iz šest odigranih kola Olimpijakos izvukao maksimum (4/2) pošto im u većini mečeva nije igrao Vasilis Spanulis.
Posle ovog kola nemamo više ekipu bez pobede jer je Anadolu Efes uspeo da dođe do prvog trijumfa u elitnom takmičenju, dok je Armani neprijatno iznenadio ubedljivim porazom kod kuće od Žalgirisa.
Klub iz Kaunasa možda je i najveće iznenađenje, pošto igraju fenomenalnu košarku, dok se nemački predstavnik Brose Bamberg probudio, iako su ovom kolu izgubili od aktuelnog šampiona Evrope.
Posle šest odigranih kola, na redu je mali presek stanja u Evroligi, a logično, najviše pažnje posvetićemo prvaku Srbije i ABA lige – Crvenoj zvezdi.
Starteri igraju koliko mogu, mladi moraju bolje
Košarkaški klub Crvena zvezda krenuo je u novo poglavlje, došlo je do velikih kadrosvkih promena na svim poljima i ovaj skor od dve pobede i četiri poraza ne bi trebalo da brine navijače.
Prethodni trener Dejan Radonjić i njegovi igrači pomalo su razmazili pristalice crveno-belih boja, pošto godinama se gradio tim koji će vladati Jadranom i upravo to se i desilo.
Zvezda je svake sezone trpela odlaske igrača, ali okosnica srpskih košarkaša među kojima su bili Jović, Lazić, Dangubić, Mitrović i drugi nije se mnogo menjala.
Od ove sezone, u klubu su ostali samo Lazić, Dangubić, Bjelica i Dobrić i taj oslononac domaćih igrača je promenjen nekim novim mladim košarkašima koji bi trebalo da rastu kako sezona i godine odmiču.
Za nosioce su postavljeni iskusni momci i za razliku od prethodnih sezona, kada je Zvezda znala da omane, dovedeni su odlični košarkaši koji mogu sa svima da se nose.
Ročesti, Feldin, Dangubić, Bjelica, Lesor, Lazić i Antić imaju kvalitetet da igraju sa svima, ali ostali igrači nemaju još taj nivo iskustva kako bi Zvezda u Evroligi i na gostovanju ostvarivala zapažene rezultate.
Nećemo se više vraćati u prošlost i porediti ovaj tim sa njima jer je Zvezda krenula u novi ciklus, međutim navijačima je veoma važno reći da Zvezda više nema (imaće narednih godina) toliko duboku klupu gde uvek neko od igrača može da iskoči.
“Nema veze... Neće Gudurića, ubaciće Simonović, Jović se povredio, Volters ili Dženkins će to pokriti... Kuzmić je u malo padu forme, Tompson će odigrati dobru rolu“, govorili su mahom navijači Zvezde prošle godine.
Sada situacija i nije baš takva, zna se od koga se najviše očekuje i ukoliko ti igrači ne daju najveći doprinos, priča se uglavnom tu i završava jer ostali, za sada, ne mogu toliko da iskoče. Ovo govorimo samo o Evroligi, pošto je u ABA ligi drugačije jer je kvalitet ostalih ekipa dosta slabiji.
Igrači poput Jankovića i Jovanovića bljesnuli su u nekoliko mečeva, ali moramo imati u vidu da je ovo njima prva sezona u Evropi i da period privikavanja na ovakav stil košarke i dalje traje.
Nikola Radičević pokazao je protiv MZT (18p, 10as) da i te kako može u budućnosti da bude koristan i u Zvezdi se nadaju da bi njegov put mogao da bude sličan kao kod Jovića, koji je godinu dana igrao kao zamena iskusnom Vilijamsu, a potom naredne dve godine bio glavni šraf Zvezde.
Glavni prioritet Košarkaškog kluba Crvena zvezda je regionalno košarkaško takmičenje i ovaj tim je i dalje najkvalitetniji na Jadranu, ali ovde govorimo o beogradskom klubu u Evroligi gde igraju najbolji.
Kada je reč o najboljima, crveno-beli će se u naredna dva kola sastati sa ekipama koje su redovni učesnici završnog turnira Evrolige – CSKA i Olimpijakos.
Sledeće nedelje ekipu Dušana Alimpijevića očekuju dve utakmice ovog takmičenja u roku od dva dana, pošto u sredu dočekuje Moskovljane, dok u petak gostuje u Pireju.
Pred tako teške utakmice važno je biti realan i šta možemo očekivati. Zvezda je pokazala da može sa svima, pošto je pred domaćom publikom pobedila Makabi i Barselonu, međutim naredna dva protivnika nisu doživela tolike promene kao ekipa iz Tel Aviva i Katalonije.
