Najbolja saradnja u posljednjoj deceniji

Mi­ni­star omla­di­ne i spor­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Va­nja Udo­vi­čić bo­ra­vio je, na po­ziv cr­no­gor­skog ko­le­ge Ni­ko­le Ja­no­vi­ća, u zva­nič­noj po­sje­ti Cr­noj Go­ri. Mi­ni­star Udo­vi­čić je pr­vi mi­ni­star spor­ta Sr­bi­je, ko­ji je zva­nič­no po­sje­tio Cr­nu Go­ru od sti­ca­nja nje­ne ne­za­vi­sno­sti, ali i pr­vi stra­ni zva­nič­nik ko­ji je do­šao u zva­nič­nu po­sje­tu no­vo­o­sno­va­nom cr­no­gor­skom Mi­ni­star­stvu spor­ta.

  • Vijesti
  • Region


Go­spo­di­ne Udo­vi­či­ću, bi­li ste u zva­nič­noj po­sje­ti Cr­noj Go­ri. Ka­ko ocje­nju­je­te od­no­se dvi­je dr­ža­ve i ka­ko se Vi lič­no osje­ća­te u Cr­noj Go­ri?

-Sr­bi­ja po­sve­ću­je ve­li­ku pa­žnju raz­vo­ju od­no­sa s Cr­nom Go­rom i na­ša že­lja je da taj od­nos bu­de što bo­lji. Svi smo sa­gla­sni da na­ša sa­rad­nja ide uz­la­znom li­ni­jom i ako po­gle­da­mo una­zad si­gu­ran sam da je na naj­vi­šoj tač­ki u po­sled­njoj de­ce­ni­ji. Iskre­no se na­dam da je mo­ja po­sje­ta sa­mo do­dat­ni po­zi­tiv­ni im­puls to­me.

Kao što zna­te, igrao sam u „Ja­dra­nu“ iz Her­ceg No­vog, du­go sam igrao za re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, to vri­je­me je du­bo­ko ure­za­no u mo­je sje­ća­nje i za nje­ga me ve­zu­ju naj­ljep­še uspo­me­ne.

Či­nje­ni­ca je da u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na Sr­bi­ja „ža­nje“ me­da­lje na evrop­skim i svjet­skim tak­mi­če­nji­ma. Ko je za­slu­žan za „sje­tvu“ i da li ste mo­žda ovaj uspje­šni re­cept pre­ni­je­li Va­šem ko­le­gi u CG?

-Uni­ver­zal­ni „re­cept“ ili pre­či­ce ne po­sto­je. Če­sto se i kod nas u me­di­ji­ma po­mi­nju broj­ke, re­ci­mo za 2016. go­di­nu 37 osvo­je­nih me­da­lja na evrop­skim, svjet­skim tak­mi­če­nji­ma i Olim­pij­skim i pa­ra­o­lim­pij­skim igra­ma, što je­ste ap­so­lut­ni re­kord po bro­ju osvo­je­nih me­da­lja u jed­noj go­di­ni za Sr­bi­ju, ali ja mi­slim da to ni­je vr­hu­nac na­šeg za­jed­nič­kog ra­da i si­ste­ma spor­ta. Vje­ru­jem da su još bo­lji re­zul­ta­ti pred na­ma.

Ka­da ka­žem „mi“, mi­slim na si­stem spor­ta, Mi­ni­star­stvo omla­di­ne i spor­ta i Vla­du Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ko­ja je u po­sled­njih pet go­di­na ima­la sa­svim je­din­stven i ozbi­ljan pri­stup spor­tu ka­kav, mo­gu da ka­žem bez skrom­no­sti, ni­je vi­đen na ovim pro­sto­ri­ma. Tru­dim se i da lič­no is­ku­stvo pro­fe­si­o­nal­nog spor­ti­ste is­ko­ri­stim i vje­ru­jem da je i ono bi­lo dra­go­cje­no u po­sta­vlja­nju tog si­ste­ma.

Dr­ža­va si­ste­mu spor­ta tre­ba da obez­bi­je­di što bo­lje uslo­ve za tre­ni­ra­nje i po­sti­za­nje vr­hun­skih re­zul­ta­ta, fi­nan­sij­ski da po­dr­ži sport, ali ne kao ne­ka­da na ri­je­či­ma već pre­ci­zno i tač­no, dje­li­ma, a sport­ski rad­ni­ci i spor­ti­sti da to mak­si­mal­no is­ko­ri­ste i sve to oprav­da­ju svo­jim re­zul­ta­ti­ma. In­si­sti­ram da sma­nji­mo na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru to­le­ran­ci­ju na gre­ške, ne­pro­fe­si­o­na­li­zam i ne­rad.

Osno­vu sve­ga pred­sta­vlja no­vi Za­kon o spor­tu na ko­me smo ra­di­li du­go i pre­da­no, ko­ji je pro­šao sve­o­bu­hvat­nu i ozbilj­nu jav­nu ras­pra­vu, pa da­nas slo­bod­no mo­gu re­ći da ne­ma ni­ko­ga iz si­ste­ma spor­ta od in­te­gri­te­ta ko ni­je uče­stvo­vao u nje­go­vom do­no­še­nju. O ka­kvom „te­me­lju“ spor­ta se ra­di mo­žda go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je taj za­kon jed­no­gla­sno iz­gla­san, što zna­či da je za nje­ga gla­sa­la i po­zi­ci­ja i opo­zi­ci­ja.

Va­še mi­ni­star­stvo ni­je sa­mo sport. Ko­ji je dio va­žni­ji u toj sin­tag­mi?

-Ne­ma mno­go dvoj­be oko to­ga. Oba re­so­ra su iz mno­go raz­lo­ga, re­kao bih, pod­jed­na­ko va­žna. U jav­no­sti se uvi­jek vi­še go­vo­ri o onom dru­gom di­je­lu sin­tag­me, o spor­tu, ali to ne zna­či da se ma­nje ra­di ili da ma­nje bri­ne­mo o pro­ble­mi­ma omla­di­ne.

Ja ra­zu­mi­jem po­tre­bu me­di­ja da pi­šu i go­vo­re o spor­tu mno­go vi­še, jer su to te­me ko­je su za­ni­mlji­vi­je jav­no­sti, ali ve­li­ki dio vre­me­na po­sve­ću­jem upra­vo te­ma­ma ko­je ni­su za­ni­mlji­ve me­di­ji­ma ili ši­roj jav­no­sti, a mi zna­mo ko­li­ko su va­žne za na­šu i bu­duć­nost na­še ze­mlje.

Sto­ti­ne pro­je­ka­ta je po­dr­ža­no od stra­ne mi­ni­star­stva i sa­rad­nja sa omla­din­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ne­vla­di­nim i ci­je­lim vla­di­nim sek­to­rom je sva­ko­dnev­na. Tru­di­mo se da sa­gle­da­mo svu pro­ble­ma­ti­ku tog mo­žda naj­va­žni­jeg di­je­la po­pu­la­ci­je i da ge­ne­ri­še­mo rje­še­nja.

Ka­da pri­ča­mo o omla­di­ni, mo­ram Vas pod­sje­ti­ti da di­je­li­mo i za­jed­nič­ke pro­ble­me - mla­di obra­zo­va­ni lju­di na­pu­šta­ju na­še pro­sto­re! Šta se tu kon­kret­no mo­že ura­di­ti?

-Ni Vi ni ja ni­smo ro­do­na­čel­ni­ci ovog pro­ble­ma. Eko­nom­ska ne­sta­bil­nost u pret­hod­nim de­ce­ni­ja­ma na ovim pro­sto­ri­ma uze­la je svoj da­nak. Ja imam od­lič­nu sa­rad­nju sa svo­jim ko­le­ga­ma iz ci­je­log re­gi­o­na sa ko­ji­ma re­dov­no raz­mje­nju­jem is­ku­stva i in­for­ma­ci­je. Ovaj pro­blem pre­la­zi gra­ni­ce Va­še i mo­je dr­ža­ve, a slo­bod­no mo­gu da ka­žem da se i ne­ma­li broj dr­ža­va bo­ri sa istom pro­ble­ma­ti­kom.

U okvi­ru na­šeg mi­ni­star­stva ima­mo ve­li­ki pro­je­kat za­po­šlja­va­nja mla­dih lju­di, u ko­ji smo uklju­či­li de­se­ti­ne ve­li­kih i zna­čaj­nih kom­pa­ni­ja. Re­zul­ta­ti su do­bri i vi­še sto­ti­na mla­dih lju­di se za­po­sli­lo. Ov­dje s na­mje­rom ko­ri­stim pri­djev do­bar, jer on od­go­va­ra za­da­tim ci­lje­vi­ma u pro­jek­tu, ali ne i sve­o­bu­hvat­nom rje­ša­va­nju pro­ble­ma. Taj pro­je­kat ima za cilj i skre­ta­nje pa­žnje na ovaj zna­čaj­ni pro­blem, ka­ko bi se po­kre­nu­li svi va­žni su­bjek­ti ko­ji mo­gu do­pri­ni­je­ti nje­go­vom rje­ša­va­nju.

Da­nas ima­mo u okvi­ru Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je de­se­ti­ne slič­nih pro­je­ka­ta, od stva­ra­nja na­uč­no-teh­no­lo­ških par­ko­va, IT cen­ta­ra, pa do po­seb­nih sti­mu­la­ci­ja i po­dr­ške mla­dim pred­u­zet­ni­ci­ma.

Po­me­nu­li ste i Za­kon o spor­tu, ka­ko pri­mje­na tog za­ko­na iz­gle­da sa dis­tan­ce od go­di­nu i vi­še da­na?

-Im­ple­men­ta­ci­ja sva­kog za­ko­na, jed­na­ko je va­žna i te­ška kao i po­stu­pak nje­go­vog do­no­še­nja. Mno­ge sjaj­ne stva­ri ugra­đe­ne su u taj za­kon. De­ce­ni­je na­šeg is­ku­stva, ali i is­ku­stva ze­ma­lja u Evro­pi pre­to­če­ne su u čla­no­ve tog za­ko­na.