CSKA i Olimpijakos su “sistemski klubovi“, timovi koji imaju jednog trenera dugi niz godina i koji svake godine imaju sličan sastav, sa nekoliko promena. Veliki udarac za CSKA bio je odlazak Miloša Teodosića, ali doveden je Ćaćo Rodriges koji legitimno menja košarkaša Los Anđeles Klipersa.
Upravo zbog toga Zvezdu očekuju dva pakleno teška meča, a sve će zavisti od ovog u Beogradu jer ukoliko crveno-beli naprave podvig i pobede ekipu Dimitrisa Itudisa, u Pirej će ići sa mnogo manjim opterećenjem.
Himki "pada", Fener i CSKA vode kolo
Ekipa Himkija ove sezone je sjajno napravljena, ukomponovana, stvorio se odličan tim oko Alekseja Šveda i rezultati su već vidljivi na početku sezone. Klub iz Podmoskovlja deli prvu poziciju sa CSKA sa šet pobeda i jednim porazom.
Izabranici Jorgosa Barcokasa igraju veoma disciplinovano, a čak ni Šved “ne divlja“ kao što je znao u prethodnim sezonama. Ipak, teško je očekivati da će Himki nastaviti sa ovakvim partijama pošto im slede dosta teži mečevi.
Klub iz Podmoskovlja ima dovoljnu dubinu, 10-12 odličnih igrača, realno je da uđu u plej-of Evrolige, ali da li će uspeti da zadrže korak sa njihovim sunarodnicima ne bismo rekli.
Svaki tim tokom godine pretrpi dosta uspona i padova, neki očajno krenu sezonu, pojedini tako zaigraju sredinom nje, dok je najgori scenario da košarkaški klub uđe u krizu na kraju takmičarske godine.
CSKA smo već spomenuli kod Crvene zvezde, a evo malo i kod Himkija. Itudis veoma dobro poznaje igrače, a oni znaju njegov sistem igre. Dodati su pojedini igrači među kojima si najzvučniji Rodriges i Klajburn, i uz Dekoloa koji je tu dugi niz godina, CSKA je u Fener najozbiljniji kandidat za titulu.
Nešto suprotno od Himkije očekuje se od aktuelnog šampiona Evrope – Fenerbahčea. Klub su tokom leta napustili nosioci ekipe Bogdan Bogdanović i Ekpe Judo, zbog povrede na startu sezone odsutan je Nikola Kalinić, dok se skoro na teren vratio i Bobi Dikson.
I pored toga, turski klub ima četiri pobede, dok je dva poraza doživeo u tesnim završnicama protiv PAO (70:68) i Unikahe (68:67).
Čeka se da proradi Džejson Tompson, koji se za sada ne snalazi najbolje u Evropi, i još kada se Dikson i Kalinić vrate u top formu, Fenerbahče će rušiti sve redom.
Željko Obradović i ove sezone ima veoma talentovan sastav, u timu se nalazi i reprezentativac Srbije Marko Gudurić, koji bi trebalo da još više napreduje i sazri pod palicom najboljeg trenera u Evropi.
Španska kolonija, uspon Efesa i Baskonije
Očajan start za sada imaju Efes, Baskonija i nekim čudom Armani iz Milana, pošto ekipa Simonea Pjaniđanija igra veoma dobro (osim u poslednjem meču), ali nekako gubi mečeve.
Barselona takođe ne briljira, ali od ova četiri kluba se očekuje da u narednim kolima dižu formu i da se uključe u borbu za doigravanje. Budžeti ovih klubova to podrazumevaju, a po finansijskom stanju, nekima je i “Fajnal-for“ prioritet.
Kada smo pomenuli Himki kao ekipu koja će verovatno pasti u poretku, u isti koš bismo mogli da stavimo i Makabi iz Tel Aviva koji je takođe odigrao četiri od šest mečeva kod kuće.
“Ponos Izraela“ nesumnjivo ima ozbiljan sastav, ali su ekipa koja dosta zavisi od pojedinaca, a ne toliko od tima. Prethodnih nekoliko godina bili su daleko ispod proseka i raduje što su se konačno vratili tamo gde im je mesto. Zaočekivati je da uđu u plej-of, međutim teško da će biti među prva četiri kao što je sad slučaj.
Spomenuli bi i ostale španske klubove Unikahu, Valensiju i Real Madrida. Kod “Kraljevskog kluba“ utisak je da bi oni imali mnogo lošiji skor da 18-godišnji Luka Dončić ne igra najbolju košarku u Evropi.