Od uvo­đe­nja bes­plat­nih lje­kar­skih pre­gle­da, ogra­ni­če­nja vi­si­ne čla­na­ri­na, re­gu­li­sa­nja ugo­vo­ra u spor­tu, de­po­li­ti­za­ci­je spor­ta, pa do škol­skog i uni­ver­zi­tet­skog spor­ta i re­kre­a­ci­je kao ba­ze zdra­vlja na­ci­je i ure­đe­nja fi­nan­si­ra­nja klu­bo­va od stra­ne lo­kal­nih upra­va i fi­nan­si­ra­nja sa­ve­za i tak­mi­ča­ra, sve je tu.

Na­rav­no, ima­li smo mno­go ot­po­ra od onih ko­ji su go­di­na­ma pro­na­la­zi­li svoj in­te­res u ne­re­gu­li­sa­nom si­ste­mu spor­ta. S istim ža­rom i sna­gom ko­ju smo is­po­lji­li pri­li­kom iz­ra­de za­ko­na, okre­nu­li smo se nje­go­voj pri­mje­ni i pra­ti­mo je na dnev­noj osno­vi. Da li sam za­do­vo­ljan? Da, ali uvi­jek sma­tram da mo­že i bo­lje! Ta­ko­đe, pra­vi re­zul­ta­ti tog za­ko­na vi­dje­će se i kroz pri­mje­nu tog za­ko­na u vre­me­nu ko­je je pred na­ma.
Sla­vi­ša Pa­vlo­vić

Ne pri­sta­jem na ma­nje od po­bje­de

Pra­vo iz ba­ze­na ste, 2013. go­di­ne, sje­li u mi­ni­star­sku fo­te­lju? Je­ste li se osje­ća­li „kao ri­ba na su­vom“?

-Sti­ca­jem objek­tiv­nih okol­no­sti, ja ni­sam imao pra­vo na pe­ri­od tran­zi­ci­je u svom ži­vo­tu, ali mi je uka­za­no ogrom­no po­vje­re­nje, da­ta ve­li­ka po­dr­ška, a ti­me je i mo­ja od­go­vor­nost od pr­vog da­na ta­kva. Sa istom ener­gi­jom i pri­stu­pom da ni­šta ma­nje od po­bje­de ni­je re­zul­tat na ko­ji pri­sta­jem, ušao sam u ovaj po­sao i ta­ko ga i da­nas ra­dim.

Sa­ma či­nje­ni­ca da srp­skom spor­tu ide sve bo­lje i bo­lje iz go­di­ne u go­di­nu, po­tvr­đu­je mi da sam na pra­vom pu­tu. Na­rav­no, da bez ogrom­ne po­dr­ške svih ko­le­ga iz Vla­de i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve to ne bi bi­lo mo­gu­će. Je­dan od po­ka­za­te­lja ra­da na “se­ma­fo­ru” je 129 me­da­lja na evrop­skim, svjet­skim i Olim­pij­skim i pa­ra­o­lim­pij­skim tak­mi­če­nji­ma za pe­ri­od od po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne, u od­no­su na osvo­je­nih 117 me­da­lja u pe­ri­o­du od 14 go­di­na (2000-2013.).

Ni­ko­la i ja smo pri­ja­te­lji

Ni­ko­la Ja­no­vić je Vaš ne­ka­da­šnji sa­i­grač, a za­tim i lju­ti ri­val u ba­ze­nu. Ka­kvi su va­ši od­no­si da­nas?

-Ni­ko­la i ja se po­zna­je­mo za­i­sta du­go. Ako bi od me­ne tra­ži­li da opi­šem naš od­nos u jed­noj ri­je­či, on­da bi moj od­go­vor bio - pri­ja­telj. Ni­ko­la je ve­o­ma hra­bar i pre­dan mla­di čo­vjek.

Ta­kav je bio kao igrač, a vi­dim da su to oso­bi­ne ko­je ga kra­se i da­nas. Od­luč­nost sa ko­jom se mi­ni­star Ja­no­vić upu­šta u rje­ša­va­nje pro­ble­ma i pri­stu­pa ra­du sa­mo mi po­tvr­đu­je ono što sam o nje­mu i znao.

Izvor: Dan n-line

KOMENTARI2
POŠALJITE PORUKU

Pero

22.10.2017 19:30

Sta ces kod tih bolesnih kretena,koji su priznali Kosovo.Nalozeni su da mrze srbe iako narod nije takav,rezim to svjesno radi.Pa htjeli su da naprave paralelnu crkvu koja bi parirala srpskoj ali im taj projekat nije uspio zahvaljujuci Amfilohiju koji je mnogo jak.Tolko o njima i njihovim odnosima sa Srbijom

Slavko

22.10.2017 20:05

Susret dvojice nekadasnjih saigraca u vaterpolo reprezentaciji SRJ a potom i SCG.

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.