Ekipa Pabla Lasa pobedila je na četiri od šest utakmica, a na svim osima na jednoj, Dončić je igrao vanserijsku košarku. Mladi Slovenac u trijumfima prosečno beležio 24 poena, 6,8 skokova i 3,8 asistencija, dok u porazima ima 15,5 poena.
Usled povrede Serhija Ljulja, kao i Kuzmića i Ajon, stekao se utisak da će Real u Evroligi dolaziti do pobede jedini ukoliko Dončić bude davao 25+ poena... Takav je za sada dojam, a videćemo kako će se dalje odvijati situacija sa Madriđanima.
Unikaha je možda i najveća nepoznanica, klub su koji pobede Fenerbahče kod kuće, pa potom u “Martin Karpenja areni“ izgube od Bamberga. Imaju učinak od tri pobede i tri poraza i teško je prognozirati njihovu sudbinu.
Valensija, šampion Španije, izgleda dosta bolje od tima iz Malage, iako imaju isti skor. Činjenica da su u poslednja dva kola gostovali CSKA i Fenerbahčeu dosta govori. Igraju veoma dobro i od njih se očekuje da budu u konkurenciji za plej-of.
Oly i PAO
Košarkaši Olimpijakosa uprkos povredi Spanulisa i konstantno rovitog Robertsa imaju dobar skor posle šest odiganih kola – 4/2. Tome se najviše doprinele četiri utakmice pred domaćom publikom, s tim što su u poslednjem meču u Pireju poraženi od ljutog rivala Panatinaikosa.
Janis Sferopulos ponovo ima jedan od najboljih defanzivnih timova, ako ne i najbolji, i vrh tabele je čvrsto rezervisan za njih. Srpski igrač Nikola Milutinov igra sjajno ove godine, izrastao je u prvog centra i dosta se očekuje od njega.
Takođe, povratak Spanulisa će ih samo ojačati i Olimpijakos će gotovo sigurno imati prednost domaćeg terena u plej-ofu, odnosno biće među prve četiri ekipe.
Ćavi Paskval i Panatinaikos nisu imali toliko problema sa povredama, ali imaju lošiji skor od Olimpijakos, a jedan od razloga je što su četiri puta gostovali. Prednost domaćeg terena u Evroligi mnogo znači i zato stalno napominjemo zašto je neko imao lošiji ili bolji start sezone, pošto to mnogo zavisi od parketa na kojem se igra.
PAO je dosta pretrpeo odlaskom Majka Džejmsa u NBA, Markus Denmon za sada ne obavlja posao od kojeg se njega očekuje i očigledno je im fali još jedan plej/bek koji bi doneo dodatni kvalitete. Lekavičijus je odlično odigrao protiv Oly i za sada se pokazao kao odlično pojačanje.
Panatinaikos je kao Olimpijakos već viđen u doigravanju Evrolige i jako će se boriti za prednost domaćeg terena posle 30 odigranih kola.
Žalgiris i Bamberg
Košarkaši Bamberga su posle dva uzastopna poraza došli do tri pobede zaredom, dok su u poslednjem kolu doživeli neuspeh protiv aktuelnog šampiona Evrope. Trinkijeri je dosta dobio dolaskom Dorela Rajta i biće zanimljivo pratiti koliko nemački šampion može ove godine, pošto su prethodne bili bez dosta sreće.
Za kraj, ali ne i najmanje bitno, ekipa Žalgirisa iz Kaunasa jedno je od prijatnijih iznenađenja. Ekipa Šarunasa Jasikevičusa samo je od Reala poražena ubedljivo, dok je u svim ostalim mečevima bila u igri.
Imaju tri pobede i isto toliko poraza, a dva trijumfa su došla na gostovanjima Armaniju i Barseloni, što dosta govori. Vasilije Micić igra veoma dobro, prija mu saradnja se legendarnim evropskim igračem, i mogao bi da bude jedan od važnijih igrača u pohodu Žalgirisa na plej-of, koji sa ovakvom igrom ne izgleda neostvarljivo.
Petina takmičenja je iza nas, ima još baš mnogo da se igra, ali već sada možemo stvoriti neku sliku o tome kako će se dalje odvijati najjače košarkaško takmičenje u Evropi.
Evroliga, tabela:
1. CSKA 5/1
2. Himki 5/1
3. R. Madrid 4/2
4. Fenerbahče 4/2
5. Makabi 4/2
6. Olimpijakos 4/2
7. Valensija 3/3
8. Žalgiris 3/3
9. Panatinaikos 3/3
10. Unikaha 3/3
11. Bamberg 3/3
12. Barselona 2/4
13. Crvena zvezda 2/4
14. Baskonija 1/5
15. Efes 1/5
16. Armani 1/5
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar